Иницијатива албанског премијера Салија Берише о свеобухватној прослави 130-годишњице од формирања „Призренске лиге, његова прошлогодишња изјава да ће до 2013. године бити створена “природна Албанија”, дешавањеа у Македонији и најновија заплена оруҗја и хапшење албанских терориста од стране полиције Србије, сасвим јасно показују да су планови за стварање “велике Албаније” средствима терора и политике, живи и оперативни.
У јавности, домаћој и међународној, често се говори о “великој Албанији”, али носиоци пројекта за комадање неколико балканских држава и прекрајање међународно признатих граница остају изван очију те исте јавности. Поставља се питање да ли постоји организован великоалбански покрет, или га чини низ партија, удружења, организација и терористичко-криминалних организација, које делују самостално, али имају исти коначни циљ “ослобађање и уједињење свих албанских етничких територија” – Велику Албанију?
Одговор на то питање моҗе се наћи у чињеницам које презентујем.
ФРОНТ ЗА НАЦИОНАЛНО УЈЕДИЊЕЊЕ АЛБАНАЦА – ИЗРАЗ КОНРИНУИРАНОГ ДЕЛОВАЊА ВЕЛИКОАЛБАНСКОГ ПОКРЕТА
''Национални комитета за ослобођење албанских територија''- НКОАТ, основан је августа месеца 2001. године у Тирани. На челу овог комитета постављен је Ибрахим Абдуљи, а на место заменика Куштрим Дукађини.
НКОАТ, представља континуитет деловања „Народног покрета за ослобођење Косова“ који је основан 1993. године, а чиниле су га великоалбанске организације марксистичко-лењинистичке оријентације које су се 1982. године, ујединиле у “Народни покрет Косова: “Црвени народни фронт”, “Албански покрет за социјалистичку републику у Југославији и марксисти-лењинисти Косова”, “Народни ослободилачки покрет Косова”, “Комунистичко-лењинистичка партија Албанаца у Југославији. Према томе “Народни покрет Косова“ је 1993, године само променио име у “Народни ослободилачки покрет Косова” а циљеви су му остали исти – тзв. независно Косово и стварање Велике Албаније.
НКОАТ је сврху свог формирања образложио кроз Платформу, у којој се каже, да су албанском народу насилно одузете а затим окупиране вековне етничке територије и да сада исти на њима живе у немогућим условима, без основних људских права и слобода. Поред наведеног, у Платформи се још истиче:
• да су поред дискриминације Албанци изложени и геноциду,
• да је скраћена албанска држава, инструмент у рукама великих сила,
• да УНМИК на Космету не признаје историјско и природно право А лбанаца на поновно уједињење,
• да су ''Западна Македонија'' и ''Источно Косово'' и даље у рукама Србије и Македоније, захваљујући МЗ и НАТО,
• да Комитет не признаје ни једну власт на окупираним албанским територијима,
• да је само ослободилачка и бескомпромисна борба једино решење за албански народ и албанску државу.
У складу са наведеним, НКОАТ у Платформи истиче, да је његов основни задатак формирање и наоружавање снажне националне Армије (АНА).
ТЕРОРИЗАМ, ЛОБИРАЊЕ И ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
Сходно најавама у Платформи, овај НКОАТ је одмах отпочео са формирањем јединствене терористичке организације, која је добила назив Албанска Национална Армија - АНА. Упоредо са формирањем терористичке АНА, 14 јула 2002. године, НКОАТ је трансформисан у Фронт за национално уједињење албанаца – ФНУА, на чијем челу је постављен Гафур Адиљи а главно седиште му је у Тирани. Осим Адиљија и Вардарија, у самом врху ФНУА, налази се и Аљбан Вјоса, на дужности политичког секретара.
ФНУА има шест Комитета који су распоређени на свим ''окупираним албанским територијама'', дакле у Приштини (Косово), Скопљу (Република Македонија), Превез (Грчка), Улцињ (Црна Гора). Поред наведених, формиран је и комитет за дијаспору, чије је седиште у Швајцарској. Његова основна намена је прикупљање финансијских средстава и лобирање у западним земљама. ФНУА је успоставио везе са Албанско-Америчком грађанском лигом (Albanian American Civic League) која у САД лобира за интересе великоалбанског покрета.
Територијални распоред Комитета ФНУА, послужио је као основа за успостављање свих неопходних организацијско-формацијских, командних и инфраструктурних елемената АНА.
У складу са наведеним, Главни штаб (ГШ) терористичке АНА смештен је у Тирани, док су испоставе ГШ (истурена командна места – ИКМ) формирана у Приштини, Призрену, Скопљу, Тетову, Дебру, Улцињу, Плаву и Превезу.
Сходно извршеним проценама албанских екстремиста и терориста, у склопу АНА формиране су четири дивизије и распоређене по следећем:
• дивизија ''Адем Јашари'' на Косову, коју чине КЗК и ОВИК,
• дивизија ''Скендербег'' на територији Републике Македоније (ОНА),
• дивизија ''Малесија'' на територији Црне Горе (Улцињ, Тузи, Плав и Гусиње),
• дивизија ''Ћамерија'' на територији Грчке.
ФНУА, периодично сарађује са криминалним групама и две мало познате екстремне групе “Албански заштитни корпус” и “Фронт албанског отпора”.
По сазнањима Унмика “Албански заштитни корпус” на Косову предводе Далити Далип познат као Илир Кодра, Илир Бериша и Астрит Гаши познат као Дебатик Лика, а у дијаспори Агим Сулејмани.
