Због притиска ЕУ на српски народ политичким судом звани „Хашки трибунал“ треба се окренути и јачати везе са Русијом. Када је у питању национални програм- компромиса нема
Право на самоопредељење током и после распада, разбијања Југославије Србима није признато. Због тога још увек лутамо између брозовског кроатокомунистичког југословенства, грађанске државе, државе Срба и свих њених грађана и спољнополитичког притиска глобалиста. Стање је алармантно!Сада офарбана у жуто, Србија лута и тумара по европским и атлантократским престоницама, њиховим дипломатским представништвима које су у прошлости подржале комунистичко уређење. Српска политичка, економска и духовна елита да би обновила стари и припремила нови национални програм кроз државност, духовност и народ мора прекинути све везе са идеологијом „социјалистичког самоуправног система“ Броз – Кардељ. Мора у јавном животу критичком истином онемогућити разоран рад „демократа“ штићенике атлантократије, чланове разних невладиних организација за људска и друга права. Националним политичким програмом који почива на чињеницама, историјској истини и политичкој логици извршити лустрацију брозових неокомуниста који „принципијелно“ указују на „опасни“ српски национализам и спречавају сваки покушај да српски народ у целини и Србија стане на ноге – речи су угледног српског историчара, архивара Јован Пејина који упозорава да је крајње време да се Срби окупе око свог националног програма.
Шта , према вашем мишљењу, подразумева програм од свеопштег нациналног значаја?
– Национални програм треба да буде такав да унутрашње политичке сукобе решава без букача у странкама који својим испадима утичу на екстремне појаве код полусвета .Њих има много у политичким странкама, а не само на улици.Због опструкције и притиска ЕУ на Србију и српски народ политичким судом звани „Хашки трибунал“ треба се окренути и јачати везе са Русијом која је обновила моћ, а потом са Белорусијом.Затим, видети какве су могућности веза са латиноамеричким демократијама, првенствено Мексиком и Бразилом и силама каква су Кина и Индија. Не треба заборавити ни афричке земље, мислим на оне које негују демократију на европској револуционарној грађанској основи: слобода – братство – једнакост, као темељне вредности политичког живота својих грађана.Национални програм мора да предвиди обнову индустрије Србије, пољопривреде, науке и наравно војне моћи. У суштини први задатак Србије је да изврши реформу власти, уведе локалну самоуправу да се све решава на терену а не у Београду или Новом Саду. За сада не можемо да кажемо ништа за Приштину пошто је под окупацијом. Програмом мора да се сачува и ојача суверенитет и целокупност земље, да се поставе чврсте ауторитарне позиције на Балкану који нам највише одговарају.Срби националним програмом морају да дају одговор на успостављање нових држава на Балкану и „државе Косово“, да окупе традиционалне српске земље око себе Црну Гору, Дубровник, Босну и Херцеговину, Стару Србију (територије турског Косовског, Солунског и Битољског вилајета) који данас чине БЈР Македонију и Републику Српску Крајину.Национални програм треба да осигура осећање јачања припадности српској националној и државној заједници поред православних Срба и припадника римокатоличке и исламске вероисповести а исто тако и грађана друге вере и језика, да живе и раде једни поред других. Када се успостави симфонија већине са мањином, прво међу Србима, а затим осталим грађанима кроз уставна решења и поштовање устава законом тада можемо рећи да је то први корак ка остварењу националног програма ка напретку.
Ко су главни кривци што немамо адекватан „ папир” од стратешког значаја?
