Кад би се у турско време у Метохији родило мушко дете, окупали би га и повили. Тада би га узео деда, пољубио би га у чело и окренуо к истоку с речима: «Сине, онамо се сунце рађа, онамо је мајка Русија!»
МОЛИТВА ЗА СЛОБОДУ
Помози Боже и света мајко Русијо!
(У Коврагама, селу близу Истока, живео је Милентије Зувић. Умро је око 1937. године у дубокој старости. Имао је обичај да свако јутро, зими и лети, дође на бунар, умије се, окрене к истоку и прекрсти уз ову молитву. Молитва је за време турске владавине била раширена међу свим Србима у Метохији.)
УСТАЉЕНИ ИЗРАЗИ
За Росу смо чули да је много добро, а за Неду да је много болна!
(Шифра у писмима Лукавчана која су слали својима из заробљеништва, из Немачке, за време другог светског рата, тј. Русија и Немачка.)
(Остала је реч -- српске народне умотворине из Метохије; скупио, записао и приредио Милорад Радуновић, Београд, Српска књижевна задруга, Приштина, НИРО «Јединство», 1988)