Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/22.3.2023/

Др Иван Копиљ, руководилац Специјалне комисије за доказивање злочина украјинске војске против руског народа у Доњецку

 Иван Копиљ је др међународног права и новинар. Руководилац је  Специјалног пројекта „Верум“ у Доњецкој Народној Републици. Њихов  задатак је да предоче истину Међународној заједници и да докажу шта се заиста  дешава у страдалном Доњецку и ДНР. Др Копиљ говори о непрекидној борби његовог тима да се светској јавности укаже аргументима, догађајима, статистиком, фотографијама - на геноцид који се годинама систематски спроводи над руском народом у Доњецку од стране украјинске војске и НАТО-а.

     

 

     

-Месецима спроводимо истраге свих гранатирања, објављујемо снимке, интервјуишемо настрадале, помажемо страним новинарима да безбедно организују свој рад, овде, у страдалним Доњецку. Такође, активно подржавамо рад пројекта телевизијског канала „Звезда“ који се зове „Живи смо“, са циљем да повежемо страдале људе, који су изгубили у рату своје ближње и ако је потребно, помажемо да се организује евакуација.

     

Пројекат је покренут у априлу 2022. године, када је наша војска почела да улази у Мариупољ.Имамо пуно посла. Приликом сваког одлазака на терен поможемо евакуацију страдалних људи, транспорт болесника, проналазимо родбину и наравно причамо са тим људима: прикупљамо доказе злочина, мучења… У близини града Лисичанска, у непосредној близини позиција украјинске војске, пронашли смо беживотно тело човека, био је везан и зверски изрешетан мецима у главу. Много је таквих примера.

     

Поред тога да прикупљамо информацие, трудимо се да то допре до свести међународне заједнице. Бар једном месечно учествујемо на некој међународној конференцији, наравно, у онлајн формату. На пример,  учествовао сам  6. и 7. децембра у конференцији која се звала „Повратак фашизма у 21. веку, шта можемо да учинимо да би то спречили?“ Организатор конференције је била новинарка Драгана Трифковић. Учествовао сам недавно на конференцији у Женеви, где смо  покушали да предочимо чињенице о злочинима над руском народом у Доњецкој Народној Републици од стране украјинске војске.

     

 

     

Да ли учешће на таквим конференцијама даје очекиване резултате?

     

Нажалост, не увек. Информације које преносимо не изазивају увек интересовање иностраних колега. Међутим, последња конференција на којој сам учествовао изазвала је интересовање од стране иностраних колега, а везано је за коришћење мина „Лепесток“ против цивилног становништва Доњецке Народне Републике.

     

Морам да констатујем да од почетка Специјалне војне операције интерес западних експерата везано за извештавање са наших простора је значајно опао и приказивање свих догађаја од стране западних медија је  једнострано. Запад и њихови медији  функционишу онако, како то одговара њиховим газдама.Али нас та чињеница не обесхрабрује, ми схватамо да је то процес који ће трајати дуго. Сећам се како су нас међународне институције буквално одбијале  2014. годинe!! Сада се ситуација, донекле, мења.

     

 

     

Ваш посао је доказивање ратних злочина у ДНР од стране украјинске војске. Да ли сте задовољни како то напредује?

     

Пре почетка СВО  радио сам у оквиру Специјалне комисије за прикупљање доказа, а затим у оквиру организације „Праведна заштита“, која ради до данашњег дана и прикупља примарне информације, информације са терена, са лица места. Са стратишта! Касније сам схватио да је од изузетног значаја  анализа таквих података.  Управо оно чиме се сада бави наша екипа стручњака. Тешко је рећи да смо задовољни, ми ваљано радимо свој посао, али нам је болан сваки страдални догађај, трагични подаци,у Доњецку   гину  невини људи, жене, деца... Извесно је да је погинулих наших недужних грађана више од 10.000. То је геноцид!

     

Да ли можете да се сетите најмонструознијих догађаја?

     