–Због неоствареног националног програма из прошлости, неко криви југословенску идеју, неко комунизам, неко Хрвате…. Национални програм уједињења свих Срба замућен је југословенством.Сетимо се овог тренутка С.Д. Сазонова, руског министра иностраних послова који је био против уједињења Срба и Хрвата, сетимо се Михајла Пупина Идворског, човека који је својом имовином гарантовао кредите српске владе код сила Антанте за наставак рата против Централних сила након повлачења српске војске 1915/16 на Крф, који се залагао за уједињење Срба и био против југословенске државе. Зато су га Срби исељеници у САД пореклом из Хрватске жестоко нападали.Затим грађанско - верски рат 1941-1945. између лојалних и револуционарних ослободилачких покрета .Сетитесепогрома, геноцидаСрба у НДХ. Завршница је међуетнички - конфесионални сукоб са елементима крсташког рата и џихада 1992-1999. године!По правилу политика захтева компромисе, али када је спровођење националног програма у питању компромиса нема, или га има врло мало али не у фундаменталним стварима!Не могу да кривим друге народе или националне мањине иако бих имао много више чињеница за друге. Осврнућу се на Србе и њихову лакомисленост!Од 1945. до 1986. неговано је вештачко југословенско опредељење које је код Срба изражено одбацивањем културног наслеђа под утицајем лажне идеологије интернационализма. Новим националним програмом треба повести одлучну борбу за очување српског идентитета, одбрану од лажних вредности, стране, односно међународне масовне културе која се обично манифестује кроз афроамеричку музику, дроге, сексуалну изопаченост, секте и остало…На националном нивоу спречити одлив мозгова стварањем повољних услова за живот младих – станове за младе, обновити села њиховом урбанизацијом, направити мале вароши повезане са великим центрима, такође извршити преурбанизацију градова, обновити школски систем који неће бити супротан српској духовној традицији и традиционалној култури.
Захваљујући поборницима брозовског наслеђа код Срба успеле су побуне екстремиста у Словенији и Хрватској, распаљен је милитантни ислам у Босни и Херцеговини, Рашкој области и на Косову и Метохији где никада није био угашен него само притајен испод калкулантске идеолошке маске муслимана српског језика и арбанашких комуниста, великоцрногорском комбинаториком у Црној Гори и са македноствујућом преваром у БЈР Македонији.Основна грешка је што су Срби због пансловенске солидарности прихватили југословенску пропаганду и водили бригу о Хрватима и Словенцима и спроводили њихове националне програме а запоставили сопствени. Зато се десило да Босна и Херцеговина, Црна Гора и Стара Србија са северном Македонијом као БЈР Македонија (иако су делови српске државне традиције и баштиници Косовске легенде )прихвате притисак атлатократске ЕУ и САД и изађу из српске заједнице.Притисак империје у настајању ЕУ је део нацифашистичке прошлости германске Европе с почетка и средине ХХ века када су два рата начинили у њој пустош. Обновљени интерес за животни простор Немачке се поново прелио на европски југоисток.Немачка креће под окриљем САД да уложи капитал .На тај начин шири политички и економски утицај по источној и југоисточној Европи и подржава „проевропске“ владе. Наставак је, дакле, поменутог изопаченог програма у „новом поретку“ у Европи без војно-полицијских акција националсоцијализма осим у случају југословенске федерације.Да би осигурали предност на Балкану политичари Кол, Шредер, Кинкел великонемачке оријентације и други искористили су опозиционе странке ради разбијања снаге државе Србије како би померили Србе са пространих територија западно од реке Дрине и сабили их на простор између Старе Планине, реке Дрине на линији исток – запад и Скопска Црна Гора – реке Сава и Дунав север - југ.Кривце треба тражити међу оним Србима који из незнања или још горе помодарства, прихватају туђу политичку вољу као своју, силом или милом и намећу је Србима у целини радећи на испуњењу циљева који нису у складу са српским националним интересима.
Има ли Србија интелектуалну елиту која би била у стању да изнедри документ од националног интереса?
