Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/28.2.2023/

СТВОРИЋЕМО НОВИ МЕЂУНАРОДНИ СУД

Источник: https://naukaikultura.com/

     

Ексклузивни интервју – Ана Борисовна Сорока, саветник руководиоца Луганске Народне Републике, о страдању руског народа и борби да се врати живот у ЛНР

     
 Наша саговорница је Ана Борисовна Сорока. Она је у равни националног хероја. Врхунски је саветник руководиоца Луганске Народне Републике. Уместо пушке данас помаже свом народу на више начина. Има одлучујућу улогу у најбитнијим сегментима живота у Луганску. Ана Сорока  говори о страдању свог народа и великој борби да се цео простор ЛНР сједини и врати нормалном животу у оквиру Руске Федерације.
     

     

     

-Осам је тешких година иза ЛНР, када је руски народ зверски убијан и понижаван. Били су беспомоћни у тим годинама језе, страха и терора од стране украјинских нациста – јер су Руси. Луганск је тих година био црна мета за крвави одстрел. Управо онако, како је данас у мученичком Доњецку – каже на почетку нашег разговора Ана Сорока.

     

За нас је била преломна 2014 година. Наш живот се изменио из корена, у народу се пробудило стремљење за борбу за своју земљу, за своју историју,  традицију, слободу, духовност, веру. Рат који је Украјина покренула против свог сопственог народа је био очекиван. Унутрашњу политику, коју је, уз помоћ европских земаља, Америке и Велике Британије, Украјина  спроводила, створила је велику разједињеност у народу. То смо видели још у 2004. године, али и раније. Нажалост, државну политику су спроводили људи чији су духовни преци били учесници ОУН УПА (украјинска нацистичка организација). Сарађивали су са фашистима за време Великог Отаџбинског рата, убијали и монструозно мучили мирно становништво. Као резултат такве политике ми можемо да видимо, нажалост, измењену свест неких грађана, учесника нацистичких батаљона, са идеологијом мржње према свему руском, са пропагандом насиља и убијања руског становништва.

     

Нагласила бих да је за њих  карактеристична мржња баш према свему, што је руско и пре свега православно, што је везано за Московски Патријархат. Упркос свему, што сам навела, наши грађани се нису предали, ми настављамо нашу борбу, нисмо изгубили веру у будућност и нисмо изгубили своју душевну доброту и саосећајност.

     

Појасните један од ваших најбитнијих задатака – разоткривање  монструозних злочина, које су почињени на територији Луганске Народне Републике над руским народом.

     

Од 2014. године, конкретније од маја месеца, постали смо сведоци стравичних догађаја, као што је спаљивање људи у Одеси, када је Луганск почела да бомбардује војна авијација Украјине. Тог 2. јуна исте године, овде су погинули недужни људи и деца, поред дечијег игралишта. Схватили смо да морамо да нађемо начин како да бранимо наша права, и да бележимо, а после и да докажемо да Украјина чини злочине против основних људских права. Схватили смо да у тај процес морамо да укључимо све званичне институције и да све буде у складу са законом. Тако је током лета 2014. године била формирана Оперативна стручна комисија, коју чине врхунски правници, врсни криминалистички инспектори, који су кренули да бележе у протоколима сва грантирања, убијања цивилног становништва, уништавања инфраструктуре. Касније сав тај прикупљени материјал је постао основ за подизања кривичне пријаве која је била процесуирана у Министарству унутрашњих послова, а касније у Министарству државне безбедности у складу са тачком оптужнице за геноцид, јер је  у том тренутку број погинулих цивила био већи од хиљаду и по. Поред тога смо саградили својеврсни систем за одбрану наших права: државни и друштвени – државни органи (специјална комисија, створена 2018) су прикупљали материјале за доказивање злочина и касније прослеђивали организацији „Меморијал“. Ми смо се обраћали актуелним међународним институцијама: Европском суду за људска права, Међународном суду за људска права,  нажалост, због дуплих стандарда остали смо без одговора.

     

Успели смо да успоставимо контакт са Хашким судом, послали смо њима материјале који доказују монструозне злочине, добили смо одговор да је то забележено. И  то све! Зашто цео „цивилизовани свет“,  како они себе називају, сматра да су људи са Донбаса  другачији и да немају основна људска права? Та чињеница изненађује и јако вређа наше достојанство. Поготово, што нам је познато да западне силе годинама раде на демонизацији и стварању негативне слике о руском народу. На тај начин они су припремали „оправдање“ за војну интервенцију, а  преговори о мирном решавању конфликта нису били део њиховог плана.

