Укупна површина 4.163 км2
Дужина граница 851 км
Становништво 750.000 (од тога Молдаваца 34%, Руса 28% и Украјинаца 26%)
Државни језици молдавски, руски, украјински
Новчана јединица придњестровска рубља
Престоница Тираспољ.
II Ванредни Конгрес посланика свих нивоа Приднестровља је 2. септембра 1990. године у Тираспољу, руководећи се општенародним референдумом, прогласио Придњестровску Молдавску Републику.
Историјски основ за обнављање државности Придњестровља представља постојање на тој територији од 1924. го 1940. године Молдавске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике (МАССР).
Званичне власти Кишињева су јуна 1990. године прогласиле незаконитим и ставиле ван снаге Пакт “Молотов-Рибентроп” и Акт Врховног Совјета СССР о стварању Молдавске ССР 1940. године на основу Бесарабије и МАССР, самим тим признавши правоваљаним обнављање државности на територији бивше МАССР.
2. септембар 1990. године је званичан датум обнављања државности на територији Приднестровља и проглашења ПМР.
У лето 1989. године, када су се на митинзима молдавских националиста у Кишињеву и другим градовима Молдавије чули позиви за масовно депортовање свих “дошљака”, ојачала антисловенска и антисемитска расположења и тадашње молдавско руководство узело курс на стварање једнонационалне државе и излазак из састава Савеза ССР, народ Придњестровља је устао у борбу с милитантним национал-фашизмом.
У циљу заштите грађанских права локалног становништва у Придњестровљу почели су да се стварају Совјети Радних колектива и друге друштвене организације које су стале на чело борбе житеља Придњестровља с молдавско-румунским национализмом. Народ је демонстрирао своју збијеност и организованост, учествујући на митинзима и у штрајковима против дискриминаторских закона званичног Кишињева.
Међутим, национализам се у Молдавији и даље усијава. Њено руководство доноси низ закона и одлука, покушавајући да спроведе концепцију о Републици Молдавији као другој румунској држави. Румунски се проглашава државним језиком Републике Молдавије, уводи се румунска абецеда, државна застава Републике Молдавије постаје триколор румунска застава. Свако јутро у Молдавији почиње румунском химном.
Пароле и апели такозваног Народног Фронта почињу да се остварују. Прва жртва постаје шеснаестогодишњи младић Дмитриј Маћушин кога су у Кишињеву убили само зато што је говорио на руском језику. Затим се посланици Молдавског Врховног Совјета из Придњестровља подвргавају моралном и физичком вређању.
Услед тога они су напустили молдавски Парламент и образовали Привремени Врховни Совјет Придњестровске Молдавске Републике.
Неспособна политика руководства Молдавије у коме су већином били представници Народног Фронта, убрзала је процес обнове сопствене државе на територији Придњестровља.
Тада су се владини кругови Молдавије окренули решавању насталих противречности путем силе. Од 1990. године почиње низ покушаја да се Придњестровски проблем реши путем силе, што доводи до невиних жртава међу цивилима. Врхунац насиља представља грађански рат који је Молдавија започела 1992. године. Током тог рата је с Придњестровске стране погинуло преко 800 људи, око три хиљаде било рањено, а републици је причињена огромна материјална штета.
Народ Придњестровља, устао у одбрану своје Републике, осетио је огромну подршку од стране родољубивих снага бивших република Совјетског Савеза. Русија је заузела одлучан став по питању престанка војних дејстава на обалама Дњестра. Молдова је била принуђена да пристане на престанак рата и приступи преговорима. Али, рат је довео до потпуне поделе на Молдавију и Придњестровску Молдавску Републику које су започеле постојање у својству две независне државе без ичег заједничког.
Границе Придњестровске Молдавске Републике контролишу снаге царинско-пограничних структура ПМР, а на читавој територији делује законодавство предвиђено Уставом Придњестровске Молдавске Републике.
Током 8 година постојања ПМР у њој су створене све институције власти. Општенародно је изабран Председник, врховни законодавни орган Врховни Совјет, образована Влада, постоје сопствене Оружане Снаге, Суд, Тужилаштво, органи заштите реда и мира, сопствена средства јавног информисања републички Радио, телевизија и новине. На општенародном референдуму је 1996. године донет основни закон државе Устав ПМР у коме се каже:
“Придњестровска Молдавска Република је суверена, независна, демократска, правна држава”. Основни закон такође одређује да се у републици признају и у подједнакој мери штите различити облици својине државна, приватна и други.
Донета је символика државе Грб, Химна, Застава.
