За нас Србе као да је март неки судбински месец. Много датума у том месецу је испуњено значајним догађајима, па је судбина остала верна тој тужној традицији.
„ОГЛЕДАЛО“
11. март 2006.
Ова штура агенцијска вест јутрос, 11 марта 2006 уздрмала је Србе али и Свет. Уздрмала је Свет толико снажно да су све највеће телевизије прекинуле своје програме и почеле да у специјалним емисијама говоре само о том догађају. Па ко смо то ми, Срби („мали и нејаки, шака јада“), а ко је Милошевић, да се цео Свет тако заталаса? Зашто смо им толико важни и зашто нас се у ствари толико боје? И много још тога зашто, међу којима се посебно издваја систематско и дуготрајно убијање Милошевића…. Сумњива самоубиства и чудне смрти, само Срба, у „елитном затвору УН“ где се такве ствари не би смеле никако да догоде.
Није људски, није хришћански у дану нечије смрти отварати овакве теме, али их ја морам отворити. Морам јер се од мене као његовог дугогодишњег сарадника то очекује, јер ми он не би опростио да не кажем истину.
Ко је у ствари Милошевић? Шта је хтео да постигне и зашто у томе није успео. О њему углавном говоре данашњи јаничари који ни реч никад са њим прозборили нису. Са којима би га било блам да се рукује а камо ли седне и разговара о озбиљним политичким темама.
КО ЈЕ У СТВАРИ БИО МИЛОШЕВИЋ
- Милошевић је брилијантан ум, виспрен, елоквентан што су и надобудни Енглези на Скај Њуз невољно признали. Наводећи да се поигравао са хашким судом као мачка са мишем демонстрирајући своју супериорност, разбијајући оптужницу у парампарчад. Истини за вољу посао му је био олакшан јер су га у Хагу оптуживали за оно за шта су они (Запад) искључиви кривци.
- Милошевић је био државник, и поредити га са данашњом владајућом олигархијом је и неумесно и крајње дегутантно. Тешко је пронаћи упоредну величину са којом би се ове данашње ДОС-ове гњиде уопште могле упоредити.
- Милошевић није био диктатор иначе би ови данашњи гласно-говорници давно занемели. Нападан је изнутра и споља па је од „балканског касапина претваран“ у „незаобилазног миротворца“, од „симпатичног саговорника“ до „убице на ибарској магистрали“. Све према потреби тренутка за унутрашњу и светску употребу. Нико још егзактно није доказао ниједно убиство које је он захтевао или наручио, а времена је за то било више него довољно (пет година). Познавајући га јако добро тврдим да се на такве ствари никада не би одлучио јер ако почнете да убијате, убићете и по неког странца а не само домаће јајаре. Осим тога неслажући се са његовом политиком ја сам имао стотине ТВ наступа критикујући његову политику а ево још ми је глава на раменима. Сво то политичко рвање на домаћој и међународној сцени Милошевић је најбоље сам дефинисао у једној реченици: „Не нападају Србију због Милошевића, већ Милошевића због Србије“. То се бар данас јасно види јер и ако смо се „демократизовали“ још нам се по леђима ломе штапови, шаргарепу нисмо још ни окусили.
- Слоган „Србија се усправити мора“ настао је 1988 после одбијања Савезне скупштине СФРЈ да и Србији одобри квоту за малогранични промет какву су већ деценијама имале Словенија и Хрватска, као заоставштина Титовог привредног фаворизовања тих република. Тај слоган из чисто привредног „пресељен“ је у националистички контекст иако је Запад јасно знао о чему се ради. Тако је Милошевић постао националиста. Мада бих ја лично био знатно срећнији да је Милошевић био мало већи националиста него што је био космополита.
- Он је био прави пацифиста и није волео ни војску ни рат. Увек је покушавао да га избегне чак и онда када је то било немогуће. То је његова велика грешка и ту леже сви узроци његових каснијих политичких пораза. Није желео да прихвати да је ово планета силе и да се на насилну сецесију мора одлучно одговорити једино силом.
- Несрећа читавог српског народа је да је у времену распада СССР и нарушене светске равнотеже за председника имао недовољно искусног и одлучног човека. Његови покушаји да сачува Југославију као „најбоље“ решење да сви Срби ипак живе у једној држави, а без неопходне употребе силе били су унапред осуђени на пропаст. Није схватио да је Запад императивно хтео уништење Југославије као лидера несврстаног покрета како би се и тај покрет разорио. Креатори НСП су после победе над комунистичким блоком желели крв, како би утеривање „демократије“ прошло што лакше. Иза свега се ваљала нова пљачкашка варијанта звана „транзиција“ којом би западне мултинационалне компаније овладале капиталним природним и производним ресурсима Источне Европе и несврстаног света. Западу је Милошевић био посебно важна мета за одстрел јер се залагао за неку врсту хуманог „Шведског капитализма“. Та идеја није подразумевала потпуну распродају домаће привреде већ комбинацију носећих државних компанија, приватних малих и средњих предузећа, као и страног улагања. Наравно да се западним пљачкашима од те идеје дизала коса на глави те да је тако нешто требало у корену сасећи како се не би проширила на остале пост-комунистичке земље. Тиме је Милошевић постао тако важан, тако значајан Западу па је његово сатанизовање и касније уклањање требало да заплаши остале слободоумне политичаре Света да тим путем не покушавају да крену. Нажалост није дочекао да види како Путин данас у Русији идеју „Шведског капитализма“ врло успешно реализује.
