Беочузи ланца
Пре четири године је изашао чланак Владимира Красиљникова „Америка спрема удар... на Русију?“ («Америка готовит удар... по России?»). Никакве озбиљне замерке све досад нису објављене. Поновићемо укратко основне тезе (ко је са њима упознат може овај списак прескочити).
1. 2010. година ће се временски поклопити с најнижим стањем атомског штита Русије.
2. До 2010-2012. г. наш потенцијал ће се смањити 600 пута у поређењу са 1991. годином и постаће упоредив с атомским потенцијалом Кине.
3. САД ће 2010. године бити у могућности да изведу изненадни удар са подморница, бродова и невидљивих авиона Б-2 (не улазећи у зону дејства наше ПВО), покретних ракетних система с територије земаља – однедавно чланица блока НАТО, десетинама хиљада «крилатих» ракета домета четири-пет хиљада километара. Неколико стотина таквих ракета с атомским бојевим главама мале снаге и дубоког продирања гарантовано ће, с петоструком резервом, уништити стотину подземних лансерних рампи са ракетама «Топољ» (топола) и командна места.
4. До 2010. године у мору ће се у најбољем случају налазити једна руска подморница-стратег (од 2-3 «употребљиве») коју ће од самог гата пратити десетина бешумних подморница САД «Сивулф» плус систем раног откривања.
5. Стратешка авијација ће бити уништена на својим аеродромима већ током првог сата операције. Чак и у случају распршеног размештања стратешке авијације, сви аеродроми могу бити разорени «крилатим» ракетама с атомским бојевим главама мале снаге са само једне подморнице која приђе Новој Земљи.
6. Неће бити никаквог «периода претње». У САД ће до 2010. године бити постигнута стална мобилизација. Никакве копнене операције. Никаквог претходног развијања групација. План удара без рока, без конкретног датума, у било ком тренутку.
7. Јединствени систем ваздушне контроле је после распада СССР престао да постоји. Данас над територијом Русије постоје зоне које не контролишу радарске станице, а које по величини премашују територију Француске.
8. Америка и даље Русију сматра за свог главног противника и не намерава да се те доктрине одрекне. Америка себи не може дозволити ризик препорода Русије, али она није у стању да без директне агресије потпуно уништи Русију.
9. Руску ракету која се пробије у свемир чекаће систем америчких сателита – ловаца балистичких бојевих глава... Чак и ако се та препрека прође, бојеву главу ће уништити противракете ПРО (противракетне одбране) смештене на копну и мору.
Чланак Красиљникова је угледао свет 2003. године, у време почетка рата у Ираку. Хајде да уопштимо стратешке кораке САД током последње четири године.
САД стварају систем ПРО у Европи
Комитет Конгресса США выделил 150 млн долларов на размещение ПРО США в Польше
Чехия начинает переговоры с США о размещении на своей территории радара системы ПРО
Украина стала союзником США по ПРО
США могут разместить элементы ПРО в Словакии
(Комитет Конгреса САД издвојио 150 милиона долара за размештање ПРО САД у Пољској; Чешка почиње преговоре са САД о размештању радара система ПРО на њеној територији; Украјина је постала савезник САД за ПРО; САД могу разместити елементе ПРО у Словачкој)
САД тврде да циљ система ПРО у Источној Европи представљају ракете Ирана и Северне Кореје. Али, с Ираном се непосредно граничи Турска, која је чланица НАТО. Њена територија знатно више одговара како за радарску контролу ваздушног простора Ирана, тако и за пресретање ракета које крећу с његове територије на најрањивијем делу њихове путање – при полетању. Притом је Турска ближа Северној Кореји од Пољске и Чешке.
Ипак о смештању ПРО САД у Турској нема ни говора. Зашто? За пресретање којих то ракета Пољска и Чешка више одговарају од Турске?
САД стварају нове војне базе крај граница Русије
Објекат као што је војна база намењен је подршци могућих војних операција у региону у коме је смештена. О чему онда говоре овакви наслови?
