Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/26.10.2004/

Борба за Кавказ



     

      Главни агитатор Чеченије М. Удугов поредио је садашњу борбу Чечена за такозвану "независност" са борбом брђана на челу са Шамиљом у ХIX веку. Он не види разлику - а она постоји, она је очита за оне који покушавају да схвате историју.

      За шта је тај Шамиљ ратовао? За независност? Којешта! Многи брђани су ратовали са Русијом из сопствене непросвећености. Мислили су да је Русија мало царство, нешто налик на оне мале кнежевине које су у то доба постојале на читавом Кавказу. Брђани никада нису путовали, образовање им је било страно, шта су могли знати о Русији? Турска и Персија су вештачки одржавале непросвећеност брђана, још у време своје превласти у том региону. Брђани су им били потребни као борбена снага у њиховој борби против Русије.

      У том смислу су занимљива посматрања руских официра који су служили на Кавказу. Господа официри истичу да су брђани навикли да имају посла са козацима. И брђани и козаци су наизменично једни другима крали стоку. Омање насеобине козака - то је била сва представа брђана о Русији. А ако се још узме у обзир чињеница да су козаци дуго живели у суседству брђана и делимично попримили њихов начин живота и тактику вођења борбених операција, онда се може смело тврдити да брђани у козацима нису видели ништа друго до још једно племе којих је на Кавказу тушта и тма.

      Стање је почело да се мења тек касније, када су на Кавказ почеле да пристижу регуларне трупе. Брђани су почели да осећају све већи притисак Русије. Поједини заробљени брђански кнежеви испољили су занимање за Русију. Руски официри су били зачуђени реакцијом тих кнежева на приче о томе да Бели Цар има толико земље да на једном њеном крају сунце залази, а на другом се рађа. То је био шок!

      Шамиљ је, заробљен у аулу (селу) Гуниб и проведен малтене кроз читаву Европску Русију (упућен је у прогонство), био толико запрепашћен размерама Русије да је узвикнуо: "О! Алаху! Зар се та земља могла победити". Он је своје синове и све брђане заветовао да престану с отпором. Долазио је крај раздобља непросвећености.

      Император Александар II је врло добро схватао да ће брђанске кнежеве од варварства у коме су се налазили спасти једино образовање и руска култура. Стотине младих кнежева уписане су у кадетске корпусе (средње војне школе) Русије, између осталог и Шамиљови синови. Многи су, као царевић Абхазије Димитрије, прешли у православље. Многи су се ородили са руским племићким породицама.

      Многи су постали изванредни официри који су верно служили Русији. На фронтовима Првог светског рата изванредно се борила "Дивља дивизија" сачињена само од брђана.

      Чак и после револуције Император Николај је добио писмо од једног брђанског коњичког пука са речима достојним поштовања у сва времена: "Царе-баћушка, Руси су те издали, дођи код нас на Кавказ, прехранићемо те како знамо и умемо".

     

     

      Александар НАБОЈШЧИКОВ

     

     

     

      ИМАМ ШАМИЉ

     

      Седмог септембра 1859. године имам Шамиљ се, опкољен у аулу Гуниб, предао руској војсци под командом генерала Барјатинског.

      До тог трена је већ 25 година водио свети рат за истеривање Руса са Кавказа.

      Шамиљ се родио 1797. године у породици пастира-Аварца. Прекаливши дух молитвама, а тело - гимнастиком (једним ударцем је "невернике" пресецао све до седла), он се већ у зрелом узрасту - 33 године - прикључио устаничким одредима. Шамиљ је у почетку трпео неуспехе, али му је после 1840. године пошло за руком да освоји Чеченију и планински Дагестан и успостави шеријатски поредак.

      Његова војска је бројала до 50.000 људи, укључујући Русе и пољске пребеглице. Имам је сурово кажњавао и саплеменике - за издају је следила смрт, за кршење шеријатских закона - шибање.

      Већина присталица је на крају крајева напустила Шамиља и први који су то учинили били су слободољубиви Чечени. Најзад се Шамиљ предао. После пута у Петербург и сусрета са Александром II, Шамиља су населили у Калуги где је, ненавикнута на климу, помрла скоро читава његова породица, док је крепки старац стигао и да оде у хаџилук у Меку, где је и умро фебруара 1871. године.

     

     

      Историјски календар за 2002 г.