–Основни проблем код српске интелектуалне је елите што је подељена и
што је њен део, присталице постојеће владајуће политичке номенклатуре, уверен да је политичка и интелектуална премоћ на Западу! Овај део елите не може да изнедри, а још мање да оствари национални програм!Елита која је свесна да српски културни и цивилизацијски круг почива на мисли светог Саве да су Срби запад на истоку и исток на западу биће у стању да створи и може да изнедри национални програм за ХХI до XXIII века!Када ово кажем имам на уму „Начертаније“ Илије Гарашанина из 1844. године које је данас „црвена марама“ за бројне критичаре српске политичке и националне идеје окупљања Срба у једну државу.Овај документ помињем само да га не заобиђем, будући да српском програму обнове државе, народа и окупљања територија после 1991. године треба прићи на савремен начин, од духовне идеје која подстрекава стварање државе.„Начертаније“ није основни програм обнове и изградње модерне српске државе. Овај програм је само његов део! – сви српски устанци после пада српских држава под Отоманску власт закључно са 1537. када је погинуо последњи српски деспот имали су основу у немањићкој Србији. Српски устанци у Банату 1527, и 1595, устанак војводе Грдана у Херцеговини 1597, и покрет хришћана крајем XVI и почетком XVII века, појава грофа Ђорђа Бранковића 1683-1712, ускоци и хајдуци, Карађорђе 1804, и Милош Обреновић 1815. године, сви су полазили од Немањића. Чак Срби „Латини“, римокатолици у данашњој Босни и Херцеговини, Далмацији и Дубровнику и Боки Которској неговали су култ светог Саве .Српска православна црква водила је бригу о народу када држава није постојала а то је време турске, аустријске и млетачке окупације српских земаља. Подржавала је народни отпор исламизацији и католичењу. Сама без подршке није успела да сачува народ у целини.Окупатори су мењали састав становништва – Турци исламизацијом, Млечани католичењем и колонизацијом Венецијанаца, Аустрија католичењем и колонизацијом римокатолика из западне Европе. Време Павла Ритера Витезовића је почетна основа хрватства а његово дело „Croatia rediviva“ 1700, први савремени противсрпски програм супростављен програму националног ослобођења и уједињења грофа Ђорђа Бранковића као деспота Илирика из 1688. године и подлога великохрватства Анте Старчевића и геноцида Анте Павелића 1941-1945 и кроатокомунизма Јосипа Броза Тита 1937-1980. па и касније. Започиње значи, процес кроатизације Срба католика и нових конвертита. Истовремено у Угарској после геноцида Ференца II Ракоција над Србима 1703-1711. године почиње колонизација западноевропских римокатолика које прати мађаризација. Ови процеси су условили појаву конфесионалних и етничких острва странаца у српским земљама и милитантност конвертита и њихових потомака према православним Србима.
Да ли смо закаснили са покретањем националног програма?
–„Минут до дванаест“ су речи о времену које је одавно прошло! Околности у
Србији су такве да клизимо у све дубљу кризу, управо што се национални програм који је стидљиво објављен у најновијем уставу не спроводи! Национални програм се никада не објављује, него се остварује уставним решењима, законима и организацијама са или без националног предзнака.О националном програму се не прича и не расправља он се спроводи.Када смо поменули Гарашанина, додајмо да српска државна идеја после 1992. године треба да почива на сасвим другим основама од оне коју је поставио Илија Гарашанин а која је била истрошена децембра ратне 1914., када је регент Александар поставио ратни циљ Србије уједињење не само Срба него са њима Хрвата и Словенаца. Такође нови програм треба да буде на сасвим другој основи од оне коју је АСНОС у Београду новембра 1944. године прокламовао и усвојио програм федерализације Србије, одрицања србијанских, али и српских у целини, комуниста тековина ослободилачких ратова 1912-1918, од Јужне Србије или Старе Србије од којих територија су направљене БЈР Македонија, Црна Гора, АП Војводина и Аутономна област Косово и Метохија.Савремена Србија настављач идеје српске државности од средњег века до данас има право да обнови своју државност на свим територијама на којима Срби живе или су живели.Зато наш народ очекује реформу државне управе као елеменат модернизације њихове државне идеје и изласка из садашње кризе. Нови национални програм треба да утиче на развој локалне самоуправе како би покрајинске, које фаворизују националне мањине, потискују српски језик и писмо, које разбијају српски национални идентитет, престале да имају парадржавне функције.
Незаобилазна тема је и појава аутономаштва у Војводини, која прети да угрози стабилност у земљи.