На территории Румынии появится первая в Восточной Европе американская военная база
США разместят в Болгарии 2500 военных
США передвинут военные базы в Восточную Европу
До 2015 года США перебазируют «постоянные и ротационные» силы своего спецназа на новые базы «на юге Европы»
У границ Молдавии и Украины появятся военные базы США
Пентагон придвигается к Черному морю
(На територији Румуније ће се појавити прва америчка војна база у Источној Европи; САД ће у Бугарској сместити 2.500 војника; САД ће преместити војне базе у Источну Европу; САД ће до 2015. године преместити „сталне и ротационе“ снаге својих специјалаца у нове базе „на југу Европе“; Крај граница Молдавије и Украјине појавиће се војне базе САД; Пентагон се приближава Црном мору)
САД развијају и испитују нове врсте атомског оружја и ПРО
Белый дом: ядерные разработки США больше не сдерживаются требованиями "холодной войны"
Вашингтон выступает за участие НАТО в разработке системы ПРО США
Контракт на разработку авиалазера для ПРО США получила корпорация Northrop Grumman
Лазерное ПРО - уже не фантастика
США начинают разработку нового водородного оружия
США намерены разработать новую систему гиперзвукового оружия
Гиперзвуковой самолет с ракетоносителем X-43А развил скорость свыше 11000 км/ч
США оккупируют аэрокосмическое пространство
(Бела кућа: атомска истраживања САД више не ограничавају захтеви „хладног рата“; Вашингтон се залаже за учешће НАТО у развоју система ПРО САД; Уговор за развој авиоласера за ПРО САД добила корпорација Northrop Grumman; Ласерска ПРО није више фантастика; САД почињу развој новог водоничког оружја; САД намеравају да развију нов систем надзвучног оружја; Надзвучни авион са носачем ракета Х-43А развио је брзину преко 11.000 км/сат; САД окупирају аерокосмички простор)
САД подржавају антируске информационе кампање у светским гласилима
Русија данас има прилично много унутрашњих проблема. Међутим, начин како се о њима говори у западним гласилима не може се назвати одговарајућим и непристрасним, а да и не говоримо о односу према спољној политици Русије – обрнуто, тон најпознатијих издања редовно се срозава до уличарских безобразлука, понекад прелазећи на хистеричну галаму.
У светлу материјала у западним гласилима, Русија се представља као заостала, тоталитарна земља којом управља диктатор, и која покушава да заповеда читавом свету помоћу енергетског монопола и атомске претње, уместо да полако раскрсти са совјетском прошлошћу и креће се ка демократији (у унутрашњој политици) и савезу са западним земљама (у спољној). За илустрацију такве представе користе се следеће основне информационе теме:
1) «Ко је победио у WW2» - преиспитивање историје Другог светског рата, његових узрока, последица и исхода, преношење негативних оцена са нацизма на «стаљинизам»:
Почему Путин любит Вторую мировую войну
Советские солдаты изнасиловали в 1945 два миллиона немок
Варвары
От пожара Рейхстага до 11 сентября
Символы коммунистической диктатуры должны исчезнуть из городов и с улиц Польши
(Зашто Путин воли Други светски рат; Совјетски војници 1945. године силовали два милиона Немица; Варвари; Од паљења Рајхстага до 11. септембра; Символи комунистичке диктатуре морају нестати из градова и с улица Пољске)
2) «Империјалне амбиције Русије» - распаљивање хистерије око «енергетског монополизма Русије» и њеног «стремљења да доминира на постсовјетском простору»:
Встреча Райс-Путин: что сказать новоявленному царю?
Мания имперского величия
Ослепленные империей
Москва играет мускулами
Путин: вошь, которая зарычала
Неубедительный и нелепый выход Путина из договора ДОВСЕ
Мускулы Путина
Владимир, расслабься
Россия демонстрирует силу в Европе
(Сусрет Рајс-Путин: шта рећи новом цару? Манија империјалне величине; Заслепљени империјом; Москва показује мишиће; Путин: вашка која је почела да риче; Неубедљив и апсурдан Путинов излазак из уговора УКОСЕ; Путинови мишићи; Владимире, опусти се; Русија демонстрира силу у Европи)
3) «Тоталитарна Русија» - подтеме: «кршења људских права», «кршење слободе штампе», «кршење демократије»:
Оппозиция в цепях
"Вперед, поколение Путина!"