То су, пре свега, догађаји у којима су деца жртве. Тешко ми је да о томе говорим. Питам се понекад, да ли ти злочинци имају своју децу, или им више ништа  није свето? Страшан  је утисак оставио на мене догађај из села Розавка у околини Јасиновате. Након првог Референдума, који је био организован у Доњецкој Народној Републици убијани су људи. У то село су ушле украјинске војне јединице. Одједном су у селу почели да нестају становници који су били повезани са организацијом Референдума. Прво је нестало петоро људи, а након неког времена још четворицу Руса  нашли су изамаскриране. Неки од тих јадних наших сународника су нађени мртви у оближњем каналу, везаних руку, са траговима зверских мучења. Број убијених се увећавао. Најстрашнији случај је исповест мајке једног од убијених. Према њеном сведочењу, њеног сина су отели припадници украјинских националистичких одреда, мучили су га и на крају стрељали. Леш младог човека су бацили у подрум сеоске задруге. Пошто су се мештани плашили, мајка је сама сишла у подрум и изнела тело убијеног сина. О овом случају сам директно обавестио припаднике Уједињених нација и стране новинаре. Истрага о овом случају никад није покренута. Ово село је и данас под контролом оружаних снага Украјине који прикривају све своје злочине, па и овај.  Постоји један веома потресан случај. О том стравичном злочину украјинске војске зна цео свет, свима је познат језив призор - до пола разнете мајке, која у наручју држи убијену девојчицу. Ту смо успели да докажемо. У питању је организовано  убијање цивилног становништва од стране украјинских оружаних снага. То је случај планског гранатирања градића Горловке, системима град Украјинских оружаних снага. Тај страшни догађај познат је још по имену Горловска мадона, који се десио  27. јула 2014. године. Од последица директног гранатирања  Горловке, погинула  је између осталих бројних житеља, млада мајка и њена ћерка коју је држала у рукама (Кристина Жук 23 године и десетомесечна Кира Жук). Како је  пронађена мртва држећи у рукама своју ћеркицу прозвана је Горловском мадоном. Та слика је обишла цео свет! Такође је тог дана од гранатирања погинуло још 10 и рањено 40 мирних житеља Горловке. Мајка погинуле, Наталија Жук, желела је да сазна истину и  тражила је да се покрене одговорност за оне који су починили страшни злочин, убивши њену ћерку и унуку.  Она се неуморно обраћала  званичним украјинским властима. Чак је и писала председнику Украјине. Међутим, добијала је само испразне званичне писмене одговоре у којима се ништа није наводило. После вишемесечних узалудних покушаја у тражењу истине, обратила се мени са молбом да се покрене истрага. На основу званичних извештаја и видео снимака са Украјинске националне телевизије у том периоду,  интервјуима са мештанима Горловке и околних села, који су желели да остану анонимни, утврђен је тачан положај система град који су тај дан испалили ракете на мирне житеље градића Горловке. Утврђен је и идентитет припадника Украјинске војске који су директно одговорни за поменути злочин.

     

Везано са овим као и са осталим злочинима који су почињени од стране оружаних снага Украјине, као и нацистичких војних формација, не постоји ниједан званични извештај или истрага од стране украјинских судова. Чак у Уједињеним нацијама постоји извештај о томе да Украјинско судство не обавља своју дужност у складу са законом и Уставом. Тако на пример украјинским националистима се све опрашта. Оне који другачије мисле,  који су Руси, њих чека осуда и казна. Често изнуђују страшним мучењима  присилна признања, што представља диктатуру и злочин, па и те јадне људе, потом, убијају.

     

 

     

Крвава је Горловска недеља!

     

Који је  најупечатљивији случај из пројекта «Жив сам»?

     

Свакако најсветлији догађај се десио у околини Мариупоља. Одмах после страхота у Мариопуљу, пошли смо да тражимо преживеле. У близини луке у Мариупољу наишли смо на кућу која је била изгорела. У подруму смо пронашли троје старих људи који су преживели. Две старице и једног старца. Они су се дружили целог живота, па тако су остали заједно и у вихору рата.

     

Њихова евакуација је била сложена, пошто су се у том моменту у Мариупољу водиле жестоке борбе. Извукли смо их и захваљујући великој помоћи волонтера. Нама је драгоцен сваки живот. Обезбедили смо да се привремено сместе, такође и да пронађу своју родбину која је била евакуисана из града. После извесног времена путем видео снимка добио сам, слободно могу рећи писмо захвалности, од тих старих људи. Те топле речи захвалности и благодаран поглед из очију тих људи никада нећу заборавити.

     

 

     

Какве методе користите у свом раду?

     

У нашем раду користимо искључиво научне методе. Свако наше истраживање је мали научни рад. На основу физичког сакупљања доказа (гелера, делова граната…) као и балистичким проучавањем, те одређивањем азимута, тачно одређујемо одакле је дошао пројектил, каквог је калибра и порекла. На основу тога дошли смо до доказа да су током лета 2022. године украјинске снаге користиле и користе НАТО бојеве гранате калибра 155мм, које су стандаризоване у земљама чланица НАТО и карактеристичне су по широкој бакарној траци, која се налази у њима и осигурачу на којем стоје ознаке НАТО-а, а које се физички могу наћи на месту експлозије. Такође, украјинске снаге користе далекометну НАТО артиљерију система Хајмарс, чије делове, као и делове других граната, уредно пакујемо као доказни материјал са тачним описом места падања пројектила, као и места одакле су испаљени. На основу ових доказа, као и проучавања, заједно са чувеним професором Моисејевим направили смо  приручник за методику доказивања врста и типова граната, које користе украјинске војне снаге, као и места одакле су испаљене. Данас је то једна од најдрагоценијих приручника који се користи у Заједничком центру за координацију и контролу Оружаних снага Доњецке Народне Републике.

     

 

     

Да ли се неко бави доказивањем уништавања православних светиња на територији Доњецке Народне Републике?

     

Било је покушаја да се такви злочини забележе, али системског рада, колико ја знам, није било. Имао сам прилику да видим једну књигу о прогону православља у Украјини, која је била објављена 2015. године. Мислим да сте ме мотивисали да почнемо да се бавимо и таквим питањима с обзиром да смо, за сада, стручни у области артиљерије и артиљеријске муниције. За доказивање о злочинима над свештеницима и уништавању православних храмова, сматрам да треба веома озбиљно и студиозно да се припремимо.

     

     

 

     

                                                                                               Разговарала Биљана Живковић

     

                                                                                                             Превод Ирина Јаблановић




Просмотров: 1033