У Русији је 90-их година ХХ века дошло до потпуног урушавања пољопривреде. Пољопривредна производња је опала скоро до нуле. Та рецесија у знатној мери ни дан-данас није превазиђена. Услед тога је 70% намирница у нашим супермаркетима из увоза. У Русију се увозе: мрква, цвекла, кромпир, месо, млеко итд. Земље-извознице се труде да нашој земљи испоручују намирнице које нису баш најбољег квалитета. Али, низак квалитет увозних намирница није ништа у поређењу с огромним количинама увозних генетски модификованих производа који су под маском природних напунили полице наших супермаркета.
ГМ-производи, или трансгени су производи чија ДНК садржи ген другог организма. Да би се биљци или животињи додала човеку потребна својства као што су: отпорност на хладноћу, већи принос, отпорност на сушу, инсекте-штеточине, болести изазване гљивицама и бактеријама итд. научници-генетичари уз помоћ генетског инжењеринга у ДНК обичне биљке уграђују туђи ген, и биљка постаје трансген. Данас у свету постоји преко сто врста ГМ-култура.
Производња трансгена је почела из добре намере да се становништво Земље ослободи глади. Први ГМ-производ се на полицама америчких супермаркета појавио 1994. године. То је била посебна сорта парадајза коју су узгајили научници-генетичари фирме „Монсанто“. У ДНК тог парадајза је уграђен ген северноамеричког иверка, што је парадајз учинило отпорним на хладноћу. Такав парадајз може да расте чак и у пределима вечно смрзнутог тла. Годину дана касније у америчким супермаркетима је било већ девет ГМ-производа. Од таквих производа у САД и дан-данас спремају: помфрит, кокице, хамбургере -- све оно што Американци толико воле. Ускоро је на њивама почела да класа пшеница отпорна на сушу. У ДНК такве пшенице је уграђен ген шкорпије. Од тог тренутка у Европи и Америци почиње широко коришћење генетског инжењеринга у производњи намирница. По продавницама су се већ шепурили: кукуруз-мутант, кромпир величине омање диње, ГМ-соја, ГМ-дуван итд. Трансгени су у снажној бујици банули у човекову свакодневицу.
Изгледало је да је најзад пронађено идеално решење проблема глади: то су трансгени, који треба да надоместе помањкање природних намирница. И ту сасвим закономерно искрсава питање -- а да ли су ГМ-намирнице баш сасвим нешкодљиве? Јер, утицај трансгена на људско здравље ни дан-данас није у пуној мери проучен, нити је доказана потпуна нешкодљивост њихове употребе.
Стручњаци изјављују да је немогуће предвидети како ће на људски геном утицати генетске информације садржане у трансгенима, а које посредством ГМ-производа доспевају у наш организам.
Већина научника се слаже да су ГМ-производи опасни. Њихово коришћење може довести до непредвидивих последица. Став тих научника потврђују резултати огледа на пацовима и мишевима. Наши научници су током истраживања открили да ако пацови употребљавају трансгене, долази до повећане смртности потомства у првом поколењу (око 50%), док преживели младунци имају сва обележја неразвијености, и не успевају да добију потомство, што сведочи о јаловости младунаца пацова који су се хранили ГМ-производима. Сем тога, код трансгенима храњених пацова су откривене прилично озбиљне промене у понашању: поремећај материнског инстинкта, повећана агресивност, висока узнемиреност. Ти пацови су били неспособни да решавају најједноставније задатке. Тако да су глодари, који и зрачење могу да преживе, у наредном поколењу изумрли. Током огледа у Саратову су мишеви, отхрањени ГМ-намирницама, почели да прождиру своје младунце, што није типично за глодаре. То сведочи да трансгени утичу и на психу.
