Плашим се да ће нас искомадати, да ће од Србије направити шта им је воља. Ловиће нас као звери.Нови светски предак плаши јак појединац, кога не може да контролише- каже Момир Лазић
Одличје за животно дело Академије „Иво Андрић”, припало је Момиру Лазићу, публицисти, романсијеру, антолигичару, оснивачу и покретачу значајних српских гласила.Ствараоцу чија су дела преведена на бројне светске језике. Слови за неустрашивог борца- речју, делом, патњом и пером. Присутне колеге, књижевници , слажу се у једном – постао је институција.
Не љутите се што интервју не започињем причом о награди Академије „Иво Андрић”, која ми је, разуме се, врло драгоцена. Упоредио бих Андрићево време и времена садашња.Нажалост , нисам га упознао.Он је био толико мудар да је већ у то време проценио какав ће нас све зла поклопити, шта ће нам се десити.Наравно, да ни доба у којем је он стварао није било лако.Срећом и у тим временима као човек знао је да се снажи, опстане. У својим књигама оставио је јак , неизбрисив траг свега што се тада дешавало.Што се тиче мојих времена, и сами знате колико су тешка, паћеничка за цео српски народ.
На додели награде др. Дара Вучинић прокомнтарисла је да вама никада није било лако!
– Никада није било лако, али не припадам људима који кукају над својом судбином.Када сам завршио учитељску школу у својој 20. години, као један од најмлађих учитеља у Босни био сам хапшен, јер сам се у то време бунио и питао се, како је могуће да мислимани постану нација, како је могуће да се затире српски језик?! Речју, цео мој живот био је борба за српску мисао, државу, културу.Ово што нам се дешава, најављивао сам у књигама 90-их година.Људи су ми се смејали када сам им говорио да ће Србија бити бомбардована.И када је Космет у питању, исто тако.Ово је тежи и погубнији рат, него сви наши досадашњи.Ово је рат у којем нас духовно убијају, чупају нам срце, узимају душу.Кад вам поруше фабрику, тешко је, али изгрдићемо нову.Али, када народу отмете душу, језик, традицију, културу, свему је онда крај!
Ваша књижевна дела неоспорно су у вечитом дослуху са духовношћу, што је приметио и отац Стефан, игуман манастира Велика Ремета.
–У себи носим, рекао бих, инуитивни, дубоки духовни порив и свестан сам да он живи са мном.Све наше несреће, страхоте, негде дубоко у себи осетим, преживљавам.Тог тренутка интуитивно идем, да све предусредим, да се ухватим у коштац.Већ гледам проблеме који нам долазе наредних 20 година, а којих људи у незнању, наивности, можда и неразумевању нису свесни?
Шта видите?
– Плашим се да ће нас Србе искомадати.Да ће од наше земље направити шта им је воља.Видим нас по шумама, пећинама.Ловиће нас као звери.Нови светски предак плаши јак појединац,кога не може да контролише.Једино „појединац” може да им помрси рачуне.Њега групе не интересују, јер их с лакоћом контролише.Рецимо, не верујем да ЦИЈА ревносно прати шта пише „Политика” или „ Блиц”, али итекако их итересује, читају, шта пише „Збиља”, „Правда”, па сада и „Печат”, јер знају да су опасни они који окупљају интелектуалну елиту, која зна како српство да се брани.
Када вам је било најтеже као ствраоцу и које дело вам је најдрагоценје?
–Најтеже ми је било када сам био у затвору почетком 90-их година.У Слуњу, у Карловцу.Био сам пребијан, шутиран.У року од 48 сати они су од мене направили гиљотињу.Преживео сам, али све време сам се страшно плашио да више никад нећу моћи да пишем и да нећу видети своју децу.Смрти се нисам плашио.Прележао сам је у затвору. А што се тиче мојих дела, много волим свој роман „Швабац”.Био је 1986. у најужем избору за елитне књижевне награде.Али, није ми стало до тога.И поменуо бих књигу „ Кад брат, брата изда”.То је избор из моје поезије који је сачинио проф. др Иван Шарота. , која је преведена на руски и белоруски језик.
Одлазите често на Космет.
–То је јаче од мене.Обилазим енклаве.Понекад се задржим и по месец дана.Радим исто оно што сам чинио у Републици Српској крајини, Републици српској. Помажем свом народу!!
Шта мислите о данашњим српским издајницима?
– Присутна је издаја, велика- свугде око нас.Они су се увукли у многе поре.Има их и у просвети, култури ..Ако вам укидају језик, одузимају Његоша,отимају све што је срж нашег народа, избацују кандило,икону.То су најстрашнији издајници!! Најгори је човек који изда себе!
