Стање у савременој Србији је, како на економском тако и на духовном плану, јако тешко. На то су утицале године рата, економских санкција и опште политичке несређености. Настала политичка и економска ситуација у Србији рађа у становништву, а омладини поготово, осећање безвољности и равнодушности према свему што се унаоколо збива.
Руско друштво такође пролази кроз сличне процесе. Ипак, друштвено служење Руске Православне Цркве, њени напори усмерени на васпитавање руског друштва, нарочито деце и омладине, омогућава да се избегну тешке последице. При Руској Православној цркви се стварају друштвене структуре које се баве духовним оздрављењем народа. Са радом су започеле недељне школе, различити фолклорни и културно-масовни кружоци, клубови и секције. Од средине 1990-их година почели су да се појављују православни војно-родољубиви клубови. Улога свих тих друштвених установа је несумњиво велика. Тако, на пример, дечаци у војно-родољубивим клубовима, упоредо са стицањем чисто практичних знања и умећа, још и потпуно откривају сва најбоља својства сопствене душе, самоизражавају се, па и једноставно – избегавају погубни утицај улице, компјутерских игрица, што разорно утиче на дечју душу, и остале опасности и прилике, пошто се у тим клубовима између осталог обавља духовно-просветитељски рад. Дугогодишња делатност Руске Православне цркве и њених друштвених структура на том попришту већ је дала значајне позитивне плодове. Размере развоја православно-родољубивог покрета у Русији стварају озбиљне претпоставке за ширење тог искуства на друге Помесне Православне цркве. То ће довести до обогаћивања других Православних цркава напредном методиком рада с омладином и појачати осећање Васељенске Саборности православних народа.
Представник Удружења «Стег» је априла 2007. године посетио Србију, где се упознао са стањем војно-родољубивог православног покрета у тој земљи.
Српски соколи
Војно-родољубиво васпитање у Србији је тренутно недовољно развијено, премда се не може рећи да уопште не постоји.
Главна организација која у том правцу ради је Савез Српских Сокола чији препород у Србији је започео средином 1990-их година. Истовремено, та се организација, премда има подружнице у многим градовима Србије, практично не бави непосредним радом са омладином, и има облик војно-историјског клуба. Сем тога, постоји неколико друштвених организација које током лета одржавају омладинска логоровања спортско-туристичког усмерења. Покровитељ Савеза Српских Сокола је Наследни Принц Александар Карађорђевић, који том покрету пружа моралну подршку. И Српска Православна црква подржава тај покрет.
Старешина соколског друштва Крагујевца и представник Удружења «Стег» Александар Кравченко, Крагујевац, априла 2007. г.
Најразвијенија соколска организација у Србији је друштво у Крагујевцу којим руководи старешина Јевђо Јевђевић. У тој организацији се непосредно ради с омладином. Редовно се вежба спортска гимнастика, пуцање из ваздушног оружја и врши туристичка припрема. Српски соколи из Крагујевца редовно посећују Чешку, учествујући у приредбама Општесловенског Соколског Савеза. Соколска организација Крагујевца ће новембра 2007. године обележити своју стогодишњицу.
Руске војно-родољубиве организације су сада сасвим у стању да српском друштву и Српској Православној цркви пруже помоћ у широком развоју војно-родољубивог покрета. У ту сврху је неопходно започети редовну размену делегација између руских и српских војно-родољубивих структура. Та размена треба да се састоји у следећем: да српски представници редовно посећују руске православне војно-родољубиве клубове и веће приредбе као што су Куп св. кнеза Данила Московског, Традиционални турнир борбе прса у прса у знак сећања на В.И. Афонченка и друге. Сем тога, потребно је да се представницима Српске Православне цркве покажу успешни војно-родољубиви центри као што су ВРЦ «Пересвет» (Тројице-Сергијева лавра), ВРЦ «Православни витезови» (град Рјазањ). Руководиоци руских војно-родољубивих клубова и удружења би требало да редовно посећују Србију да би, упознавши се на лицу места са стањем, могли утаначити правце помоћи. Једном годишње (а можда и чешће) Србију може посетити један од руских војно-родољубивих клубова ради упознавања широких слојева српске јавности с његовим радом и учешћа у српским летњим спортско-туристичким логоровањима. Такође је неопходно да српске омладинске делегације сваке године посете Русију ради учешћа на већим војно-родољубивим приредбама.
Природно, било која друштвена структура није у стању да сопственим снагама реши такав задатак, и зато је неопходно да се у процес укључе друге црквене и друштвене структуре.
Неопходно је створити услове за редовно примање српских представника у Русији. Да би се српске омладинске делегације примиле такође је неопходно обезбедити им место боравка, исхрану и превоз. Сем тога, могу се развијати заједнички информациони пројекти. Све у свему, отвара се велико и величанствено пространство за деловање. Тим пре што пример таквог заједничког рада на војно-родољубивом попришту двају народа већ постоји.
Услед смутње, започете 1917. године, милиони Руса су били принуђени да напусте Отаџбину и сместе се у разним земљама света. Руска Војска, евакуисана 1920. године са Крима, сместила се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (будућој Југославији). Руководство Југославије је, и поред тешког економског стања, пронашло могућност да помогне руским официрима и члановима њихових породица. Многи официри су почели да служе у Југословенској војсци, док су други уложили сву своју снагу у васпитавање руске омладине. Међу таквим људима био је и славни руски ас, први пилот награђен орденом св. великомученика Георгија (Ђорђа) 4. степена, први командант ваздухопловства Русије, саборац генерала барона Врангеља. Он је 1934. године започео рад у руској соколској организацији, васпитавајући руску омладину у духу љубави према Отаџбини.
Генерал ваздухопловства В.М. Ткачов
У том племенитом раду Руским Соколима су помагали Соколи Српски, сматрајући за своју почасну обавезу да помажу руским официрима у њиховом соколском раду. Руско Соколство у Југославији обједињавало је руска соколска друштва, руске групе у саставу југословенског соколског савеза и соколске групе у руским школама (интернатима). У свим руским мушким и женским школама било је соколских група. Оне су радиле по посебним програмима под управом учитеља гимнастике. У оним местима где није било руских школа и друштава, руски соколи су вежбали у саставу југословенских друштава. Ако је број таквих лица достизао 8 људи, они су се обједињавали у посебну групу соколског друштва. Таква група је почињала рад по националном програму. Југословенска влада је пружала финансијску помоћ руским официрима који су радили у соколским друштвима, што је давало делотворне позитивне плодове.
Управа Савеза руског соколства у Југославији 1937. г.
Осврћући се на историјско искуство и на савремену ситуацију у Русији, Србији и другим православним државама, напредне методе васпитавања младог нараштаја које се развијају у Руској Православној Цркви могу одиграти огромну позитивну улогу у условима нарастања бездуховности и разуларености негативних друштвених појава. Успешно искуство руског војно-родољубивог покрета пружа наду да ће у најскорије време на руским војно-родољубивим слетовима почети да се појављују тимови и делегације из братских православних земаља под својим националним заставама.