– Аутономаши у Војводини заједно са мађарском националном мањином изграђују специфичан завичајни фашизам зачињен програмом СКЈ, Омнибус законом Народне скупштине и великомађарским расизмом у Србији. Аутономашке партије, покрети и политичке странке које подржавају „Европљани“ из Београда потискују истину о Војводини, њеним земљама, прошлости и садашњости, већ према свом нахођењу и понављају као папагаји „Тачка на пљачку!“ Аутономашки савезници, мађарска мањинске партије, њихово вођство , чланство и присталице полугласно говоре о „окупацији Јужног краја“, Србе сматрају за окупаторе! Створен је нови војвођански политички елеменат уместо традиционалног, аутохтоног, српског милетићевског и ујединитељског!Од1974. из Новог Сада се контролише Београд и Србија,а има свој ослонац код партијских лидера националних мањина.Временом је, да појасним, Војводина уставним амандманима и уставима постала корпус сепаратум, од октобра 1988. да би након 2001. Омнибус законом обновила парадржавни положај, усвојила грб и заставу и то без српских симбола. Коментар је непотребан!Ненад Чанак, чији родитељи су били угледни новосађански грађани и активни учесници у раду апарата СКЈ један је од многих који не прихвата јединство Србије.Паролом: „ Сви смо ми Војвођани”, промовише и увдорнички представља Војводину као део „западне европске културе“.Истовремено се маргинализују православни Срби, православље у целини пошто Србе и православље не сматрају за део Европе!
Шта је циљ аутономаша ?
–Политички циљ програма аутономаша у Војводини је директно супростављање националном српском милетићевском програму- уједињење свих Срба. Циљ је држава националних мањина односно Мађара, Словака, Русина, Румуна и маргиналних етничких група. Буњевце и Шокце гурају у хрватски национални корпус иако никакве везе немају са Хрватима. Срби се своде на број око 25одсто како је замислио др Александар Фира из Новог Сада у свом „Основном закону“ за Војводину. Националним мањинама аутономаши придају универзални значај и супростављају их Србима лојалним држави Србији . Срби према предлогу „основног закона“ проф. др Александра Фире који предвиђа државне функције за покрајину могу увек да буду надгласани у покрајинској скупштини и свођењем са 82одсто -на 22 или 24одсто! Таква Војводина као регија треба да отвори канцеларију у Бриселу и Будимпешти поред оне у Паризу! Другим речима маргинализацијом Срба добија се нова парадржава у суседству Београда, што је политички циљ Немачке и Аустрије- Војводину претворити у наднационалну „европску регију“!Председника скупштине покрајине Шандор Егереши отворено говори и „европској регији“ Војводини!Срби у свом националном програму , треба јавно да подвуку да се Србија и српске земље надовезују на Средњу Европу. Српске земље су у Европи а Београд је њихов геополитички центара али и центар њеног целог југоистока!Београд везује Банат, Бачку, Барању и Срем са Славонијом са Шумадијом и другим областима републике. Реку Дрину коју Хрвати и други сматрају граничном, српским националним програмом треба посматрати као вертикалу која повезује српску етничку масу од Јадранског мора до река Дунава и Тисе и са Београдом као центром средњег Подунавља ствара јединствену регију са моравско-вардарском долином а линијом северозапад југоисток преноси се на јадранско приобаље од Скадра до Задра.Овај геополитички и геостратегијски положај са размештајем српског становништва намеће Србима национални и политички програм – уједињење у културном и националном смислу. Обнова Српства намеће се само по себи у границама докле се простире српски народ а то је граница српског језика!
Коме није у интересу да се позитивне, патриотке интелектуалне снаге окупе и почну да делују у косрист свог рода?
–Па странцима! Странцима као газдама разних невладиних организација и појединаца које су на разним утицајним местима у привреди и власти Србије. Погледајмо политичаре из ЕУ који долазе у Београд… Дорис Пак даје изјаве о Србији и Србима које уносе основану сумњу да почивају на антисловенском и антиправославном расизму. Солана!... Недавни текст о његовом погледу на Србе и Србију заједно са погледима америчког генерала Весли Кларка објављен у листу „Глас“ показује крајњи расистички презир. Ни генерал Весли Кларк није далеко одмакао од њега. Вероватно што су му Срби помрачили војничку славу 1999. године, али да није пун предрасуда не би тако говорио. Па Оли Рен и да не ређамо галерију мрачних Европљана, који прибегавају притисцима на Србију као матичну државу српског народа ради његовог дисциплиновања, смањења његовог броја узимања наших територија које би се користиле као одскочна даска за империјални поход на исток али и друге делове света.
Има ли личности које озбиљно мисле о овом проблему, будући да је у питању национални опстанак?
