Каспијско море је једно од најстаријих руских војнопоморских војишта. Русија је на обале Каспија избила средином XVI века, после припајања Астрахања. Излазак на море омогућио је Русији да у својим рукама усредсреди сву трговину са Персијом и земљама Средње Азије која се одвијала преко Волге и Каспија. Море је не једном постајало војиште у руско-персијским ратовима. У XVII веку су на Каспију активно деловале козачке флотиле, нападајући обалу Персије. Управо ту је своју каријеру започињао и чувени донски атаман Степан Разин. Он је, између осталог, постао и виновник пропасти првог руског војног брода «Орао» који је требало да постане командни брод војне флотиле на Волги и Каспију. Гушење сељачких устанака, борба за власт у Русији после смрти цара Фјодора Алексејевича, Северни рат и рат са Турском су за неколико десетлећа одложили стварање редовне флотиле на Каспију.
Историја Каспијске флотиле
Руска редовна флота на Каспију се појавила 1722. године – управо од тог тренутка се рачуна постојање Каспијске ратне флотиле. Она је преузела заштиту трговачких бродова и обала од пиратских напада персијских и средњоазијских разбојника. Главна база флотиле је постао Астрахањ. Глава база је 1867. године пренета у Баку.
Забачени Каспиј никада није био угледно место службовања. Тамо су слали официре који нису имали везе у високим круговима, оне неперспективне или који су нешто скривили. Разноврсност у монотону службу у затвореном војишту уносио је само превоз војске и терета на источну обалу у доба припајања Русији ханата и емирата Средње Азије. Такво стање ствари одржало се до краја XIX века када је на Каспију започело индустријско вађење нафте. Од тог тренутка је Каспијско море привукло пажњу велесила.
У доба Грађанског рата у Русији Енглези су покушали да се учврсте на Каспију, рачунајући на локални националистички покрет. Ка обали Каспијског мора су 1942. године хрлиле тенковске дивизије Вермахта. Немци су у јесен 1942. године чак формирали штаб каспијске флотиле и упутили за њега снаге, које су планирали да употребе чим стигну до Махачкале. Могућност појављивања немачких снага на Каспију разматрана је на највишем нивоу. Познат је, између осталог, обавештајни извештај о коме је Винстон Черчил у писму од 30. септембра 1942. године саопштио Стаљину:
«Немци су већ именовали адмирала коме су наложене војнопоморске операције на Каспијском мору. Одабрали су Махач-Калу за своју главну војнопоморску базу. Око 20 бродова, укључујући италијанске подморнице, италијанске торпедне чамце и миноловце, треба да се допреми железницом из Мариупоља на Каспиј, чим се линија отвори. Због замрзавања Азовског мора, подморнице ће бити утоварене чак и пре него што се изградња железничке пруге заврши».
наведено према: «Преписка Председника Савета Министара СССР са председницима САД и Председницима Влада Британије током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. г.», Москва, 1957, т. I.)
Осим припрема за могућа дејства немачких војнопоморских снага, Каспијска флотила је током Великог Отаџбинског рата извршавала широки круг задатака: обезбеђивање превоза терета и пре свега – превоза нафте из Бакуа у Астрахањ и Красноводск, обезбеђивање допремања терета приспелог по ленд-лизу из иранских лука на север, противваздушна одбрана транспорта током поморског превоза. Топовњаче и чамци флотиле пружали су ватрену подршку јединицама Црвене армије које су браниле Стаљинград.
Значај Каспијске флотиле после рата поново опада – правни статус Каспија је утврђен уговором с Ираном, и флота се опет претворила у забачену јединицу. Због удаљености од туђих очију, на полигонима флоте су стално вршена испитивања нових врста оружја, између осталог – екранопланова.
Флота данас
Политичка активност око Каспијског мора после распада СССР нагло расте. Питање поделе налазишта нафте и биоресурса Каспија разматра се већ 15 година. У процесу активно учествују не само државе уз Каспијско море, већ и заинтересоване земље ЕУ, и, дабоме, САД, које су регион прогласиле «зоном животно важних интереса».
У тим условима Каспијска флота стиче велики значај, пошто представља снагу која је способна да подржи водећу улогу Русије на највећем затвореном мору на Земљи.
Због затворености војишта и одсуства знатних војнопоморских снага других земаља на мору, основ Каспијске флоте чине бродови и чамци 3-4 ранга.
Највећи брод Каспијске флоте је корвета «Татарстан», пројекта 11661, наоружана противбродским ракетама «Уран», противавионским ракетним комплексом «Оса», универзалним топом калибра 76 милиметара и двама 30-милиметарским брзометним противавионским оруђима. Корвета такође има два торпедна апарата, реактивне бацаче бомби и може да поставља мине.
Корвета је изграђена 2001. године. Ове године би требало да јој се придружи још један брод истог пројекта.
Осим «Татарстана», противбродским ракетама су опремљена четири ракетна чамца – један пројекта 12411 и три пројекта 206. Корвета и ракетни чамци су способни да се боре са бродовима противника, његовим приобалним објектима, нафтним платформама и поседују релативно снажно противавионско наоружање, што све чини основу борбене моћи флотиле. Сем тога, Каспијска флотила поседује четири миноловца који обезбеђују одбрану главне базе – Астрахања.
Каспијска флотила поседује и бродове на ваздушном јастуку – укупно шест десантних бродова типа «Лабуд» и «Џејран», наоружаних брзометним противавионским оруђима. Чамци се могу користити за искрцавање јединица 77. бригаде поморске пешадије која је у саставу флотиле.
Осим бродова и чамаца Каспијске флотиле, ту су и корвете и стражарски бродови пограничне војске који се у случају потребе могу користити у борбеним дејствима на мору.
Већи део чамаца флотиле, због старости, у наредних 10 година треба да буде расходован. За то време, како је предвиђено, у састав флотиле треба да се уведе најмање 10 малих артиљеријских бродова пројекта 21630. Сем тога, флотила ће бити попуњена брзим стражарским бродовима неколико типова.
Каспијска флота данас по својим могућностима надмашује војнопоморске снаге свих осталих држава уз Каспијско море заједно узетих, али је та надмоћ прилично климава. Ратне морнарице Азербејџана и Туркменије редовно се попуњавају половним чамцима западне производње, и за прикладан одговор на сваку могућу претњу флотила мора редовно добијати нова борбена пловила.