     

Велико разочарење за нас је била изјава Ангеле Меркел да Мински споразум, у који смо ушли са великом горчином, надам се да је свима јасно зашто, био је само искоришћен за јачање украјинске војске. Осам година смо се надали да ће Украјина започети преговоре, али је сада свима јасно да они никада нису имали ту намеру. Такође, као пример могу да наведем бомбардовање наших насељених места поред линије разграничења (за време трајања Минског споразума) који су били потпуно уништени. А насељена места на украјинској страни остала су потпуно очувана, јер смо ми испоштовали  сваки договор.

     

Који су најтежи моменти у новијој историји Луганска?

     

Дефинитивно 2014.  је за нас најтрагичија година. Од јуна до октобра, град Луганск је био празан, био је то град гладних људи, којо пате због војне агресије: нисмо имали струју, воду, храну… услови у којим смо живели су били неподношљиви.

     

Током тог периода била сам учесник војних акција. Након тога сам одлучила да се вратим раду који је везан за помоћ грађанима у обезбеђивању хране и лекова. Било нам је страшно када смо сакупљали лешеве наших суграђана, невиних људи, погинулих услед непрекидног украјинског бомбардовања. Крајем августа смо добили прве камионе хуманитарне помоћи од Руске Федерације, које су нас спасиле! Ми имамо видео материјал, који је доступан и на Youtube, и данас тај материјал не могу да гледам без суза, када видим како су људи на коленима (због захвалности) дочекивали те беле камионе спаса из Русије… Трагедија града Луганска која се десила током лета 2014. године заувек ће остати у мом памћењу. Ако гледамо 2014. годину, Луганск је био на првом месту по броју погинулих.

     

Колико је страдалих у периоду од 2014. године до данашњег дана?

     

Од 2014. године до данашњег дана погинуло је око пет хиљада цивила. Само 2014. погинуло 35 деце. За војна лица не могу да кажем, јер су то заштићени подаци. Уништено је више од 3000 инфраструктурних објеката: школа, вртића, болница… Жао ми  је да нисмо били у могућности да ослободимо наше територије 2014. године, када Украјина није била толико војно јака. Сада за то плаћамо високу цену, јер смо били принуђени тада да се повучемо. Данас са великим напором и губицима покушавамо да вратимо наше територије. Тада нам је било јасно да не можемо да очекујемо ништа хумано од стране Украјине и да они желе само да нас униште.  То моје лично мишљење!

     

Сада смо сведоци свакодневног нехуманог бомбардовања Доњецка америчким системима Himars. Човек остаје без речи! Можемо слободно да упоредимо страдање Луганска 2014. године са страдањем Доњецка 2022-23. године.

     

Али, наш народ је вредан и радан. Сваки слободан тренутак користимо да бисмо  градили, реновирали и враћали живот у нормалу, и ако смо свесни да опет може да се деси бомбардовање.

     

Можемо ли да кажемо да је ово рат против православља?

     

 Слажем се, поред русофобије осетили смо мржњу према словенима, православљу. Није ми јасно како је Украјина престала да се идентификује као словенски народ.  Почела је да тежи  «европским вредностима», а такве вредности су свима нама знане вековима: колонијални однос према другим народима, спремност на геноцид…

     

Верујем да је то тако, мотив је мржња против словена, против православаца.  У корену, у менталном склопу ми се разликујемо од Запада, јер не желимо да прихватимо лицемерна «правила» која нам намеће тај Запад.

     

Ми се радујемо да је Русија смогла снаге да се супростави овом лицемерју, да се бори за праве вредности. Да нас одбрани!

     

Рат против словена и против православаца је глобалан, он се не ограничава само конфликт на Донбасу, САД и Велика Британија припремали су систематски овај конфликт: градили су логоре на западу Украјине, потенцирали су мржњу мећу грађанима на истоку и на западу Украјине, стварали дискриминацију руског језика. Наши грађани су увек поштовали украјински језик, али када је тај језик почео агресивно да се намеће и д се понижава и протерује руски језик, ситуација се променила. Ми видимо да је циљ – дестабилизација и понижавање Русије. Наша борба није лака! У Украјину западне силе допремају  огромне количине војне технике.  Али, ми знамо да је управо морална победа веома битна за  разумевање зашто је почела специјална војна операција.

