„Све што су учинили са Србијом, учиниће потом с Русијом“, често сам чула у разним деловима Косова и Метохије у време кад су Албанци прогласили независност у фебруару 2008. Полазећи од свега виђеног, сумње у то није било… Па ипак, војна агресија на Јужну Осетију била је попут грома и, како су се догађаји одвијали, познате црте већ учињеног у маленој Србији почеле су да се све јасније пробијају кроз наизглед хаотичан редослед догађаја.
РАТ У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ ЈЕ НАСТАВАК РАТА НА КОСОВУ…
| РАТ НА КОСОВУ | РАТ У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ |
1. САД и Запад су изобличили истинске предуслове увођења у зону конфликта већих војних јединица (за борбу с терористима ОВК на Косову и одбијање грузинске агрессије у Јужној Осетији)
Пред почетак 1998. г. на територији Космета је дошло до изузетно снажног излива тероризма ОВК (ослободилачке војске Косова) који нема ни-чег заједничког с етничким конфликтом (ОВК је вршила злочине како против Срба, тако и против Албанаца). Заштита својих грађана независно од њихове националности била је дужност владе Југославије. Деловање југословенске армије може се окарактерисати као противтерори-стичка операција.
Грубо извртање чињеница од стране свих врста америчких и западних гласила представља тврдња да је “српска војска ратовала против косовских Албанаца”, а не против терористичке организације ОВК. | Повод за увођење руске војске у Јужну Осетију представља војна агресија грузинске стране против мирних житеља и руских миротвораца.
Руске миротворачке снаге су дејствовале сасвим у складу с постављеним задацима и Повељом ОУН, чиме је спречено истребљење читавог народа.
Грубо извртање чињеница од стране америчких и западних гласила представља тврдња о „непропорционалној и опасној ескалацији“ Русије. У Шведској су руску политику упоредили с политикой Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића. У Пољској, Естонији, Летонији и Литванији је објављена заједничка изјава којом се позивају ЕУ и НАТО да устану против „им-периалистичке“ политике Русије. |
2. Информациони рат: на Западу познате информативне компаније и информативни концерн САД путем лажи и извртања чињеница ствара потребно јавно мњење
У фебруару 1999. г., у селу Рачак полиција је наводно убила неколико десетина албанских цивила. Власти Србије си тврдиле да се ради о наоружаним Албанцима и да су тела појединих међу њима донета из других места. То је потврђивало и саопштење финских патологоанатома на челу са Хеленом Ранте. Али то нису чули – међународни кругови су про-гласили да се ради о суровом обрачуну. То је постало детонатор за војну интервенцију НАТО у марту 1999. г.
Неспособност српског руководства и водећих гласила за одбијање информационих напада допринела је некажњеним етничким чисткама српског становништва и отцепљењу Косо-ва. | Против Русије је започет опсежан информациони рат, за који ми (као ни Срби) нисмо били спремни. Развој делотворних полуга информационог сучељавања, задржавање ге-нералне линије изношења информација у светским гласилима убудуће може одиграти пресудну улогу у одбрани наших граница
Један од примера извртања чињеница: http://yonews.ru/new2/#nnn14945788 |
3. НАТО непосредно не изводи копнене операције,
користећи друге структуре као први ешелон војске алијансе
| НАТО је користио ОВК – за то постоје посредне потврде: војска је стално добијала наоружање и војну технику, у њену припрему су укључени војни стручњаци појединих земаља Запада, НАТО је активно водило преговоре с лидерима ОВК. После повлачења југословенске војске, посредством НАТО управе на Косово су ушли албански екстремисти, добивши додатно оружје од миротвораца – то им је омогућило да тренутно преузму власт у своје руке и започну протеривање Срба с Косова. | Грузински лидер се не би осмелио да нападне на Јужну Осетију без одобрења од стране САД. Неуспели грузински план је сачињен по кројевима окупације Српске Крајине 1995. г. од стране хрватске војске.
„Свих тих година Грузију су наоружавали, укључујући и САД. Током 2002-2003. г. Американ-цы су почели да остварују свој програм „Опреми и обучи“ (Сергеј Лавров).
Оцењујући ту чињеницу као посредни доказ, може се извући закључак: војна агресија Грузије је предузета као минимум уз прећутну сагласност Северноатлантске алијансе |
4. Активна улога међународних организација у регулисању конфликата
На насилном отрзању од Србије њене државне и православне колевке и претварању Косова у прву на свету „НАТО-државу“ потрудиле су се све савре-мене институције – ОУН, Европска унија, Северноатлантска алијанса, ОЕБС, Хашки трибунал.
Жељени циљ је постигнут за мање од 10 година. | СБ ОУН је одбио да прихвати предлог Русије и осуди примену силе у грузинско-осетинском конфликту (8. августа).
Генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер оптужио је Москву за претерану употребу силе и незаконит упад у Грузију.
Власти Грузије су позвале земље Европске уније и НАТО да у зону конфликта упуте своје ек-сперте ради провере да ли су Руске оружане снаге користиле касетне бомбе:
http://lenta.ru/news/2008/08/15/experts/(током НАТО бомбардовања на Југославију је бачено 1.100 касетних бомби (подаци министарства одбране САД) |
5. Политика двоструких стандарда
Током 1998 г. је одлучено да се на Косово уведу веће војне јединице Југославије – у читавом свету је подигнут пропагандистички бум: чуле су се речи већ познате из босанског рата: “геноцид”, “етничке чистке”, “ратни злочини”. А да “етничке чистке” Срба на Космете трају већ скоро десет година – тога се нико није сећао.
Делатност Хашког трибунала је заснована на политици двојних стандарда. | „Трагедија у Јужној Осетији показала је опасност цинизма и двоструких стандарда, који су, нажалост, својствени низу држава које себе сматрају одговорним чланицама међународне заједнице… По ко зна који пут се Запад понашао чудно, првих сати после почетка агресије неразумљиво ућутавши, потом заузевши став критике и доводећи у питање деловање Русије у Јужној Осетији, његове циљеве и темпо“ (Григориј Карасин). |
Полазећи од последњих догађаја у Јужној Осетији и заустављајући се на личним утисцима с Косова, не напушта ме осећање: сада, као и пре пола године на Космету, делује један те исти подробни план за преустројавање света.
Хтела бих да обратим пажњу на још једну околност: у Јужној Осетији се за још делотворније распаљивање конфликта није могао користити религиозни фактор, као што је учињено у случају КиМ. Па ипак су православни Грузини уништавали своје истоверце с ништа мањом острвљеношћу од њихових албанских „колега“. И тим је страшнија трагедија која се одиграла: сви смо ми – Руси, Осетини, Грузини – браћа по вери и не можемо мирно гледати како разапињу брата, и не можемо окрвавити руке братском крвљу.
