После одлуке да се предлог коначног решења положаја српске покрајине Косово и Метохија (Космет) предочи Савету безбедности ОУН после српских парламентарних избора (21. јануара 2007.), албански плаћени лобисти у свету растрчали су се да «још пораде у међународној заједници» и тако, коначно, стигну «до циља», то јест стварања друге етнички чисте албанске државе на Балкану.
Према сазнању добро обавештених извора у Москви, некадашњи «рестауратор» Кремља Беџет Пацоли преузео је задатак да осигура посету Агима Чекуа Москви и сусрет са руским званичницима, ма каквог ранга они били.
Речено – учињено. Није Пацоли неки тамо мачји кашаљ, већ чова који у Кремљу и око њега има и те како утицајне пријатеље. Њихову наклоност је, додуше, увек плаћао, а и сада то чини, подебелим сумама «зелембаћа».
Ко још мари за те «зелене новчанице». Имао их је и има их речени Пацоли у изобиљу. Зарадио их је, између осталог, великом пљачком, уз обилату помоћ домаћих, руских, мајстора лоповлука, кречењем и другим молерско-фарбарским радовима по «рестаурираним» деловима чаробног московског Кремља.
Те Пацолијеве «крваво» зарађене паре «радиле су радњу» у Москви, током раздобља највећег процвата лоповлука и отимачине, половином девете деценије прошлог века, а очито чинодејствују и сада.
Али, да се вратимо у средиште теме. Агим Чеку, тај албански вођа и типични зликовац из ратова насталих на простору некадашње Југославије – директно одговоран за сурова убиства стотина српских цивила у Хрватској и на Космету доћи ће, како је сам важно у Приштини најавио, у Москву, да «опипа пулс» руских саговорника, а поводом финалних радова око независности К о с о в а, како он назива Космет.
Чеку се није пожалио што ће га у Москви примити тек друга, а можда чак и трећа руска политичка гарнитура. Њему је важно, каже он, да званичној Русији каже да се од независног Косова не треба бојати.
Има шта Чеку да понуди Москви и на економском плану. Србија је, истина, градила и изградила косметску електропривреду, на коју је око бацио један руски олигарх. Сада ће то предузеће Чеку, наводно, понудити баш Русима на продају да би добио њихов глас за независност Косова.
Та прича делује доста наивно, јер су западни окупатори Космета већ поделили благо међу собом и ту за Русију, како сада ствари стоје, неће преостати ни мрвице. То, ипак, не значи да Чеку на ту тему не може да мешетари и свашта обећава.
Космет има, иначе, залихе угља од више милијарди тона. Западноевропске компаније су већ најавиле интерес да направе у српској покрајини моћне термоелектране из којих би наредних деценија црпле струју за своје потрошаче.
Посету Чекуа Москви позитивно су оценила и тобоже независна руска гласила, попут московског дневника «Комерсант», чији «увек на време и добро информисани» колумнисти отворено истичу да ће Русија, «на крају баладе», признати Косову независан статус, уз неку нагодбу са САД.
Тако се Русија, Србија и Космет ових дана појављују као судионици већ раније започете драмске радње у којој сада гледамо финале другог чина, припремајући се за крајњи и трећи део ове више него трагичне приче.
Истовремено са московским правцем, Албанци су у САД поново «дигли на ноге» Ричарда Холбрука, Тома Лантоша, Џозефа Бајдена и више других истакнутих активних и стварно и привремено умировљених америчких политичара и целе кохорте новинара-плаћеника, а све са циљем да изврше додатни притисак на Џорџа Буша који, за разлику од његовог претходника Клинтона, вероватно неће добити споменик у Приштини.
Буш је, како то посредством америчких и страних пропагандних гласила приговара Холбрук, «пропустио прилику» да одмах по устоличењу, «брзо и без одлагања» успостави нови статус, то јест независност Косова.
Холбрук који се, неколико месеци пре НАТО агресије на СР Југославију, запутио у једно косметско албанско село и тамо нападно, на вратима једне куће, сазуо ципеле (а хтео је и чарапе, али му домаћини нису дали) и у поверењу рекао, у разговору са «групом албанских војних команданата» да «потпуно разуме и подржава албанске тежње» сада поново свира у исту тикву.
Не ради то Холбрук, дакако, без интереса, већ као и раније за подебеле доларске суме, уосталом као и већ поменути амерички политичари и гомилешка «слободно» мислећих и «независних» новинара који су се у ближој прошлости «прославили» као директни потпаљивачи ратног пожара у бившој Југославији.
Лицемерни западноевропски политичари ових дана сваки час држе Русији некакве лекције о демократији и поштовању људских права, нагваждајући, као узгред, да ето «Москва опет прави проблем – овог пута најављујући да неће признати насилно комадање Србије».
У праву је био Владимир Путин кад је своје западне критичаре пре нешто више од месец дана, боравећи код њих у гостима, упозорио да се упристоје кад говоре о Русији и њеној политици.
Путин им је тада рекао да освеже властито памћење и подсете се само како су растурили бившу Југославију и како брину о поштовању истих тих људских права у сопственим државама, где обилато цвета корупција, а мафија је уобичајена «домаћа појава».