–Има, итекако .Поблем је политичко окружење и не само оно. Многи, првом реду интелектуалци ,не желе да се појаве у јавности због ноторних „дежурних“! „Дежурни“ су на сталној мртвој стражи и пазе да нико не говори или постави питање положаја Срба у Србији а још мање у окружењу.„Дежурни“ су углавном чланови невладиних организација тзв. хуманитарних ,али има и чланова разних „европских“ странака који реагују на критику упућеној њиховој странци вулгарно и бучно.Зашто би критичка примедба на политичку појаву чији су носиоци чланови неке странке биле недобронамерне ако последице појаве могу да буду катастрофалне по народ и државу? Нико нема монопол над истином и политичким покретима. Видели смо судбину СКЈ а са њим и Југославије. Монопол је омогућио развој сепаратизма, био негован од њега, омогућио мајоризацију Срба а негативном селекцијом политичара и државних службеника у војсци и полицији узрок распада Југославије и грађанском рату. Највише је негативна селекција погодила српски народ. Сетимо се 1968. године кад су Добрица Ћосић и проф др Јоца Марјановић покренули питање стања на Косову и Метохији, сетимо се Брозовог устава 1974 и судбина професора Ђурић који је јавно критиковао уставна конфедерална решења као антисрпска и антијугословенска и предвидео распад земље , сетимо се Меморандума САНУ који је указао на неравноправни положај Србије и српског народа у југофедерацији. Има још „афера“ али ове три су довољне да покажу да је било и има људи који мисле на будућност земље и српског народа у целини. Али, шта се дешава?Рећи истину о положају Срба у Војводини одмах ћете навући гнев невладиних организација и аутономашкој партија и покрета који неће да знају ништа, а неће ни да слушају ,иако знају да је примедба или критика оправдана. То је насиље над истином. Рећи о полажају Срба у Црној Гори или БиХ, односно Републици Српској и муслиманско-хрвартској федерацији, Затим Републици Српској Крајини односно Хрватској или Македонији,одмах вас проглашавају за ратног хушкача и кажу – нећемо да ратујемо а да рат нико није ни поменуо!!Другим речима, невладине организације странке самопроглашене „ европске“ оријентације, аутономаши и странке националних мањина беже од истине, од постојања и трајања, од себе самих.Порив истине и порив лажи трајаће док је света и века. Увек ће победити истина ! Труд „европских“ странака, невладиних организација, странака националних мањина или аутономаша да прикажу Србе и Србију њихов национални програм одржања и развоја као опасност за Европу, а што тражи ЕУ , од њих је узалудан! Основ истине су савремени записи пером и сликом!
Ша онда треба чинити?
–Свима је доста окупљања, покретања, свечаности, које после првог одушевљења слаби и нестаје. Поготово, данас када јасно видимо поделу у српском друштву. Оно је подељено у три веома удаљене групације: - прва: која одбија НАТО пакт и жели да настави отпор агресији и стању у земљи после 2000. године; друга: - такође велика која пасивно подржава отпор и трећа: - калкулантска која „жури“ у Европу и НАТО пакт мотивисана је да живи „сада и одмах“!Тешко је рећи у овако сложеној ситуацији наћи појединце или групу која ће бити у стању националним програмом да окупе око своје идеје, партијске или културне покрете или народ.Они који мирно без страсти успеју да покажу да је агресија САД и НАТО- пакта на Србе као народа део освајачког плана ЕУ ка истоку, они ће успети да окупе народ око себе. Када свима буде јасно да је овај освајачки план само притисак да Срби упадну у интересну сферу Запада, не као економски, политички или културни чинилац него као народ, који је раскошен по земљама које својим геостратегијским положајем пружају могућност да НАТО лакше може да спроводи своје ратне геостратегијске империјалне циљеве, тада пропаганда ЕУ неће више имати успех. Поред реченог Срби и Србија, сада без Црне Горе за разлику 1914-1918, имају интерес да уједине сав српски народ. Уосталом програм уједињења био је донекле остварен Југославијом али њеним стварање 1918. се одступило од програма а нарочито после 1945. када је кроатокомунистичка федерација направљена а са њом и нови народи од Срба. Југославија од настанка за Србе значи дуг и исцрпљујући хладни рат са Хрватима који је прекинут хрватским геноцидом над Србима 1941-1945, а затим настављен у југословенској федерацији под много неповољнијим условима за Србе. Броз је омогућио поход Хрватске на Далмацију, Истру, Дубровник, Босну и Херцеговину, Славонију и Војводину од које је отргнута Барања!Слободан Милошевић, без сумње највећа историјска личност на југословенском простору после Јосипа Броза друге половине 20-ог века дошао је на власт као експонент српских комуниста жељних да се стање тада у федералној Србији среди, да се учине кораци како би Србија постала равноправно са другим члановима федерације тада већ добро расклаћене по уставу 1974.Међутим, започео је дуг и исцрпљујући грађански рат који су подстакли и подржали ЕУ и САД и заједно одиграле одлучујућу улогу у разбијању јуфедерација и изгон Срба из Хрватске, делова Босне и Херцеговине и Косова и Метохије.
