Краљевина тражи помоћ Русије
„Амбасадор Зиновјев каза како жалбе угњетених сународника сматра потуно праведном , да руска влада на то обраћа нарочиту пажњу, и да стање најозбиљније треба извидети, како би Срби избегли још веће зло ”, поручио је Београду Новаковић
Оно што се могло и наслутити, турска власт је посредством својих чиновника и емисара де факто осујетила покушај Краљевине Србије да помогне својим сунарницима у Косовском вилајету.У прилог овој тврдњи говори писмо које је почетком септембра 1898. Тодор Станковић, конзул Србије у Приштини, послаао у Београд Владану Ђорђевићу, министру спољних послова.
„ Садедин-паша крајем августа отпутовао је у Призрен у очигледној намери да омете изашиљање комисије, као штo је то учинио у Гиљању и Приштини.Паша је боравио у Приштини свега три дана, исувише кратко да се изврши ислеђење многонбројних насиља у три казе:приштинској, вучитрнској и митровачкој. За та три дана Садедин-паша није ислеђивао насиља, призвао је неколико сељака, којима никакво зло није учињено.Заплашени од самих зулунћара, потписивали су да нема никаквих разлога за жалбе.Праве жалиоце је истеривао напоље. Паша је учинио све само да би у Цариграду могао представити како је комисија излишна. Установио је исљахате-судове за мирење крви међу Арбанасима преко новчаних одштета , а за председника тог суда поставио је познатог зулумћара у Приштини Сулејман-агу, у Вучитрну исто злогласног човека.У судовима нема ни једног Србина”, упозорава Станковић.
Лаже хришћанска раја !!
Наш конзул у Приштини, сигнализира да Везирови исљахаати присиљавају злостављане Србе и њихиве породице да дају лажне изјаве, да им Арбанаси никад нису наносили зло и да је све обична измишљотина. Почели су, указује Станковић, редом да их позивају.
„ Наш кукавни народ, ипак, на све стране спрема жалбе, и готов је да се жали комисији, чији долазак жељно ишчекује. Депутације из разних крајева иду непрестано, данима, руском конзулу и моле га да и руски изасланик уђе у комисију”.
Стојан Новаковић, видевши да је лицемерна турска дипломатија, беспризорно превршила сваку меру, то јавља др Владану Ђорђевићу.
„Тефик-паша није ни мислио ништа озбиљно предузети, обећања су лажно давана.Текст Портине ноте који вам шаљем речито говори о њеним расположењима и правим намерама”.
Новаковић је приложио Тефик-пашино писмо, наводећи турско карикирање српске трагедије.
„Саопшавам вам резултат извиђаја, извршеног од стране генерала Садедин-паше у неколико случајева који сте приложили у вашим нотама.Ђока Станковић, за кога се тврди да га је Балија Мустафић ранио, испитан је.Станковић је здрав и читав. Изјавио је да није рањен. Јован Јорг из Ранилуга, коме су , како сте тврдили, Арнаути батинама десну руку осакатили, рекао је да је то измишљено. Бајрам Гаверија из ваше ноте има 60 лета, његове године му не допуштају да ради силовања, насиља над Српкињама, а Неда, жена Трајка Христића, је напуштала мужа, али није одбегла Бајраму, него своме оцу.Они сами су саставили записник.Јаков Вуковић, шета се читав по приштинској чаршији и нису га тукли полицијски чиновници, него он њих, за шта је осуђен месец дана затвора.Сам је то изјавио”, турска је„ истина ”о хришћанском страдању коју је уредно и чистог образа потисао тадашњи отомански великодостојник, додајући да лаже хришћанска раја.
Краљевина више да се не меша !
Завршавајући писмо поткрепљено лажима, Тефик-паша образлаже да се заправо то Србије и не треба да тиче.
„Ови случајеви тичу се само унутрашње администрације наше царевине, ипак сам сматрао за неку дужност доставити вам полу-службено извештаје, да бих доказао колико су неосноване ваше оптужбе против Арнаута и муслиманског становништва пограничних санџака.Уверен сам да ћете разборито признати да су српски Краљ и Влада у овој прилици обманути од стране људи којима је стало да поремете односе пријатељства и доброг суседства, који тако срећно постоје између наше две земље”, „ луцидни” су закључци представника турске царевине.
Новаковић обавештава министра Владана Ђорђевића да се у постојећим околностима мора енергичније поступити и Порти показати да ће се, и поред извештаја , Краљевина итекако заложити за угожене сународнике у Косовском вилајету.
Подршка амбасадора Зиновјева
„Пре неки дан сам се срео са руским амбасадором господином Зиновјевим.Упознао сам га да смо на последњу Портину ноту одговорили и опет покренули питање о арбанаским насиљима. Амбасадор Зиновјев ми каза да ствар наших угњетених сународника у Старој Србији сматра потуно праведном, исправном и да Русија на то обраћа нарочиту пажњу.Уз то изложио је да стање у Старој Србији треба најозбиљније извидети, исказао забринутост, да би Срби избегли још какво веће зло, и у крајњем исходу, опасност по мир на Балканским полуострву”, поручио је Новаковић Београду.
Крајем октобра Новаковић, након договора са српском владом, шаље оштру ноту министру иностраних послова Турске Тефик-паши.
Седадин-пашина „истина”
„ Добио сам наредбу од Српске Владе да Вам упутим ноту и известим Велику Порту да пут Садедин-паше по Косовском вилајету не може имати у очима Краљевске Владе други значај сем специјалне инспекције и то више тајне и никако ваљане, а да , при том , представке Српске Владе нису добиле задовољења ни у једној тачки. Што се тиче тобожне истраге , коју је поменути паша водио, допустите да приметим да је извршена сасвим површно.Намерно су изабрана мање важна недела, испитани су само сведоци оптужених , а не жртве и њихови сведоци.Место Ђорђа Јовановића из Ранилуга, кога је тешко ранио Рамиз Садик, подметнули су сасвим друго лице, Јована Ђорђевића из села Доброчана, који је, разуме се, на све одговарао негативно, што је било довољно ђенералу да закључи да је оптужба против тог Арнаутина била лажна. Подробно проверавамо.Сваки појединачни случај.Тако је за мајку Стевана Томића из Вучитрна , тешко рањену у обе руке , Седадин-паша написао да је та жена умрла пре 20 година, а да при том није изршио увиђај , чак није ни био у Вучитрну.Марија је жива, осакаћена. Станује са синовљевом породицом. Толико о пашиној „ истини”, напомиње се, између осталог, у дипломатској ноти.
Разјарен турски дипломата
У писму се, такође, истиче да Краљевка Влада предлаже да у истражну комисију обавезно буде именован и српски делегат.Новаковић је уредно приложио још 120 нових случајева убистава, свирепости, отмица, силовоања, присилног „турчења” српског народа, нових разбојништава, уз констатацију да су малтретирања хришћана све учесталија.Турски министар спољних послова је и овај пут одговорио у перфидном маниру. Био је разјарен што му је нотом Новаковић указано на безочно уништавање православнх цркава и манастира.
„Излишно је оповргавати ваше тврдње да је у Србији било више опљачканих и порушених џамија, јер и сами знате да је у Србији зајемчена слобода вероисповести, па и више од тога, јер је наш Краљ , старајући се о верским потребама муслимана, о свом трошку издржава хоџе свих џамија у земљи.Краљ Милан је о свом трошку дао да се сазида још једна џамија, а Краљ и влада су недавно оправили велику текију џамије у Београду”, спремно одговара наш дипломата, тражећи да се заштите српске светиње од арбанаског зверства и њихове „изопачене мржње”.
