За Соколство смо први пут чули почетком јануара 1991 године. Отац Николаја Митрофанова (тада – васпитаника Џанумова Николаја Александровича), Лав Николајевич Митрофанов испричао је И.А. Џанумову о Соколству пре револуције. Касније је други васпитаник истог тог И.А. Џанумова – Иван Воронов прикупио почетна сазнања о Соколству по разним библиотекама Москве. Исход те потраге разјаснио је следеће:
Соколски покрет је утемељен 12. фебруара 1862. године у Прагу. Оснивачи и главни идеолози тог покрета били су Мирослав Тирш и Индриг Фигнер. Соколство је замишљено као облик ненасилног отпора подјармљивању и германизацији словенских народа.
Тирш је створио сопствени систем, на коме је засновано физичко васпитање Соколства. У својим «Основима гимнастике» издатим 1868. године Тирш истиче огроман значај систематског телесног развоја и његов утицај на васпитавање духовних својстава човека: владања собом, храбрости, упорности, схватања лепоте, поштене борбе, тачности и навикнутости на систематски рад. По томе се у знатној мери Тиршово залагање разликовало од сличних залагања Немаца који су маштали само о припреми народне војске у Немачкој, док је Тирш бринуо о томе да се правилним васпитавањем тела и духа у народу уздигне морал од кога зависи његова способност за живот.
Тиршова теорија и пракса Соколства представља научно образложено социјално учење с практичном применом у васпитавању словенских народа.
У престоници Словеније – Љубљани – 1863. године је основано гимнастичко друштво «Соко». Чесима се тај назив свидео и исте године су и они своје друштво назвали Соколским. Коло је на старословенском – Сунце, со-коло – онај што лети под сунцем. Света птица Словена, символ кнежевске власти.
Убрзо су, за свега неколико месеци, пансловенске идеје Соколства привукле велики број присталица и приврженика у његове редове, а по својој делотворности јединствена соколска методика васпитавања, заснована на древним словенским традицијама, омогућила је стварање многобројних једнодушних организација у Чешкој, Словачкој, Србији, Словенији и Бугарској, као и у земљама где живе Словени-емигранти.
Чешко Соколство 1871. године броји 13 хиљада људи. Али, аустријске власти те године почињу да прогањају Соколство, схвативши националну суштину Соколског Покрета. Преокрет набоље почиње од 1880. године када Соколство продире у шире народне масе и у њима се устаљује. Томе су доста допринели ратови балканских Словена за ослобођење од турске владавине и руско-турски рат 1877-78. године, што је подстакло словенску самосвест.
Прво Соколско друштво у Русији појавило се у Волинији 1870. године у чешким колонијама, а прва Руска Соколска организација настала је 1879. године у Санкт-Петербургу. Основали су је гардијски официри престоничког гарнизона – учесници балканске кампање за ослобођење бугарске браће од турског јарма. Идеје Соколства су у Русији имале широки одјек. У Москви је 4. маја 1883. године основано «Руско Гимнастичко Друштво» чији су почасни чланови били Л.Н. Толстој и А.П. Чехов. Истакнуте личности као што су «Бели Генерал» М.Д. Скобељев, велики реформатор империје П.А. Столипин, гроф Бобрински, «краљ новинарства» В.А. Гиљаровски, највећи Руски рвач И.М. Подубни и многи, многи други били су страсни приврженици Соколства и панславизма.
И сам Господар Цар Николај II је Соколству посвећивао велику пажњу: Соколска гимнастика и методика физичког васпитавања су од 1907. године прихваћене у Руској Војсци као основ опште физичке обуке војних лица. Анализа узрока пораза у руско-јапанском рату је открила да ступањ физичке обуке руских војника не одговара захтевима које пред њих поставља рат. Позвани су Чеси Соколи-инструктори. Потом је један од њих награђен ратним одликовањем (орден и уверење се и дан-данас чувају у музеју историје Соколства у Тиршовој кући у Прагу).
Међутим, када су бољшевици приграбили власт, Соколство је у Русији забрањено, а 1923. године су под личним руководством К. Радека и Н. Бухарина стрељани сви познати Соколски посленици.
Бела емиграција је у иностранству основала јаке Соколске организације (углавном у Југославији) и свето чувала традиције руских Сокола, чак и налазећи се у туђини.
Као данас најстарији друштвени покрет у Русији, Соко се, ослањајући се на 140-годишњу традицију, углавном истиче по пет црта које су му својствене:
1. Соко служи само Домовини – он није омладинска подружница било које политичке или страначке структуре, изван је политике у најбољем смислу тог појма. Зато он може обједињавати грађане Русије свих политичких погледа. Потребна је само вера у Бога, љубав према Отаџбини и лична честитост. Соко служи само Русији и свом народу.
2. Соколској идеји није потребно да тражи непријатеље или неистомишљенике за оправдање свог постојања, обрнуто – она тражи пријатеље и саборце на пољу васпитавања омладине. Тиме Соколство јача друштвени мир и обједињава све грађане око основног циља – целовитости и благостања читавог народа Отаџбине. Соколска идеја служења Русији, а кроз њу и читавом словенству је кристално чиста. Заснована је на заједничком самоусавршавању Сокола – духовном, физичком и интелектуалном.
3. Соколска формулација «у здравом телу је здрав дух» усмерава према раду на физичком васпитавању читавог народа, а не само претендената на златне медаље и купове. Очигледна корист од таквог става огледава се не само у оздрављењу генетског фонда земље, него и у оном васпитном значају за дух, стремљења и циљеве читаве државе који се младим грађанима усађују бављењем гимнастиком и борбом прса у прса, предвојничком обуком, љубављу према походима итд.
4. Соколство је организација свих узраста где свако учествује сразмерно снази, занимањима и могућностима. Оно се као и свака општина састоји из деце, омладине, родитеља и стараца – у томе и јесте снага и привлачност Соколства, пошто је општина – сâм живот. Сваки подухват обавезно мора да задовољи два захтева: обучавање и васпитавање. Ако макар један од та два захтева није задовољен – то више није на соколски начин.
5. Соколски систем обучавања и васпитавања садржи појам здравог надметања, али витешког, без опијене распаљености и омразе сада тако очигледних на већини такмичења (посебно оних комерцијалних). Треба умети искрено се руковати са супарником, постати му пријатељ, пронаћи заједнички језик и заједничке интересе.
М. Тирш је у Соколском систему предност давао гимнастици. Ми смо пак одабрали руски стил борбе прса у прса пошто самодисциплина, усредсређеност на вежбе, физичка снага и спретност, мерење одока и присебност – то и јесу елементи Суворовљеве «Науке побеђивања» коју смо дужни да следимо да бисмо постали попут оних «чудо-јунака», чијом је крвљу и знојем изграђена Велика Русија. Данашњој Русији су као никада пре потребни управо такви млади грађани васпитани на дужности служења Отаџбини.
Џанумов Николај Александрович, Први Старешина препорођеног «Савеза Руских Сокола»