Да ли Србија може сама да реши овај пробем?
– Српски проблем не може да реши сама Србија. Евроатлантократи помоћу својих снага у суседству и у самој држави поставили су српски проблем глупо верујући у сопствену силу да наш народ неће предузети ништа за отклањање опасности која се надвила. Срби су уочили опасност која се надвила над њима прављење нових народа и сецесија територија. Још се батргају у паду који су доживели од 1941. до 2008. године. Када речено имамо на уму, програм окупљања Срба треба да има везе са стварношћу. Постоји нада!Када ово кажем, атлантократи заборављају или ћутке прелазе преко речи Хенри Кисинџера који је својевремено упозорио владу и конгресмене САД да су Срби водили очајничке ратове против Турске, Аустро-Угарске и Немачког Рајха и њихових савезника Италије, Бугарске, Мађарске и НДХ. Ова традиција отпора не само на бојном пољу него и на духовној основи добро осмишљеним националним програмом окупиће Србе поново у јединствену масу. Ово је узрок зашто представници САД, које узгред речено, немају историју и ЕУ, стално говоре Србима – доста историје, треба живети одмах! Овај слоган се хвата код српских „Европљана“ иначе најпримитивнијег дела друштва без обзира да ли су у питању интелектуалци или најнекултурнији део друштва.
Шта рећи интелектуалцима?
– Била су два конгреса српских интелектуалаца – први на Палама у Републици Српској, други и последњи у Београду.Шта смо извукли, какве поуке? Шта за будућност?Врло мало, или нимало. Мало ко се данас сећа ових догађаја. Другим речима треба сваке две године одржати овакве скупове ако не, онда округле столове. Да се „избруси“ српска ослободилачка државотворна мисао јединствене националне државе, која ће бити прихватљива схватањима просечно образованог човека. Стара српска мудрост и искуство да се надовеже на савремену културу, да Срби као народ прихвате из те основице, а основа мудрости и искуства је Косовски завет ,нове покрете ради опстанка државе и обнове народа.Интелектуалци, ту се ради више о оним који се баве друштвеним наукама, али и оним који су технички образовани који математичку и другу логику природних наука преносе у свом тумачењу друштвених појава, обраћају се здравом људском разуму. Ово значи: да то што су Срби интелектуалци добровољно прихватили подражавање прагматизма и рационализма западних народа у XIX веку, данас у XXI. треба да узимајући искуства и реалне чињенице, дају свој допринос развоју Срба као народа – демократска начела, обнову и развој духовног живота ,и наравно, развој привреде на такав начин да Србија обнови свој утицај у целокупном Српству.Можда је ово збуњујуће али обновљену државну и националну мисао треба предати новим генерацијама.Овде се суочавамо са „Европљанима“ у Србији који су лажни у ствари! Они су изопачени у погледу става према држави, то се види по ставу према Косову и Метохији, Републици Српској и Републици Српској Крајини и аутономији Војводине.Они крију истину о намера Запада према Србима и релативизују агресије на Србе од 1991. до 2008. године. Ако је не знају онда је то безвредна маса која служи интересима туђина.Срби под притиском идеологије маркстичког самоуправљања, братства –јединства нису били припремљени за догађаје 1986 – 2008. године. Револуција и неистина која их је притискала деловало је хипнотичко те су неистину примили. Интелектуалци Срби који су неистину потисли знањем које су поседовали могли су бити у партијској држави изложени великим опасностима по опстанак лични и породични!