Ако једном реченицом одговорим на то ко је Милошевић, без двоумљења ћу изговорити: Милошевић је све супротно од оног како су га „насликали и описали“. Све наводне анализе његове владавине тенденциозно су прављене и пласиране по систему „да се Власи не досете“. Требало је све окренути на главачке, замаглити праву истину а подметнути велику светску лаж. Баук лажи који је пре само пет година неприкосновено владо светом, данас се озбиљно клима. Исфабриковане лажи према потребама неких умишљених владара, уобличили у наводни НСП (Нови светски поредак) постале су исувише провидне да би се у њих слепо веровало.
Е због тог НСП због тих лажи хвата их страх од нас непокорних Срба, са почетка овог текста. Велика лаж је као надувани балон од сапунице, па би било веома опасно да он пукне баш тамо где је све и почело. Тамо где су уништавали једну земљу, сатанизовали један народ да би створили неодрживи само њима потребан НСП. Због тога смо ми Срби тако значајни, због тога смо велики и јаки. Скоро 20 година покушавају да нам навуку јарам НСП и не иде. Све су употребили, од изазивања међу-етничких сукоба, санкција, бомбардовања, до хашке инквизиције, али дух овог народа није сломљен. Зато смо ми велики и зато нас се плаше јер можемо бити врло „лош“ пример за остале мале народе света. За људски век 20 година и није мало, подмеће нам Сорош кроз своје медије. Но мислећи део одговара да је то за опстанак нације то је тек трен, иначе би већ више векова били Турци.
Можда о величини једног народа, једног човека најречитије говори степен интересовање које се у светским размерама створи при оваквим догађајима. После терористичког напада на Њу Јорк Yорк и напада на Ирак смрт Милошевића је најпропраћенија вест која је заљуљала Свет. Такав народ без обзира на све тешкоће има будућност и ја се поносим тиме што сам Србин.
УБИЦЕ СУ У БЕОГРАДУ
Да би овај светски балон лажи био одржив пред западом је био још један императив. Милошевић се мора осудити а ако то никако у „доказном поступку“ не може онда и физички уклонити. С тога је у затвору НАТО инквизиције, у једној од НАТО земаља и под окриљем УН убијен председник једне суверене земље. Боље рећи систематски убијан јер су му „судије“ УН ускратиле најелементарније људско право, право на лечење.
Али мене вишу брину домаћи саучесници тог убијања. Домаћа владајућа багра која не да није помогла свом првом грађанину нашта је била обавезна, већ је свим средствима па и личним захтевима блокирала одлазак Милошевића на лечење у Москву. Багра која је државни углед срозала дотле да се наши адвокати обраћају за помоћ Руској а не нашој амбасади у Хагу. Домаћа багра која се утркивала да што више наших држављана експедује за Хаг користећи тај „суд“ и за уклањање политичких противника. Но, политички рулет се окреће па ће неки необавештени, изненађени убрзо бити запрепашћени да су им „понуђене“ неке мање удобније просторије са оловком и папиром да лепо и потанко напишу шта су то радили за кога и у чијем интересу. Зашто земљу и грађане нису штитили сходно заклетвама које су положили и законима који их на то обавезују. Ако они за сва Милошевићева наводна недела још нису прибавили доказе о њиховим „делима“ биће врло ажурног материјала чак и на претек.
ИСТОРИЈА И ХАГ
Милошевић је био потпуно свестан да се из Хага неће вратити. Да ће бити осуђен без обзира на квалитет доказа који потпуно руше оптужницу. Зато је све своје напоре усредсредио на политички контекст одбране којим више брани српски народ а мање себе лично. Бранио је и одбранио српски народ откривајући свету ко је разбијајући једну суверене земљу, Југославију, починио једини прави геноцид на овим просторима. Све остало па и почињени злочини на свим странама неминовне су последице тог геноцида почињеног од стране Запада. Снагу воље да прочита неколико десетина хиљада страница црпио је из жеље да чиста образа уђе у историју свога народа. Можда и да поправи неке грешке које је учинио на штету Срба у РСК и РС надајући се да ће то бити довољна српска жртва за дефинитивно попуштање западних притисака. Преварио се што се данас са десетогодишње дистанце много јасније види. Ипак Милошевић ће то светло место у српској историји добити. Ако не одмах онда сигурно са неком временском дистанцом.
Милошевић је политички рођен на Космету и војнички га је бранио колико је то могао у сукобу са НАТО-ом, једином супер силом света, без могућности да га било ко у томе помогне. Поле 78 дана жестоких борби направљен је компромисни мир где се резолуцијом УН 1244 гарантује наш суверенитет над тим дело наше зеље. То није победа, али се не може квалификовати поразом.
Поразно је што су данашње „демократе“ успеле да за пет година владавине то подручје доведу пред отцепљење. Сада је тим западним полтронима једино важно какву форму изнаћи да се та издаја баш на први поглед не види. „Мудри“ Вук је с тога смислио слоган „више од аутономије мање од независности“ који нико у реално свету не разуме, а Вук још мање. Бивши министар Војске после њеног темељног разбијања као председник је „тријумфално“ изјавио „да Србија косово неће и војно бранити“. Када такву глупост извали председник, то је порука Свету да га уопште неће ни бранити, не схватајући ваљда да је тиме директно погазио изговорену заклетву, „да ће свим средствима бранити целовитост, суверенитет…“. Господо, тражили сте власт да ствари побољшате и добили сте је. Знали сте шта од Милошевића наслеђујете ускоро ће вас овај народ питати, шта сте и урадили.
Извињавам се што у овом тужном тренутку уопште пишем о оваквим стварима, помињући те западне марионете али се осећам увређено, понижено, што вероватно осећа и сваки мислећи Србин. Умро је наш председник у неком непријатељском туђем затвору, измрцварен болешћу. Крајње бедно, национално понижавајуће, ма какав да је био. Био нам је председник и њему може да суди само овај народ који га је и бирао.
