Најбољи украс Невског проспекта представља Казанска саборна црква, подигнута 1801-1811. г. за икону «Казанска Богородица». Икону је у Санкт-Петербург донео још Петар I. Изградња је поверена архитекти Андреју Вороњихину. Тај човек изузетне природне надарености ушао је у историју руске уметности као аутор колонада код Велике каскаде у Петергофу, Рударског факултета и Казанске саборне цркве која представља врхунац његовог стваралаштва.
Саборна црква је у облику издуженог крста. Има три улаза: са запада, севера и југа. Сваки од њих има портик са шест стубова. Пошто по правилима православне цркве олтар мора бити окренут на исток, главни улаз у храм је требало направити са запада. Али, у том би случају на Невски проспект излазила само бочна страна цркве. А управо је она требало да има свечани изглед. Неимару је то представљало приличну потешкоћу, али је Вороњихин успео да је сјајно реши. Бочну страну која излази на Невски проспект украсио је складном полукружном колонадом од 94 стуба. Колонаду и зграду цркве поставио је на високу гранитну соклу на коју воде широке степенице. Управо прекрасна колонада која се отвара према Невском проспекту чини зграду свечаном и величанственом.
Са запада је требало да се образује свечани трг који би затворила решеткаста ограда исто по пројекту Вороњихина. Решеткаста ограда је била постављена, али пошто није било друге колонаде с јужне стране саборне цркве, како је Вороњихин предлагао, остала је удаљена од саборне цркве.
Вороњихинова решеткаста ограда представља велику уметничку вредност. Њени делови танано израђени од ливеног гвожђа постављени су на соклу од црвеног гранита и одвојени гранитним стубовима. Чипкасту решетку крунише орнаментални фриз. Решеткаста ограда образује полукруг дужине 171 метар.
Казанска саборна црква је грађена током Отаџбинског рата 1812. г. Савременици су у верској грађевини пре свега видели споменик победама руског оружја.
У саборној цркви је 13. јуна 1913. г. сахрањен М.И. Кутузов.
Значај саборне цркве као споменика Отаџбинског рата 1812. године коначно је потврђен када су 1837. г. испред цркве постављени споменици М.И. Кутузову и М.Б. Барклају де Толију.
Од 1932. г. до почетка 1990-х г. у згради саборне цркве налазио се Музеј историје религије и атеизма. Сада је Казанска саборна црква предата православној цркви.