     

Ваш посао је сада веома одговоран. Који су главни задаци данас?

     

 Главни задатак данас је очување људских живота. Али, ако се деси да, нажалост, страдање, морамо да пружамо сву могућу помоћ и подршку породицама погинулих, да им обезбедимо подршку државе. Они нам се свакодневно обраћају, траже своје погинуле. Још нисмо све пострадале пописали, још трагамо за нашим погинулим грађанима. Обилазимо територије који су ослобођене, пружамо помоћ у проналажењу тела несталих, препознавању и идентификацији тела убијених злочиначким поступком  украјинске војске.

     

Ја сам председник Специјалне комисије за прикупљање  доказа ратних злочина војно-политичког руководства Украјине против цивилног становништва Луганске Народне Републике. На бази ове Специјалне комисије 2021. године је створена радна група за проналажење и сахрањивање  тела убијених због агресије Украјине против цивилног становништва Луганске Народне Републике.

     

Један од битнијих задатака је размена заробљеника, враћање наших преживелих  грађана својим кућама. А погинуле морамо достојно да  сахранимо.

     

 Српски народ пружа велику подршку народу Донбаса, како то доживљавате?

     

То је изузетно битно за нас, свих ових осам година такво сазнање нас охрабрује. Имамо исти дух, српски народ доживљавамо као нашу браћу и сестре. Највише помоћи и подршке хуманиста смо имали управо из Србије. Ви сте прошли НАТО агресију 1999 године, ви знате са каквим злом сте се суочили! Сећамо лицемерне политике светске заједнице током злочиначког бомбардовања Југославије, видимо ситуацију везану за Косово и Метохију, добро се сећамо лажи о Сребреници. За нас је ово све било поучно, свесни смо свега и тада смо схватили, шта нас може да очекује.

     

Да ли сте размишљали о стварању свог трибунала у свету, на челу са Русијом?

     

Такво питање се постављало. Више немамо поверења у европске институције, европске судове, њихове одлуке су увек пре свега, политичке и увек су на страни земаља, које их финансирају, а то су Америка, Велика Британија…  Надамо се да ће Русија створити своју међународну правну институцију на бази БРИКС или ШОС, где Русија има водеће позиције. Тада је могуће уз подршку других земаља да се разуме суштина овог трагичног конфликта. Тако би човечанство спознало истину. Радићемо на томе. Организација рада таквог Трибунала би била веома комплексна и захтевала би подршку од стране других моћних земаља, јер бисмо морали да хапсимо званичнике који су доносили злочиначка наређења.

     

Доживели смо тешке тренутке, укључујући и разочарење, али ми се надамо да ће једног дана свет пробуди.  Свет мора да се пробуди!

     

Како коментаришете суштину Специјалне војне операције?

     

Циљеви Специјалне војне операције су тачно дефинисани: денацификација и демилитаризација Украјине, која у овом тренутку представља конгломерат свег зла овог света. Можда је обичном човеку тешко да то схватити, али  у овом рату заиста се одвија борба добра и зла, а ми смо на страни добра.То показује наш пут од осам година патње и борбе. Ми само бранимо нашу земљу. Без сумње, Русија у овом рату брани све словенске народе са њиховим вредностима. Заједно са нама ратују не само словени, него и људи других националности: Мексиканци, Уругвајци… битно је да делимо исте вредности и да видимо и боримо се за истину.

     

Шта бисте поручили српском народу?

     

Пре свега, желим да се захвалим за разумевање и подршку, коју нам српски народ пружа. Желим вам мир и свако добро, и да никад више да не доживимо рат у нашим земљама. Рат је монструозан, понижава људско достојанство, живот има непроцењиву вредност. Желимо да наша деца живе у миру.

     

Разговор водила Биљана Живковић

     

Превод: Ирина Јаблановић

     

Фотографије Биљана Живковић

     

Донбас и Срби

     

Кроз историју 18. века српски народ из Херцеговине се досељавао на просторе Луганска и Доњецка. Пре свега, Луганска. Град Славјаносербск је симбол и печат тог нашег заједничког историјског периода. И данас у Луганску постоје породице свесне свог порекла. Нису заборављени ни српски обичаји. У Славјаносербску постоји прелепа српска црква. Данас је то један народ. А то је заправо историјски доказ да смо ми, заиста, један народ.

     

 

     

     

 

     

Пооддержите  Проекту "Српска.Ру".  Карта Сбербанка 4276380185426454

     



Просмотров: 557