Крсна Слава у Србији означава Празник Небеског Покровитеља. Словенски Соколи Србије поштују св. Георгија Победоносца и тог дана су били на свечаној служби у Саборној цркви Крагујевца, који је у старо доба био престоница Србије. На позив старешине Сокола Крагујевца Јевђе Јевђевића на празнику је присуствовао Атаман Савеза Верних Козака јесаул Селиванов и Таборски атаман СВК, представник СКВРиЗ за Централну Украјину козачки пуковник Маслов.
Литургију је служио Владика Шумадијски Јован. Верни Козаци су после литургије учествовали у оригиналном и побожном српском обичају -- освећењу колача за соколски покрет.
Соколски покрет у Крагујевцу је тих дана навршавао 100 година постојања. Соколе у Србији и Верне Козаке код нас обједињава то што се баве истом ствари – васпитавањем у омладини словенског братства, православно-родољубивог духа и здравог тела.
Соколски покрет у Крагујевцу је под покровитељством Престолонаследника Александра II Карађорђевића – наследнику Српског Престола је 2000. године враћено југословенско држављанство и сада живи у Србији и активно учествује у животу земље.
Наредног дана, 17. новембра, одржана је свечана Академија у старом Соколском Дому (у Крагујевцу су сачуване зграде и стадион који су до доласка комуниста на власт припадали соколском друштву). На сцени су наступали млади соколи -- дечаци и девојчице из крагујевачких гимназија и школа, са којима соколи раде. Свечаном скупу је личним присуством одао почаст престолонаследник Принц Александар Карађорђевић са супругом, принцезом Катарином. Међу почасним госима су били Владика Шумадијски Јован, Атаман СВК, представници дипломатског кора.
На отварању јубиларне Академије Атаман СВК јесаул Селиванов је старешини Сокола Јевђи Јевђевићу уручио икону Покрова Пресвете Богородице у име СВК и високу награду у име Донске Војске -- крст «За Веру, Дон и Отачаство» III степена. Тако је оцењен рад сокола на васпитавању омладине -- најважнији посао у савременим условима. Старешина сокола Крагујевца заслужује похвалу -- та он је делатан настављач славне традиције словенског соколства.
Из историје Соколског покрета:
Соколски покрет (чешки: Sokol) је омладински спортски покрет који је 1862. године у Прагу основао Мирослав Тирш. Свој рад са прекидима и данас наставља. Предност међу спортовима даје маршевима, мачевању и тешкој атлетици. Сокол је такође радио на стварању чешке спортске терминологије. Сачињена је униформа која је обједињавала словенске елементе: смеђе руске чакшире, пољску револуционарну јакну, црногорску капу и црвену гарибалдијевску кошуљу.
На првом соколском слету одржаном 1882. године било је 1.572 учесника, што је постало традиција покрета.
Српско соколство:
Соколство се међу Србима који су живели унутар граница Аустрије јавља седамдесетих година XIX века.
У то време су постојала гимнастичка друштва у Новом Саду, Панчеву и Вршцу. Она постепено попримају Тиршову соколску идеологију и гимнастички систем.
За зачетак соколства у Србији може се узети 1882. година када су Стево Тодоровић и др Владан Ђорђевић у Београду основали гимнастичко друштво које је 1891. године преименовано у соколско. Убрзо се отварају друштва у Крагујевцу, Шапцу и Нишу.
Поједини чланови Београдског гимнастичког друштва «Соко» су се 1892. године издвојили и основали ново гимнастичко друштво «Душан Силни» уско националног усмерења.
1908. године је пошло за руком да се та друштва поново обједине под заједничким називом Савез Соколских Друштава «Душан Силни».
Изван граница предратне Србије појавила су се соколска друштва у Карловцу, Новом Саду, Мостару, Сарајеву и другим местима. Њихов број је 1904. године већ порастао на 15. После припајања Босне и Херцеговине Аустрији 1908. године руководиоци соколства су покренули енергичан рад на његовом јачању. Соколска друштва су прерасла у борбене дружине које су овладале оружјем, обучаване руковању експлозивом. Била су спремна да у сваком тренутку устану против Аустријанаца. Тај рад је био у тесној вези с националним и Соколским организацијама Босне, Херцеговине, Хрватске, Словеније и Далмације. Соколи су живели заједничким полетом свих Словена, поготово јужних, који су стремили ослобођењу. То свеопште јединство је јарко изражено на слету у Загребу 1911. године. Југословени су ишли под једном заставом по националном обележју.
1912. г. одржан је збор посланика соколских организација. На том збору је, због немирних времена, донет програм усаглашених дејстава свих сокола. Маја 1914. г. на скупу у Загребу је одлучено да се соколи обједине у једном Југословенском соколском савезу који би као једна целина наступио на редовном слету те године у Љубљани.
Светски рат који је букнуо срушио је све планове. Аустро-Угарска влада је оптужила соколство за рушилачки рад и велеиздају. Извршена су многобројна хапшења и после процеса против сокола одржаног у Загребу, многи су осуђени на робију.
После првог светског рата створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца која је политички ујединила три сродна словенска племена.
На I Соколском Сабору у Новом Саду на Видовдан 1919. године свечано је проглашено обједињавање сокола у Соколски Савез Срба, Хрвата и Словенаца.
20. августа 1920. г. Савез је преименован у Југословенски Савез, подстакнут свешћу да се политичко уједињавање мора поткрепити стварањем јединствене југословенске нације од три племена.
Југословенски Соко по први пут 1922. г. на слету у Љубљани испољава своју снагу и своје јединство.
Његово Величанство Краљ Југославије Александар се окупљеном соколству обратио посебним манифестом у коме је одао признање заслугама соколства и исправно постављеним новим задацима на обједињавању тројединог народа, указао на значај соколства у јачању и заштити државе и изразио своје задовољство због његовог стремљења ка стварању словенске солидарности, поздрављајући учешће Чехословака и Руса на слету.
Мудар и проницљив државнички политичар, Његово Величанство Краљ Александар, руковођен истом основном идејом стварања јединствене југословенске нације, довевши у ред својом краљевском влашћу државну реформу и створивши Краљевину Југославију 1929. године, и стремећи отклањању раздора, увидео је значај соколства као организације способне да послужи остваривању тих идеја. У вези с тим је Савез 1930. г. реорганизован и добио нови статут који га је претворио у организацију од државног значаја с новим називом: «Савез Сокола Краљевине Југославије».
Његово Величанство Краљ Александар је посебну пажњу посветио соколима, а важан државни значај соколства истакао је тиме што је на чело Савеза поставио свог најстаријег сина Престолонаследника Петра.
Сокол Краљевства Југославије је 1933. године прославио 70-годишњицу свог најстаријег друштва у Љубљани.
Југословенски Сокол је крајем 1933. године бројао 942 друштва и 1.192 сеоске стотине, с укупно 271.376 чланова.
Југословенско соколство је представљало важан ослонац државности у Краљевини Југославији.