Анна Политковская: смерть без продолжения
Как Владимир Путин создает новый деспотизм в России
Ложь, чтобы защитить Путина
Москва берет под контроль независимые СМИ
"Путинская Россия? Карикатура на демократию"
Кристально чистый автократ
Путинский режим страха
(Опозиција у ланцима; „Напред, Путиново поколење!“; Ана Политковска: смрт без наставка; Лаж ради Путинове заштите; Москва независна гласила ставља под контролу; „Путиновска Русија? Карикатура демократије“; Кристално чист аутократа; Путиновски режим страха)
Под утицајем САД НАТО се шири на исток
Сада је 26 држава-чланица НАТО: Белгија, Бугарска, Велика Британија, Грчка, Данска, Естонија, Исланд, Италија, Канада, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Португалија, Румунија, САД, Словачка, Словенија, Турска, Француска, Чешка, Холандија, Шпанија. На реду су: Хрватска, Македонија, Албанија, Грузија, Азербејџан, Молдавија, Украјина.
Да бисмо се разабрали у питању шта је то НАТО и какви су му циљеви, корисно је упознати се с документом под називом «Стратешка концепција НАТО», донетом на јубиларном заседању Савета НАТО у Вашингтону 23-24. априла 1999. г. – уз грмљавину бомбардовања Југославије од стране оружаних снага алијансе. САД су помоћу тог документа максимално прошириле делокруг могућих случајева коришћења НАТО.
Из изразито одбрамбеног савеза Алијанса се претворила у некаквог самозваног међународног судију, спремног да по сопственом нахођењу примењује оружје као одговор на ма који «изазов». Следећи Концепцију, Алијанса може сматрати својим вероватним војним противницима не само државе, већ и «организације и групе без државних овлашћења», под које се могу подвести било које групе или чак један човек који изјављује да постоји организација и приписује јој некакве радње које се могу окарактерисати као «изазови». Нарочито је истакнут «изазов» као што је «застој у испорукама животно важних ресурса», у коме је очито указивање на енергетски монопол Русије која никако не жели да се «диверсификује». Посебна пажња је посвећена информационој безбедности НАТО – ма које «кршење информационе безбедности НАТО, организација ће сматрати агресивном радњом». У том светлу хистерија новог члана НАТО – Естоније, изазвана «кибернетичким нападима» са територије Русије изгледа као директан позив на агресију који је остао без одговора само из разлога своје преурањености.
Посебно место у Концепцији заузимају односи НАТО са Русијом и Украјином. Док Русији НАТО нуди само «стабилно и дуготрајно партнерство», Украјини нуди «подршку суверенитету и независности, територијалне целовитости, демократском развоју, економском процвату Украјине и њеном статусу ненуклеарне државе...». Није тешко одгонетнути заштита од кога је потребна младом суверенитету украјинске државе. Закон о слободном приступу снагама НАТО на територију Украјине (закон о свободном доступе сил НАТО на территорию Украины) који је Кучма потписао 2004. г. пружа додатне техничке могућности за такву «заштиту».
Концепција говори о спремности Алијансе да повећа своје оружане контингенте кршећи важеће међународне уговоре о ограничавању оружаних снага. Овде се пре свега има у виду Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (УКОСЕ).
Према томе, САД у НАТО-у имају спремно оружје уперено на Русију и снабдевено потпуним пакетом свакојаких повода и оправдања за агресију. Од времена хладног рата невиђена активност обавештајних служби (активность разведслужб) може говорити о томе да се већ пуном паром прикупљају подаци за такву агресију.
САД, док Европа ћути, изражавају незадовољство намером Русије да изађе из УКОСЕ, истовремено одбијајући да га потпишу
Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи (УКОСЕ) до данас је потписало око 30 држава Европе, али су га ратификовале само 4 земље ЗНД – сама Русија, Белорусија, Казахстан и Украјина. Међутим, у складу с нормама међународног права, тај документ ступа на снагу тек кад га ратификују скупштине држава-учесница Уговора. Новопридошле чланице НАТО – постсовјетске прибалтичке земље и Словенија уопште нису потписале УКОСЕ. Ако те земље не потпишу УКОСЕ, онда ће НАТО моћи да на њиховој територији усредсреди било коју количину војске и наоружања, уопште не кршећи ма који формални договор.
Истовремено су САД више пута изјављивале да неће ратификовати УКОСЕ све док Русија не повуче своје јединице из Грузије и Молдавије, и док не отпише молдавски дуг за гас у висини од 100 милиона долара. Може се претпоставити да ће чак и у случају да Русија испуни те пљачкашке услове, САД пронаћи још неки повод за одбијање да ратификују УКОСЕ, подједнако слабо везан за његов предмет.
