Соколски систем гимнастике је био први словенски систем физичког васпитања који је широко прихваћен у Русији крајем XIX века. У домаћој литератури још увек нема истраживања која расветљавају облике и методе рада соколских организација, како домаћих тако и страних. У постојећим изворима анализа рада се на жалост врши претерано тенденциозно и једнострано.
Анализирајући доступне материјале може се констатовати да се Соколство родило у доба буђења чешке самосвести.
Идеје рођене француском револуцијом и Наполеоновим ратовима изазвале су крајем XIX века у читавој Европи активирање друштвено-политичког покрета који се средином века излио у низ револуционарних иступа. Опште стремљење ка независности и слободи продирало је у Чешку која је, будући у саставу Аустро-Угарске империје, започела борбу за национално ослобођење. У то доба се и родило Соколство, уобличивши националне тежње чешког народа у складан систем који се, постепено се развијајући и усавршавајући, претворио у значајну социјалну појаву не само у Чешкој, већ и у другим словенским државама, у првом реду у Русији.
Соколски систем гимнастике је први изразито словенски систем физичког васпитања. Назив «Соко» је узет као символ слободе, одважности, независности. У Чешкој су на чело те организације дошли људи изузетне енергије и моралних квалитета: оснивач М. Тирш који је 20 година руководио друштвом, и први председник И. Фигнер који је сву своју имовину приложио за стварање материјалне базе «Сокола» и изградњу првог Прашког соколског дома. М. Тирш је као представник буржоаске интелигенције, по завршетку Прашког универзитета, тежио обједињавању и јединству чешког народа ради учешћа у национално-ослободилачкој борби против аустријских завојевача. У својој књзи «Основи физичке обуке» изнео је оригиналан систем вежби заснованих на немачкој гимнастици, које је током 50-их и 60-их година XIX века усавршавао Шпис. Тај систем гимнастике М. Тирш је допунио елементима узетим из разних врста европске гимнастике, као и појединих врста атлетике. Све вежбе су се делиле у четири основне групе.
Прва група – вежбе без справа: ходање, трчање, слободне вежбе, стројеве вежбе, кола, игре.
Друга група – вежбе са справама: обични скокови удаљ, скокови «нападом» увис, скокови с мотком у дубину, вежбе на козлићу, столу удаљ, коњу удаљ и ширину са хватаљкама и без хватаљки, вратилу, разбоју, штулама, лествама, шведским лествама, конопцима, моткама, шведској клупи, греди, клизаљкама, бициклу. Вежбе са справама: вежбе са различитим оптерећењима (моткама, разним теговима итд.); вежбе у бацању (копља, диска, чекића, коцке, кугле, лопте); вежбе са предметима (заставицама, заставама, чуњевима, конопцима за скакање).
Трећа група – групне вежбе: пирамиде, масовни гимнастички наступи, слободне игре.
Четврта група – борилачке вежбе: мачевање, рвање, бокс, вежбе с отпором.
Корак напред представљало је то што се у соколској гимнастици пажња обраћала на лепоту извођења, а не на број понављања, као у немачкој и шведској гимнастици. Соколи су избацивали све покрете који нису лепо изгледали. Вежбе су извођене следећим редом: прво стројеве вежбе, онда слободни покрети, вежбе са справама и борилачке, онда су ишле вежбе на справама у подгрупама (обично у три са смењивањем справа), затим опште вежбе (пирамиде), и најзад, поново стројеве којима су вежбе завршаване. Гимнастичке вежбе су почеле да се спајају у комбинацији, уведена је музичка пратња, као и лепи костими и посебна гимнастичка обућа.
Систем је у целини био усмерен на редовно и наменско тренирање тела и његов аутор га је сматрао средством за физичко и морално васпитавање чешког народа, што доприноси јачању физичке и моралне снаге и предвојничке обуке. Развијајући идејне основе соколског покрета, М. Тирш се обратио физичкој култури Старе Грчке.
Одушевљавање општејелинским празницима навело је М. Тирша на идеју о организовању сличних фискултурних празника који би доприносили зближавању свих словенских народа. Покушао је да у Прагу 1868. г. одржи заједничке јавне фискултурне наступе свих словенских соколских друштава Аустро-Угарске. Покушај ипак није овенчан успехом, пошто су власти одбиле да дозволе њихово извођење. Одржане су тек четрнаест година касније. У соколској штампи тог доба празници су названи олимпијадом. Међутим, ти гимнастички наступи су званично ушли у историју као општесоколски слетови на којима су приказивани масовни слободни покрети и одржавана такмичења на разним гимнастичким справама. Чешки «соколи» су 1889. г. учествовали на конгресу француских гимнастичара у Паризу, који је организовао Пјер де Кубертен.
«Соколи» су 1892. г. по други пут отпутовали на гимнастичку свечаност француских гимнастичара у Нанси. Под утицајем идеје олимпизма, исте године је на иницијативу друштва «Соко» одлучено да се организују игре за омладину.
Треба истаћи да су чешки «соколи» активно учествовали на међународним такмичењима, као што су такмичења «Савеза европских гимнастичких друштава». На тим такмичењима су 1911. г. победили, оставивши иза себе све представнике нација-чланица Европског савеза. Такмичења су, осим гимнастичких вежби, обухватала и елементе лаке атлетике: бацање кугле, скокове увис са мотком, трчање на 100 м.
Соколском покрету је од самог почетка било својствено то да су представници друштва вршили културно-просветитељски рад у широким масама чешког народа. До стварања «Сокола» чешки сељаци су већином били неписмени, а и они који су били у могућности да иду у школу, школовани су на страном, немачком језику. «Соколи» су одиграли огромну улогу у описмењавању и просвећивању свог народа. Први соколски домови (места за бављење соколском гимнастиком) имали су библиотеке, школе за описмењавање, бавили се издаваштвом, ширили у чешком народу књиге на матерњем језику.
Захваљујући привлачности, облицима рада са децом, са женском и мушком омладином, соколски покрет је широко распрострањен у многим земљама света. Соколству свет дугује увођење гимнастичке терминологије, стварање правила суђења на такмичењима, широко коришћење гимнастичких справа и високо гимнастичко мајсторство. Соколство је постало једна од основа развоја савремене спортске гимнастике.
