Задивљујуће вести доносе ретки гости из Твера. Изгледа да је основно питање које је копкало руски родољубиви покрет током последњих 15 година - "шта да се ради" - успешно решено у тверској земљи. Тамо примењено искуство и пракса самоорганизације руског народа не само да су јединствени у најновијој историји Русије, већ су, по свој прилици, једино исправни и спасоносни. Треба истаћи да схема складног преласка из парохијских облика организације ка ширем пољу деловања показује да процеси који се у Тверу одигравају представљају плод одређене духовне зрелости Руса у појединим областима Русије. Идеја и пракса обједињавања "свих руских родољуба", стварања "патриотске инфраструктуре", организовања руских скупштина и обласних сабора који ће се одржати у тверској земљи, не само да су достојни сваке могуће подршке и похвале, већ и најшире могуће примене на читавој територији Русије и у свим словенским земљама.
ТВРСКИ САБОР
"Плодови покајања у конкретним су делима", излагање П.Л. Подушкова на Руској обласној скупштини у Тверу 20.02.2003.
"У борби за Отаџбину не смемо се изнутра подвајати... не смемо погрешно постављати судбоносна питања и давати погрешне одговоре на њих... Треба памтити: Русија је осрамоћена, гасе се Божје ватре на њеним олтарима, њоме владају нечасни у тежњи да руски дух збришу с лица земље."
И. А. Иљин
Ближи се дан I Тверског Руског Сабора. Идеја се развија у дубину и ширину, формиран је организациони комитет, одржавају се предсаборске скупштине.
Није нам знано колико нам је још преостало времена да на Земљи бранимо Божју Правду. Људи су заслепљени лажима, али ми знамо и говоримо - води се рат, сваког дана се против руског народа води рат. Сваког дана под таласом вулгарности, сатанизма и мржње гину (гину!) руске душе, кидају се нити руских живота. Недопустиво је бити безбрижан. За Христове ратнике - војна дисциплина. Ако дође до невоље - нећемо се искупити. Боље је утрошити снагу и новац данас, већ сутра можемо изгубити све.
Сазивање Сабора је пред Богом и људима одговоран корак. Као прво, Сабор је чин покајања Руса за године и векове богоборства (и не само за последњих 80 година као што многи мисле), то је сједињавање са Богом и у Богу, у саборној молитви, у заједничком делању, то је признавање над собом Његове власти, то је и нада у опроштај. За Руса је увек било важно не само лично спасење, већ и спасење читавог народа и не само у живот вечни, већ и на земљи - свих заједно, саборно.
Но, уздајући се у опроштај и милосрђе Божје, треба схватати да осим скрушеног срца - "Жртва Богу је дух скрушен" - Господ од нас очекује конкретна дела, то ће и бити плодови нашег покајања. Зато упоредо са решавањем организационих питања у вези одржавања Сабора, основни напори организатора и свих присталица његовог одржавања, свих руских родољуба Тверске области морају бити усредсређени на стварање и јачање патриотске инфраструктуре - енергетских чворова око којих се мора градити и обнављати руски живот.
Није потребно измишљати ништа ново, треба само активно и истрајно користити искуство предака.
Први и главни елемент инфраструктуре су православни храмови. Њихова обнова и изградња, организација парохијског живота, његово пуњење реалним садржајем, између осталог и одржавање садржајних скупова црквених општина, враћање људи у цркву, нарочито омладине, православно просвећивање - ето на шта се морају усмерити главни напори свих руских родољуба. Само ако постанемо јединствени у духу, у начину размишљања, у светоназору - моћи ћемо заједнички да деламо не губећи време на размимоилажења.