Али, чак и да Естонија, Летонија и Литванија потпишу УКОСЕ, то неће онемогућити појављивање ударних снага НАТО на руским границама: Естонија, Летонија и Литванија по УКОСЕ добијају квоте од по 500-600 тенкова, 800 оклопних возила и по 100-200 авиона. Прибалтијци свакако неће моћи да самостално искористе те квоте, с обзиром на могућности њиховог укупног војно-индустријског комплекса. Међутим, они могу сасвим легално да те квоте предају другим чланицама НАТО – пре свега САД, као што су сопствени ваздушни простор предали за патролирање борбеним авионима Белгије, Данске и Енглеске.
О томе да ако западне земље крше УКОСЕ, и Русија може одустати од њега, руски представници су изјављивали (заявляли) много пре него што је ту мисао изнео председник Путин у једној својој посланици. Тако да се може претпоставити да све те изјаве пре представљају дипломатску игру зарад одвраћања. Да би не само на речима него и на делу изашла из УКОСЕ, Русија мора имати могућност пребацивања борбених јединица из Сибира у Калињинградски посебан рејон, Мурманску област итд. Имамо ли ми такву могућност – дискутабилно је питање.
Ако није за рат, зашто онда?
Начинили смо летимичан преглед, а сада можемо покушати да објаснимо добијене чињенице.
Дакле, због чега су западна гласила започела радикално преиспитивање улоге Русије у Другом светском рату? То питање чак ни током Хладног рата ниједном није био на дневном реду.
Зашто се тако тенденциозно, једнострано и неодговарајуће тумачи стање ствари унутар Русије?
Зашто су САД спремне да једнострано прогласе независност Косова, поричући целовитост Србије, док истовремено проглашавају територијалну целовитост Грузије и Молдавије?
Зашто су САД потребни додатни трошкови за војне базе у Бугарској и Румунији, а у скорој будућности вероватно и у другим земљама Источне Европе?
Зашто је САД потребно крајње ширење функција и овлашћења НАТО?
Зашто је потребан ПРО у Источној Европи, далеко од Ирана, неспособног да им прети ракетама?
Ако се те чињенице узимају појединачно, тешко је пронаћи им задовољавајуће објашњење. Међутим, ако се обједине, може се испод њих открити један заједнички темељ – опсежна припрема за нова ратна дејства каквих никад није било у историји човечанства.
Такав угао гледања може непријатно запрепастити, али он објашњава чудноватости америчког курса.
Једини могући циљеви ПРО у Источној Европи су руске ракете узвратног удара.
Улога Русије у Другом светском рату може се преиспитивати само зато да се представи као претња. У истом циљу Русија се упорно приказује као тоталитарна земља којој је хитно потребна «демократизација». Никакав рат широких размера није могућ без припреме одговарајућег јавног мнења – државе финансирају ратове на рачун сопствених грађана. И у том смислу се антируска кампања западних гласила ни по чему не разликује од антијугословенске, антисрпске и антиирачке које су јој претходиле.
Једини циљ ширења система војних база на територији Источне Европе може бити само подршка војним дејствима у том региону.
Једини разлог за одбијање ратификовања уговора о ограничавању наоружања може бити само свесно агресиван план за најближу будућност.
Прелиминарни резултати
Наравно, никакве чињенице неће човека приморати да призна постојање агресивних планова САД, ако он сам то не жели. За то чак није ни потребно да буде најобичнији тупавко – може бити и Стаљин.
Зато се после упознавања с наведеним аргументима људи традиционално деле на два основна табора – једни су уверени да је атомски рат САД против Русије просто немогућ и зато се ту нема шта ни разматрати, док су други склони мишљењу да је он врло вероватан и чак неминован.
Управо са овим другима настављамо разговор.
Када?
Никако пре него што у Источној Европи буду створени и почну потпуно да функционишу системи ПРО, Украјина и Грузија уђу у НАТО, а побеђени Иран доспе у исто стање у коме је садашњи Ирак. Тојест, мора проћи најмање неколико година. Красиљников је тај рок поставио у 2010. годину, а поједини подаци, између осталог „план пребацивања „сталних и ротационих“ специјалних снага САД у нове базе на југу Европе“ («план по перебазированию «постоянных и ротационных» силы спецназа США на новые базы на юге Европы»), омогућавају да се тај датум помери не пре 2015. године.
