Догодовштина са Поморјанином (
Поморјани – житељи Поморја, руских земаља на обалама Белог и Баренцовог мора) Хилковом и његовим друговима вреди да је сада, када је реч о томе, успут споменемо. Успело им је да утроје опстану на једном од Шпицбершких острва шест година и три месеца, где су остали с оним залихама хране колико су на себи могли пренети. Смрзнутом рибом и жличном травом (
лазарица, лажичарица, ожичњак, пољачина, Cochlearia officinalis) коју су умели да проналазе под снегом, бранили су се од првог и страшног непријатеља – скорбута (само један је умро). Од глади су се спасавали месом дивљих јелена, птица и рибе – птице које су мењале перје умлатили би штаповима, рибу ловили обичном врећом. Муницију су штедели, чували је за јелене. Нашавши на обали даску с клиновима (крхотину брода) и велику гвоздену куку, од ње су каменом-облутком на другом таквом исковали маљ, а затим су на истом гранитном камену тим маљем од клинова направили копља. Углавили су их на штапове, причврстили ремењем и добили копља за лов на медведе. Њима су и ратовали с белим медведима када би долазили да их терају с Острва. Ватру за спремање хране и грејање палили су оцилом. Као труд су користили дрво које су обично избацивали морски таласи. Када им се распала и замазала обућа, почели су да штаве крзна и кожу устрељених животиња, па да их прошивају жилама дивљих јелена које су убили. Шили су и одећу, шили и чизме помоћу рибљих костију. Када им је додијало да једу кувано и пржено месо – почели су да га диме и усољавају: со су добијали упаравањем морске воде на тигању. Пронашли су косу, насекли чврстих и гипких јелових грана – и добили самостреле за поларне и обичне лисице. Почели су да лове помоћу њих, намамивши те зверке комадима меса стављеним на кров брвнаре. Брвнару су пронашли већ направљену – само су је поправили и шупљине запушили свежом маховином; пронашли су и изворску воду која је на многим местима избијала између стења. Уместо сата им је служила плитица с машћу сипаном тачно онолико колико сагори од поднева до поноћи. Када је маст почела да цури – сами су направили печену плитицу од глине. Сналажљиве пустињаке је пронашао инострани брод који је пловио у Архангелск. Тамо су довезли и читав свој улов: 50 пудова
(пуд – 16,38 кг) јеленске масти, 200 штављених јеленских кожа, 10 кожа белог медведа и јако много белих, црно-мрких и модрих лисица, а такође толико доживљаја о шестогодишњем боравку да их читавих шест месеци причају.