Камен вере положен у темељ омогућава стварање и осталих елемената структуре. Не треба дуго размишљати и накањивати се. Ако постоје макар три једнодушна човека - може се одржати прва организациона Општинска (варијанте: градска, сеоска итд.) Руска Скупштина на којој би се решило које људе позвати на наредне скупштине, која питања износити на разматрање. За разлику од скупа црквене општине, руске скупштине омогућавају да се обједине људи ширег друштвеног спектра. Ипак треба позивати само оне који не поричу улогу Православља и темељност православних норми живота руског народа. Због тога скупштине представљају и један од облика мирјанског мисионарства.
Главни циљ руских скупштина је откривање и обједињавање по општинама национално мислећих активних људи. Сама чињеница појаве такве скупштине већ много вреди: "Где се двоје или троје окупило у име Моје, тамо сам и Ја". Господ ће сам упутити и поучити и снагу за извршавање према вери ће дати.
Говорећи о улози организационог комитета у Тверу треба истаћи да су, без обзира на то какве иницијативе се јављају у унутрашњости, њихова координација и ширење у области могући само преко Твера. И овде је потребно да организациони комитет испољи истрајност и енергичност; за то је посебно одговоран. Ако у некој општини постоји наш присталица, треба га истрајно подстаћи на сазивање скупштине и пружити му методичку помоћ. Општинска Руска Скупштина ће постати други чвор патриотске општинске структуре. Организациони комитет у Тверу мора са локалним скупштинама одржавати сталну везу - најмање једном месечно на њихову адресу слати вести о раду организационог комитета, Тверске Скупштине, искуства скупштина из других општина, родољубиву литературу за локално распростирање, тражити од њих вести о текућем раду.
Не сме се ни политичко поље препуштати "професионалним политичарима". Власт поседује огромне административне и финансијске ресурсе. Они морају користити народу. (Сада коњушари на власти не могу да обезбеде чак ни просту репродукцију народа, о чему онда још причати?) Регистровано је Тверско одељење странке "За Свету Русију!" Сумњи је било, има их и биће. Али се покушај мора подржати. Странке су инструмент борбе за власт, другог засад нема. Зато се не сме избегавати политичка борба. Савладавши гађење према политици, са Богом у срцу, чврсто следећи и заступајући хришћанске вредности треба се, треба се борити за власт. Ни ту се ништа не може учинити без разгранате мреже партијских ћелија.
Основна борба са руском самосвешћу води се преко информационих канала. Зато најпростија практична делатност сваке Руске Скупштине у почетном стадијуму може и мора бити снабдевање житеља општине и општинских библиотека родољубивом периодиком и литературом. Сада велики број људи редовно користи мрежу библиотека због скупоће литературе и претплате на штампу: пензионери, сеоски житељи и студенти. Као минимум - обезбедити свим библиотекама општине (укључујући и школске) новине "Тверски Сабор" (према могућностима учествујући у његовом финансирању. Сваких додатних 100-1.000 рубаља значи повећање тиража); путем заједничке претплате - часописе "Руски дом", "Наш савременик", новине "Руски весник", "Православно звоњење на узбуну", "Радоњеж" итд. (Све то је остварено у Удомљу. У општинској и дечјој библиотеци отворена су омања одељења православно-родољубиве литературе; отворен је информациони центар у коме житељи могу бесплатно да узимају родољубиву периодику, видео-касете, литературу). Покушати с објављивањем садржајних и актуелних материјала у локалним новинама (преузетих или сопствених) у рубрици (варијанта - "Руско питање"). Ако постоје техничке могућности, издавати летке. (У Удомљу у укупном тиражу од 6.000 примерака излази редовни месечни додатак "Руски пут" на две странице у алманаху "Удомељска старина" и у листу бесплатних огласа "Асорти"). Пружати сву могућу помоћ око организације и изласка православних парохијских новина.
Криминал је у сталном порасту. Магловите су перспективе очувања целовитости Русије. Број регрута опада. Очекујући и борећи се свим средствима за промену државне политике, не смемо седети скрштених руку. У општинама треба од Руса стварати и регистровати "дружине (врло руска реч) за помоћ милицији". Оне могу нићи из ловачких друштава, ветеранских организација, спортских секција, козачких друштава. Ако нема довољно снаге за свакодневну помоћ милицији, онда се договарати о садјеству макар за време кризних ситуација, активирања криминалне и подривачке делатности итд. Дружине морају пролазити редовну обуку, обнављати и одржавати војничку рутину.