Лабораторијска истраживања Института за исхрану Академије медицинских наука Русије су показала да употреба ГМ-кромпира може довести до знатног погоршања крвне слике, а такође може изазвати патолошке промене на најважнијим органима као што су: срце, јетра, простата (Јермакова И. В. „Мишљење уз извештај о исхрани пацова ГМ-кромпиром Russe Burbank, отпорним на кромпирову златицу“. Аграрна Русија, бр. 4, 2005, стр. 62-64). Страни научници су открили да је преко половине трансгенетских беланчевина, које обезбеђују отпорност биљака на инсекте, болести изазване гљивицама и бактеријама, токсично и изазива алергију (Hoffman-Sommergruber R.2002 “PR-proteins identified as allergens”. Biochem Soc Trans. Vol. 30 Pt 6, pp 930-935) И (Gabor F., Stangl M.< Wirth M, 1998. “Lecitin-mediated bioadhesion: binding characaterisiks of plant lecitins on the enterocyte-like cell lines Cfco-2/ HT-29 and HCT-8. J Control Release Vol.55#2-3,pp.131-1420)
Научници су на основу истраживања дошли до закључка да већи део трансгена садржи гене отпорне на антибиотике (Felsot A 2000 “Herbicide tolerant gens Pt1squaring up roundups ready crops). То значи да лечење људи који се хране трансгенима помоћу антибиотика неће бити делотворно.
Експерименти страних научника су открили да поједине ГМ-културе отпорне на инсекте-штеточине могу изузетно негативно деловати на људски ембрион.
У низу радова се доказује да су стране ДНК способне да кроз црева продру у унутрашње органе човека. То значи да ако се трудница буде хранила трансгенима, онда се стране ДНК могу уградити у геном детета, што може довести до урођене наказности, патологије, мутације, па чак и до смрти плода.
Стручњаци су установили и да се ДНК ГМ-култура у животињском и људском организму не распада.
Тако су ГМ-ДНК откривене у мозгу, јетри, срцу, јајницима, цревима, измету огледних животиња.
Научници су доказали да трансгени могу доспевати у људски организам не само путем коришћења ГМ-производа, већ и производа добијених од животиња узгајених на ГМ-крмиву, на пример: преко млека, јаја, животињског и живинског меса. Око 80% светске производње ГМ-култура одлази на крмиво за стоку и живину.
Први подаци о откривању ГМ-ДНК у млеку краве узгајене на ГМ-крмиву објављени су 2003. године, а 2004. су се појавили скандалозни подаци да је ГМ-ДНК откривена у месу пилића узгајених на ГМ-кукурузу.
Статистика показује да је у последње време нагло порастао број озбиљних болести као што су рак, дијабетес и алергија. Тај скок се чудно поклопио с појавом ГМ-производа на тржишту намирница. Многи стручњаци виде и везу између све већег броја људи с прекомерном тежином и почетка употребе трансгена. Тако у Америци, отаџбини трансгена, данас од гојазности пати 60% становништва, а у Русији 20%.
Сем тога, не зна се како узгајање ГМ-култура утиче на екологију. Недавно су научници запрепашћено открили да су са њива засејаних трансгенима већ нестале пчеле.
И поред тврдње научника да употреба ГМ-производа може нанети непоправљиву штету људском здрављу, трансгени се све активније користе у прехрамбеној индустрији, како у иностранству тако и код нас.
ГМ-културе могу расти и у најсуровијој клими и малтене им није потребна нега, 6-10 пута су јефтинији од природних, те зато њихова производња доноси колосалну добит, што и тера произвођаче да их све више производе.
ГМИ (генетски модификовани ингредијенти, тј. састојци) се користе чак и у производњи дечје хране. У Русији 37% дечје хране садржи ГМИ. Присутни су и у млечним смесама, и у кашицама, и у соковима.
ГМ-адитиви су садржани практично у свим намирницама које свакодневно користимо: у млечним производима, чипсу, дувану, месним и рибљим полуготовим јелима и конзервама, у јелима за брзу припрему (смрзнуте палачинке, ваљушке с месом итд. садрже само трећину меса, а остало је ГМ-соја), у производима од соје, адитивима, у биљном уљу, у посластичарским производима, хлебу и пециву. Све ГМ-намирнице увозимо, претежно из САД, Канаде и Аргентине. У Русији је узгајање ГМ-култура забрањено.
У многим земљама постоји закон о обавезном маркирању ГМ-производа, што потрошачу омогућава да сам одлучи да ли ће купити природни производ или јефтинији, који садржи ГМИ. Тај закон се строго поштује.
У Русији је од 9. јануара 2005. године на снази амандман о заштити права потрошача, по коме је произвођач дужан да маркира намирнице које садрже иоле ГМИ. Али, огромне количине немаркираних ГМ-производа под маском природних, без нашег знања и жеље ипак доспева на наш сто. То се дешава зато што не постоји никаква контрола поштовања правила маркирања ГМ-производа, такође не постоји ни закон о кривичној одговорности због кршења тих правила. Сем тога, већина становништва нема појма о постојању ГМ-производа и не слути да купујући, како им се чини, природни производ, заправо купују немаркирани, споља гледано сличан ГМ-аналог.
