Манастир Св. великомученика Димитрија мироточца налази се у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовички врх, шест километара југозападно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун, између древних села Дивљане и Мокре, по предању задужбина Мрњавчевића, чија традиција сеже у ранохришћански IV век.
«Каква промена! И како срећна!
Дотад непроходне и крваве планине
Сада штите разбојнике,
Који посташе монаси
Питомци мира.
Где је био обичај зверова
Данас је тамо дух анђела;
Заклања се праведник у пећини
Где је био разбојник».
CARMEN XXVII
Ови стихови, из поема написаних 398. г. Св. Павлина Нолског посвећени су његовом пријатељу и узору Св. Никити Ремезијанском који је, по свему судећи, први устројитељ монашких обитељи на овом простору којег су у то доба називали и «CATENA MUNDI», тј. Вериге света и који се у прво време односи на област Старе планине и Суве планине, да би се касније проширио на цео Балкан. Св. Никита (Нићета) рођен је у Ремесиани 338. у којој је око 370. рукоположен за епископа и борећи се против аријанства и паганских култова излаже најправославније учење о икономији спасења, Св. Тројици и тајни оваплоћења божанске личности и девствености, пропутовавши скоро цело Средоземље делајући попут апостола у име Господа, живом речју и кроз своја дела којима је печат божанствена химна Тебе Бога Хвалим (Te Deum laudeamus) и преносећи православље на Запад свезује га са Истоком, чврсто се држећи Св. Писма, никејског учења и одлука саборских.
Након сусрета са Св. царем Теодосијем Великим у Солуну, 379. Православље буде проглашено за државну веру а Св. Никита на простору данашњег манастира Дивљана подиже храм Св. вмч. Димитрију и устројава монашко братство. На сабору у Ниму 394. примљен је Символ Вере за целу Галију, који је он око 375. уобличио и био утврђен у целом Илирику. Св. Никита Ремезијански упокојио се 22. јуна 420. (по јулијанском календару) у свом родном и епископском месту.
Неколико векова од доласка Словена почиње обнова ове светиње око 880. а повеља цара Василија II из 1019. потврђује га као центар обновљеног црквеног живота у средњем Понишављу који се у доба Светих Немањића помиње као место у коме је боравио Св. Сава Србски а касније као задужбину Мрњавчевића са великим поседом украј средњевековног српског града Извора (Ремезијана – Бела Паланка).
За време турске владавине путописци казују да у манастиру живе калуђери по правилима Св. Василија. Након повлачења Хајдук Вељка 1809. манастир бива запаљен. Протосинђел Агатангел по ослобођењу 1878. повео је обнову у којој су узели учешћа сви грађани општине Беле Паланке, који је освећен 1902. а завршен 1908. Из старе цркве у нову су пренете иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице из 14. в., Св. Димитрија из 13. в. и Св. Јована Крститеља из 12. в. Нови храм спада у ред најакустичнијих у Србији а можда и на Балкану. За време окупације 1915-16. Бугари су опљачкали и оштетили манастир. Након ослобођења у њега долази велики број руских монаха и монахиња који су живописали нови храм и око 1933. подигли храм посвећен Св. Серафиму Саровском. Св. Николај Србски 1935. доноси делић Часног Крста Господњег и моштију Св. Кирика и Јулите.
Нова звонара са три звона коју је на Петровдан осветио Његово Преосвештенство владика нишки Г.Г. Иринеј подигнута је 1997.
Захваљујући ограничењима комунистичких власти и одузимању око 130 ха имања манастир је дочекао наше време у тешком стању. Храм Св. Димитрија захтева комплетну обнову као и суседни Св. Серафима Саровског, конак од пре 100 година се мора заменити новим. Са благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Г.Г. Иринеја манастирска обитељ уз помоћ пријатеља манастира креће у обнову ове древне светиње. У ту сврху је основано Друштво пријатеља манастира Дивљане и околине (у којој се налази још неколико древних светиња).
Позивамо Вас да обновимо ову древну светињу и да постанете Пријатељ манастира Светог Великомученика Димитрија – Дивљана.
с. Дивљана, 18310 Бела Паланка
Број телефона:
018/856-151
Друштво пријатеља манастира Дивљана у Нишу
www.dpmdivljana.org.yu
Manastir sveti Dimitrije
Divljane
18310 Bela Palanka
Niska banka AD Nis
SWIFT: NISKCS22
IBAN: CS73 235020900010102086