У Македонији “Албански заштитни фронт” предводе Бећа Сељајдин познат као Флорентин Дибра и Петрит Нимани познат као Шпетим Шпети. Та екстремна група у Македонији има специјалну терористичко-криминалну групу “Леопарди”. Група у Македонији има упоришта у Кичеву, Гостивару, Тетову, Струги, Дебру, Скопљу и Куманову. Група у Куманову повезана је са испоставом на југу централне Србије у Прешеву.
Друга екстремна група с којом сарађује “Фронт националног уједињења Албанаца” је “Фронт албанског отпора” који има упоришта у дијаспори, своју тајну службу и фондове за финансирање. Ту екстремну групу на Космету предводе Ибрахим Кељменди, Фаик и Исмет Круезију, а у Македонији Бехири Заим и Мехмеди Исмаил. У Македонији група има огранке у Тетову, Гостивару, Дебру и Куманову и околним селима. Посебно је занимљиво да та екстремна група делује и на подручју Хрватске где је предводе Марку Антун и Том Марку.
ПОКРОВИТЕЉСТВО АЛБАНИЈЕ
Из наведених чињница сасвим је лако закључити да постоји организован великоалбански покрет који делује далеко од очију јавности и усмерава великоалбански политичке и терористичке организације - Призренску лигу”, “Бали комбтар”(”Национални фронт”), “Савез Косовара”, “Легалитет”,“ОНДШ , Тачијев ДПК и Харадинајев АБК и да је ФНУА је најваҗније тело у њему
Главно ФНУА седиште налази у Тирани, дакле у Републици Албанији и делује под покровитељством ове државе значи само једно - да се ради о класичном државном терористичком субјекту који планира, усмерава и координише деловање великоалбанског покрета.
ЦИЉЕВИ, СРЕДСТВА, ФИНАНСИРАЊЕ
Стратешки циљ добро организованог великоалбанског политичког и терористичког покрета чије је најважније тело ФАНУ као субјект државног тероризма Републике Албаније је промена граница на Балкану, и насилно стварање “велике Албаније”, која би обухватала Албанију, Космет, добар део Македоније укључујући и Скопље, део Црне Горе укључујући и Подгорицу, северни део Грчке тзв. Ћамерију, југ централне Србије укључујући и Топлицу све до Ниша, као и већи део тзв. Рашке области за који на карти великоалбанског покрета пише да је “историјска шиптарска етничка територија”.
Средства за остварење тих циљева су тероризам за који је задужена АНА, лобирање преко организација каква је Албанско-Америчка грађанска лига и легалан политички рад преко политичких партија свим ''окупираним албанским територијама'' уз несебичну помоћ у свему томе државе Албаније.
Финансирање великоалбанског пројекта врши се на легалан и нелегалан начин. Легално: чланарином, концертима и јавним манифестацијама и добротворним прилозима... Илегално: шверцом дроге, људи и цигарта, проституцијом, изнудама, уценама, киднаповањима... Трансфер новца се обавља преко одређених финансијских корпорација и банака, преко туристичких и транспортних организација и преношењем кеша од стране поузданих чланова. Постоје и финансијски фондови великоалбанског покрета: “Отаџбина зове”, “Глас отаџбине”, “Национално ослобођење” и “Албански национални фонд”.
Признавањем независности Косова од стране појединих земаља, међу којима се и неке од најмоћнијих створени су услови за даљи развој тзв. хибридног тероризма, односно за легализовање симбиозе тероризма и организованог криминала који увек има упориште у држави што ће „великоалбанском покрету” дати ветар у леђа да настави с даљим нарушавањем стабилности Балкана.
ОДНОС ПОЛИТИЧАРА ЕУ И САД ПРЕМА ВЕЛИКОАЛБАНСКОМ ПРОЈЕКТУ
Немојте мислити да ови подаци нису познати политичарима ЕУ и САД. Познати су им итекако, јер се и сама ова анализа заснива на информацијама, анализама и извештајима УНМИК-а, ОЕБСА и неких релевантних државних агенција страних држава које делују на КиМ, Македонији, Албанији, Црној Гори и Грчкој. Како се они односе према „великоалбанским“ аспирацијама можда најбоље илуструју речи заменика изасланика УН за преговоре о Косову и Метохији Албера Роана који сматра да се о идеји стварања велике Албаније не може говорити као о опасности за регион. Он је оценио да нити Албанија, нити Косово немају никакве жеље за уједињењем територија са већинским албанским становништвом. “Када је реч о опасности уједињења, ако се уопште може говорити о опасности, јер не знам како велика Албанија може уопште бити опасност, сматрам да нема шансе да дође до кретања у правцу уједињења у догледно време”, оценио је Роан.
Према томе, већина водећих светских политичара пренебегава чињенице из извштаја које им достављају надлежне службе. Сличан је однос и на терену, тј, однос КФОР-а и УМИК-а према терористичкој АНА и организованом криминалу косвских албанаца који је чврсто везан за њихов сепаратизам, тероризам и „великоалбански“ пројект. Европске полиције не чине готово ништа да зауставе разуларене шиптарске боссове и дилере дроге иако ови систематски наркотицима трују и убијају њихове грађане.
Одговор зашто је то тако, предмет је једне шире анализе али се вероватно налази и у делу историчара Карла Савића „The CIA and Greater Albania: The Origins of the US Role in the Balkans“ књизи „Космет - моје сведочење“ шеф службе аналитике бившег ДБ-а на Косову Зорана Стијовића, писму Вилија Вимера, тадашњег потпредседника Скупштине ОЕБС, упућено тадашњем немаском канцелару Шредеру , чињеници да је Гафур Адиљи агент ЦИА и ЦИА шаблону политике дроге, односно финансирњу лобирања, тероризма, сепратизма и сл. новцем који је стечен од трговине наркотицима а опран је у интернационалном банкарском систему.