Организациони комитет би такође могао припремити и распрострањивати по општинама методичка упутства за њихово стварање и рад. (У Удомљу је пре две године на основу "Савеза ветерана војних акција" била формирана таква дружина. Постигнути су веома добри резултати у заједничким акцијама са милицијом, нарочито по питању откривања илегалних места продаје алкохолних пића. Нажалост, због мањка истрајности код ветерана и руководства општинске милиције, дружина више није активна).
Принципијелна ствар је - никакве нелегалности. Ми Руси смо газде на својој земљи, делујемо отворено и законито. Ако верујемо у Бога, ко је против нас?
Треба настојати да се по општинама стварају или пружа подршка постојећим дечјим православним војно-родољубивим клубовима. Омладинци се морају спремати за одбрану Отаџбине у најширем смислу речи. У Удомљу већ 2,5 године постоји клуб "Родољуб". Он тренутно окупља око 50 деце и омладинаца. Искуство нам показује да је војно-родољубиво васпитање - најкраћи пут ка укорењивању омладине у руске традиције, укључујући и враћање цркви.
Најважније питање руског живота је препород народних традиција, нарочито руске песме. Морамо се присетити своје културе и обновити је, заживети руским животом. Подржавати постојеће и стварати нове фолклорне групе. Укључивати се у народну културу са својим породицама, омладином. Стварати и подржавати завичајна издања и напоре завичајних етнографа, просветитељску делатност музеја. Историја је кључ да би народ себе схватио. (У Удомљу већ 5 година постоји завичајни алманах "Удомељска старина", одржавају се пригодне приредбе, постављају спомен-плоче).
Организациони комитет је дужан да извуче опште закључке из свих информација о већ постојећим елементима патриотске инфраструктуре. Морално и организационо да подржи подвижнике, ступи са њима у везу, позива их на скупштине, ако је могуће и економски подржи. Главни ресурс су људи.
Предлажем да се у оквиру припреме за Сабор у најскорије време у Тверу одржи:
- скупштина представника Општинских Руских Скупштина ради размене искустава и координације напора;
- збор уредника православне, родољубиве и завичајне штампе;
- збор руководилаца војно-патриотских клубова и удружења.
Такви зборови да убудуће постану редовни.
На последњој Тверској скупштини један од учесника је исправно говорио о дисциплини. Свако треба на себе да преузме бреме колико може, али кад га преузме, да дела квалитетно и о року, да се одговорно односи према задацима и молбама организационог комитета. Без пораста одговорности и дисциплине извршавања узалудно је говорити о успеху започете ствари.
Сабор ће почети саборном молитвом. Подићи ћемо своје очи Небу, отворићемо своје душе Богу. С икона ће нас гледати наши свеци који се усрдно моле за то да нам све успе. Шта пред Богом износимо? Наше лепе лицемерне речи о нашим добрим намерама које, ето, нисмо остварили због наше лењости? Он је већ много пута чуо наше речи о љубави према Руском народу, према Русији и наша обећања да ћемо стати у крај злу. Скупштина може постати наш опроштај, а може и осуда. И зато, док још има времена, морамо себе стално изнова подстицати речима генерала Скобељева: "РУСИЈА НЕ ЧЕКА. НЕМАМО КАД ДА ЧЕКАМО. ОДМОРИЋЕМО СЕ У ГРОБУ". Морамо себе шчепати за оковратник, свући с удобних кауча, искључити кутије телевизора за успављивање савести, испод пословних сакоа и кошуља обући хришћанске и ратничке оклопе и изаћи у мркли мрак у коме Руси свакодневно гину и очекују нашу помоћ.