Али ствар чак није ни у роковима. Рокови у таквим стварима ако се и одређују, онда само оријентациони, мобилизациони. Ствар је у општој усмерености спољне политике САД, њиховом курсу на стварање једнополарног света по сваку цену, газећи сва могућа ограничења, савладавајући закон и право силом. Кроз 10, или 15, или 20 година, али то се мора десити, и припремати се морамо сада, да се 22. јуни опет не понови у још страшнијим и разорнијим размерама атомског рата.
По мени је тачније да се свет коме САД стреме назове унитарним а не «једнополарним». Свет у коме осим САД ниједна држава нема пуни суверенитет – док је власт САД безгранична.
Блиц-криг – религија агресора
Да би критична већина западног друштва одобрила и санкционисала атомски рат са Русијом, САД морају све њих приморати да поверују не само у опасност од Русије, него и у реалност победе над њом «малом крвљу и на њеној територији». У то да ће то донети огромну корист никога не треба убеђивати – Европа је у последње време добро утувила откуд гас стиже. Затим се сасвим поуздано може претпоставити да ће рат започети одмах чим буде постигнута 80% или 90% спремност за њега. Потпуној, 100% спремности за рат са Русијом САД неће ни тежити – као прво, то је просто немогуће, пошто ће се Русија, видећи пораст напетости око себе, неминовно доследно спремати за одбрану, стално повећавајући своју борбену способност; као друго, САД не могу дуго отезати, пошто то може прегрејати привреду и јавно мнење. И прва борбена дејства ће бити изведена максимално неочекивано, брзо и сурово против основних чворишта силе у Русији.
Таква стратегија се у војној науци зове блиц-криг. Премда је тај појам настао средином 30-х година 20. века, блиц-криг од памтивека представља религију свих агресора, која достизање раја на земљи обећава кроз кратку међуфазу пакла на истој тој земљи. Иако је та вера многе агресоре обманула, завршивши се у међуфази, нови следбеници и даље слепо верују у њу.
Делујући под утицајем те вере, амерички стратези ће у фанатичној нестрпљивости започети агресију, полазећи од неодговарајуће оптимистичке прогнозе коју ће наметнути свима осталима – убеђујући их у непогрешивост прорачуна да ће потпуно неутралисати РВСН (ракетне јединице стратегијске намене) РФ и 100%-ну ефикасност ПРО САД. Дабоме, тим прорачунима није суђено да се остваре, као што се нису остваривали ни у једном од раније изазваних ратова. Историји је суђено да се понавља.
Међутим, могуће је и да ће САД свесно дозволити сопствене жртве и губитке – затребаће им за решавање других задатака.
Како ће то бити?
О могућим узроцима почетка рата против Русије већ су размишљали паметни људи. И ма како то чудно изгледало, и они су били Американци. Садашњи стални представник Сједињених Држава у ОУН Залмај Халилзад, који је раније био на челу америчке мисије у талибанском Авганистану, затим амбасадор САД у окупираном Ираку, својевремено је руководио истраживањем аналитичке компаније «Ренд» под називом «Посрнуће Русије: стратешке последице за Ратно ваздухополовство САД». Тај реферат је садржао основе за упад трупа САД у Русију и могуће сценарије:
«Наставак системске деградације Русије појачаваће нестабилност и непредвидивост како унутар земље, тако и на међународној сцени. Процес посрнућа у земљи с тако великом територијом и становништвом, и која поседује атомско наоружање, у стању је да провоцира кризу која ће задирати у интересе САД и/или њених савезника и довести до неопходности извођења ратних операција у том региону...»
1. Руска војска примењује војну силу у конфликтним регионима РФ или против суседних држава.
2. Терористи, отевши атомско оружје или радиоактивне материјале из руских објеката, представљају реалну претњу не само Русији, него и Европи, Азији и САД.
3. У случају грађанског рата у РФ јавља се ризик примене атомског, хемијског или биолошког оружја, што ће довести до хуманитарне катастрофе великих размера.
4. Атомска или хемијска хаварија угрозиће живот и здравље становништва РФ и суседних земаља.
5. Етнички погроми на југу Русије који могу изазвати бујице избеглица у Грузију, Азербејџан, Јерменију и Украјину.
6. Економски и међунационални проблеми на Кавказу могу прерасти у оружане конфликте, што ће угрозити безбедност гасовода и нафтовода у региону.
7. Опсежна еколошка катастрофа је у стању да примора милионе људи да потраже склониште у суседним државама.
