Руски квас је један од најбољих безалкохолних напитака. Нема му равна по квалитету укуса и хранљивости. Пронађен пре више од хиљаду година, квас је и дан-данас заслужено омиљен.
Квас је први пут у Русији споменут 989. године када је кијевски кнез Владимир превео своје поданике у хришћанство. У летопису је тим поводом забележено – «поделити народу храну, медовину и квас».
Направљен од ражаног и јечменог слада, квас има не само висококвалитетан укус, већ и бодри и нормализује процесе размене материја у организму. По деловању на организам сличан је кефиру, кумису (кисело кобиље млеко), киселом млеку и ацидофилину (врста јогурта). Као и сваки производ млечнокиселог врења, квас регулише делатност желудачно-цревног тракта, спречава размножавање штетних микроба-изазивача болести, повећава тонус организма, побољшава размену материја и повољно утиче на кардиоваскуларни систем. Та лековита својства се објашњавају садржином у квасу млечне киселине, витамина, слободних аминокиселина, разних шећера и микроелемената.
Квас повећава апетит, поседује високу енергетску вредност. Није случајно што су се за рецепте руског кваса заинтересовале многе земље Западне Европе. Руски квас (из Москве) је на међународној смотри одржаној 1975. године у Југославији добио 18 поена, а познати напитак кока-кола -- свега 9,8 поена.
У Русији је квас одувек био врло цењен. Спремали су га у манастирима и касарнама, у болницама, у дворцима велепоседника и сеоским брвнарама. У свакој кући се знало и како се припрема квас и како се пече хлеб. Вековно искуство је показало да квас доприноси очувању здравља и јача радну способност. Када је одлазио да обавља тешке послове -- косидбу, орање, сечу дрва -- руски сељак је за пиће уместо млека или воћних напитака носио квас, сматрајући да он отклања умор и обнавља снагу. Научници су то својство кваса потврдили.
Увођење екстракта слада у исхрану спортиста дало је позитиван ефекат, између осталог код великог оптерећења мишића. Зато спортистима дају напитке од екстракта слада за повећање физичке радне способности, отклањање умора и повећање мишићне масе. Бактериолози, инфекционисти и лекари-стручњаци за хигијену тврде да квас поседује бактерицидна својства. В.С. Сотњиков је 1913. године потврдио да квас уништава тифусне и паратифусне микроорганизме. Ако имамо у виду да квас упоредо с микроелементима садржи преко 10 аминокиселина, од тога 8 незаменљивих, квас још више добија на значају. Број витамина у квасу наизглед није велики, али њихово редовно узимање осетно позитивно утиче на организам.
Припрема кваса по старим рецептима представља врло сложену и дуготрајну процедуру с много рада. Од намакања зрна, клијања и парења до сушења, млевења и припреме слада протекне преко 70 дана. Међутим, сада се може купити концентрат кваса, а како од њега направити квас -- сасвим је проста ствар. Квас вреди пити што чешће. Тај напитак је заправо и дијететски, и превентиван, отклања умор и повећава радну способност.
О вредности кваса говоре народне пословице и изреке. Ево неких од њих:
«Као ни хлеб, ни квас никад не досади»
«Руски квас је много народа спасао»
«И лоши квас је бољи од добре воде»
«Шчи са месом, а ако нема -- онда квас са хлебом»
«Само да је хлеба и кваса, онда све имамо»
Потребно је да у сваком дому стално има кваса. Из књижевних извора је познато да су вештином припреме укусних, мирисних врста кваса које «резе» Источни Словени владали много пре настанка Кијевске Русије. Народни мајстори су развили многе врсте кваса. Чак и оне основне је тешко набројати. Постојање кваса у кући указивало је на добростојећи, сређен живот. Сетите се поеме Сергеја Јесењина «Ана Сњегина» у којој пише: «Свако има бојене прозорске капке, празником месо и квас». А.С. Пушкин је овако изразио вредност кваса: «Квас им је као ваздух требао».
Рус у претходним вековима није могао без кваса. Квас се пио током рада, после рада, пре и после јела. Квас је био свакодневни напитак.