Уз све то, у Русији још увек није донет закон о обавезном маркирању увозних прехрамбених сировина, те зато домаћи произвођач који их купи једноставно не зна да садрже ГМИ.
Томе треба додати и то да се по закону Руске Федерације производи добијени од животиња узгајених на ГМ-крмиву, као што су: млеко, животињско и живинско месо, јаја итд. не сматрају ГМ-производима и не подлежу маркирању.
Удео ГМ-производа у Русији по званичним подацима износи 11%, али се не зна колика је стварна количина трансгена присутних на нашем прехрамбеном тржишту.
Прехрамбена криза која је захватила читав свет, вероватно ће се само продубљивати, и да би се исхранило становништво, обим потенцијално опасних ГМ-производа ће само расти. Уместо да претрпавамо наше тржиште опасним трансгенима, није ли разумније да започнемо обнову наше пољопривреде?
Русија је одвајкада била чувена по свом изобиљу. Странци који овамо долазе били су запањени обиљем и изузетном јефтиноћом намирница. Тако је млечански трговац и дипломата Јосаф Барбаро који је у XV веку боравио у Русији, написао: „Изобиље хлеба и меса на овом месту може се замислити на основу онога како се продаје месо: не мере му тежину, већ одока процењују“. („Странци о старој Москви“. Москва, 1991). Други странац, Георг Перкамота, у истом веку је саопштавао о Русији следеће: „… у њој има јако великих пашњака, и у продаји много јефтиног меса, као и кокошака. Тамо има великих река и језера у којима има много добре рибе. Код њих има огромно изобиље житарица“ (из исте књиге).
До преврата из 1917. године Русија је не само самостално хранила своју земљу, већ је и до 1915. године хранила житарицама читаву Европу.
У Русији има 117 милиона хектара ораница, од чега је 40 милиона хектара зарасло у коров. С таквим јединственим пољопривредним потенцијалом не би нам требале ни увозне намирнице ниског квалитета, ни трансгени који су претња за људско здравље. Ако сместа не започнемо обнову пољопривреде, на крају крајева можемо стићи дотле да на полицама наших супермаркета буду само ГМ-производи. Сада су најважнији следећи задаци: као прво, законска забрана коришћења ГМИ у производњи дечје хране. Таква забрана већ постоји у Италији. Као друго, увођење кривичне одговорности због кршења правила маркирања ГМ-производа. Такав закон већ постоји у Србији. Као треће, доношење закона о обавезном маркирању прехрамбених сировина које се у Русију увозе. Треба да тежимо томе да на крају крајева Русија постане „зона слободна од трансгена“. Грчка је већ постала таква зона.
Свако од нас може допринети спречавању претварања нашег прехрамбеног тржишта из природног у трансгенетски. Ако одбијемо да купујемо за здравље шкодљиве ГМ-производе, то ће на крају крајева натерати произвођаче да их више не набављају. Већ се чине први кораци ка томе да Русија постане „зона слободна од трансгена“. Тако у Москви постоји низ супермаркета који су се сасвим одрекли трансгена. То су мрежа продавница „Азбука укуса“ и супермаркет „Гринвалд“. Свакако, намирнице су у тим продавницама знатно скупље: тако 1 кг јабука кошта 500 рубаља, литар млека -- 200 рубаља, векна хлеба -- 100 рубаља. Поједини супермаркети спроводе и кампању контроле поштовања правила маркирања ГМ-робе, на тај начин спречавајући да немаркирани ГМ-производи доспевају на полице продавница. Коришћења трансгена су се одрекле и мреже ресторана д.о.о. „Росинтер-ресторантс“ (Ростикс, II рано, Планета суши, Санта Фе, Мока Лока).
Немогуће је по спољном изгледу разликовати ГМ-производ од природног. Само се у специјалним лабораторијама може установити да ли је овај или онај производ трансгени. Али, ипак постоје нека спољна обележја: трансгени немају мирис, обично су већи од исконског плода и имају идеалан облик и површину.
Да бисте се обезбедили од нежељене употребе ГМ-производа, не треба да купујете производе који садрже велику количину соје, такође треба да смањите потрошњу производа страних произвођача и потрудите се да купујете домаће намирнице. Руски фармери још увек узгајају пољопривредне културе на старински начин, без примене генетског инжењеринга.