8. Пораст криминализације руске привреде може земљу претворити у склониште за међународне криминалне и терористичке организације које могу запретити земљама Европе, Азије и САД.
9. Легалан и нелегалан пораст продаје руске војне технике и технологије може довести до тога да доспеју у руке агресивних режима или терористичких група, што ће повећати могућност атомског рата.
Држећи се проверене тактике, започеће заоштравање међународне ситуације око Русије и провокације у пограничним регионима.
Највероватније ће избијање припреме за рат на завршну деоницу бити означено громогласним провокативним инцидентом уз људске жртве, после кога ће САД објавити да се «чаша стрпљења прелила». Могуће је да због неког повода започне рат са Белорусијом.
Одмах после тога ће антируске информационе кампање, које данас помало тињају, добити моћан подстрек и с новом снагом букнути.
Заглушени наглим развојем догађаја, људи у читавом свету изгубиће способност да адекватно појме збивања и слепо ће веровати саопштењима гласила.
По први пут ће се речи о могућности рата против Русије – «жаришта тоталитаризма и тероризма» – чути с високих трибина.
Из Русије ће побећи сви «посвећени» у ток догађаја, као што се у менхетенским «кулама-близнакињама» предвиђеним за 25.000 људи 11. септембра задесило свега око 3.500 људи.
У час Х, када за то сазру сви неопходни услови, на Русију ће бити извршен атомски удар.
Русија ће највероватније поново испољити неспремност за рат – за њу подједнако традиционалну, као што су агресивне стратегије традиционалне за Запад. Руководство земље ће се до последњег тренутка одрицати права на ма које радње које могу пружити повод САД за изјаву о агресивним намерама Русије. Стаљин је дозволио 22. јуни и читава два дана после тога није могао поверовати у оно што се збило. Колико ће времена требати овог пута? Остаје нам само да се надамо да ће одговарајућа одлука бити донета максимално брзо, и поред свих искушења демократије.
Ипак, највероватније ће узвратни удар Русије бити изведен. Нема сумње у то да ће оптимизам војних стратега САД испољити своју неприкладност и известан број узвратних атомских удара погодиће територију САД и других земаља-агресора, изазвавши огромна разарања и жртве.
Дубле на амерички начин?
Међутим, могуће је да управо такав развој догађаја свесно дозволе амерички стратези. Штавише, ризиковаћу да претпоставим како ће ПРО САД бити усредсређена на једне правце и само номинално присуствовати на другим, и не толико уништавати колико дозирати и филтрирати руске ракете узвратног удара, обарајући «неправилне» и пропуштајући или преусмеравајући «правилне» - тј. које лете у потребном смеру.
Ни за кога није тајна да читаве масе савременог црначког и латиноамеричког становништва САД спадају у лумпенизоване слојеве који су само терет за амерички буџет и извор масовног криминала, укратко – социјални баласт. Међутим, избављање од тог баласта економским методама, попут оних спроведених у Русији почетком 90-х, САД не могу себи приуштити – земља ће се сместа претворити у узаврели котао, и мораће заборавити на спољну експанзију и светску превласт. Истовремено су се елите САД несумњиво побринуле да обезбеде заштиту током атомског рата, припремивши за себе уређена склоништа подаље од опасног суседства с војним објектима, и основне тешкоће атомског рата погодиће обично становништво које ће за то сазнати тек кад на небу изнад себе спази атомске печурке. На тај начин ће САД једним ударцем убити две муве – ратосиљаће се «социјалног баласта» и стећи заносни ореол жртава руске агресије. Том приликом ће несумњиво бити искоришћене уходане информационе технологије манипулације свешћу, услед којих ће се узвратни удар Русије у очима малограђанског друштва претворити у агресивни први удар. У условима рата ретко ко ће моћи да разабере ко је извршио први удар, јер ће се све кључне информације о току ратних операција налазити под контролом, као што је било и током минулих ратова у Југославији и Ираку – свака страна ће тврдити своје и оповргавати туђе.
Реалност циничног плана селективног «филтрирања» руских ракета наизглед се може побити неминовним загађењем већег дела територије САД атомским падавинама које ће крајње отежати тамошњи живот. Међутим, у првом краткотрајном раздобљу, када је зрачење најјаче а жртве најмасовније, елитама САД гарантована су комфорна подземна склоништа опремљена свиме што је неопходно за живот, попут овога (такого).
