Молитвено обележавајући светли празник Вазнесења Господња, попут апостола пребивамо у радости великој због вазнетога Спаситеља, хвалећи и благосиљајући Бога (Лк. 24, 52-53). Радост нашу ових дана продубљује осећање судбоносног догађаја у животу Руске Православне Цркве – васпостављање јединства Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. У саборној цркви Христа Спаситеља служена је Божанска литургија на којој је по први пут после десетлећа раздвојености заједно принета Бескрвна Жртва Једином Богу и Творцу нашему.
Показано јединство представља знак велике милости Божје према нашој Цркви и нашем народу који је у двадесетом веку доживео једно од најтрагичнијих раздобља своје историје. Смутња, започета пре 90 година, довела је до дуготрајног раздора из кога су уследиле небројене жртве, патње милиона наших сународника, допалих тамнице или доспелих у расејање у туђину.
Искушења која је Русија доживела представљала су закономеран исход полаганог нарастања духовног посрнућа у нашем друштву, а на ту опасност су упозоравали велики угодници Божји као што су преподобни Серафим Саровски, светитељи Игњатије (Брјанчањинов), Теофан Затворник, свети праведни Јован Кронштатски.
На духовни праузрок Богом допуштених невоља указивао је и свети исповедник Патријарх Тихон, изабран на васпостављени Московски Патријархов престо. «Заборависмо Бога! – усклицао је. – Похрлисмо за новом срећом, почесмо да јурцамо за варљивим сенкама, приписмо се уз земљу, хлеб, новац, описмо се вином слободе». Због тога је «много жалости и патње послао Господ на земљу нашу, с љубављу нас кажњавајући и позивајући на покајање».
Обраћајући се руском народу, светитељ је позивао: «Браћо! Очистите се од грехова својих, уразумите се, престаните да један на другог гледате као на непријатеље и да рођену земљу делите на непријатељске таборе. Сви смо ми браћа, и сви имамо једну мајку – рођену Руску земљу, и сви смо ми чеда Оца Небескога». Али многи нису чули Патријархове позиве, јер је, како каже реч Божја, отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се (Мт. 13, 15).
Остварила су се грозна Спаситељева предсказања: Предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их; и сви ће вас мрзити због имена Мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 10, 21-22). Руска Црква је докраја испила горку чашу људске невоље, дубоком патњом је изборила духовни преображај свог народа, давши у његово оправдање пред Богом велико мноштво Новомученика и Исповедника Руских. Но, и у самој Цркви је народна трагедија изазвала поделе. После политичке катастрофе Русије, током дугих година била је прекинута веза између Цркве у Отаџбини и дела руског расејања, и тај раскид је црквена свест болно доживљавала.
Показало се да се до васпостављања изгубљеног јединства тешко и дуго долази, да то захтева много напора сваке од страна. У Богом дано повољно време Црква у Отаџбини је духовно разабрала искуство пређене Голготе, чији исход је постао саставни део предања што га Црква чува. Истовремено су и чеда Заграничне Цркве стекла могућност да виде и како ваља оцене обележја духовног препорода која се виде у Отаџбини. Садашњим нашим поновним сједињавањем у духу братске љубави символично је стављена последња тачка у драматичној историји грађанског рата.
Одсад ће Руска Православна Црква у иностранству, сачувавши у њој насталу самоуправу, бити саставни део јединствене Помесне Руске Православне Цркве, сједињене у општењу и јединству са потуном целином Васељенског Православља. Узрадујмо се због нашег јединства. Памтимо наук уразумљивања Божјег и помно чувајмо савез љубави што нас повезује. Чувајмо у чистоћи веру нашу православну и одвраћајмо се од саблазни таштог света око нас. Нека учврсти Господ свету Своју Цркву и сачува је необоривом од свих раскола и поремећаја во вјеки вјеков. Амин.
+АЛЕКСИЈ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЧИТАВЕ РУСИЈЕ