Рубрика

Причао је о Москви красној, столици њиовој; о цурама лијепим у свом селу, хтио је пред рат да се жени. О ријекама великим, Дону и Дњепру, што их је прелазио; о степама што крај немају; о вјетровима, што с јесени мирис суве траве кроз те равнице носе; о рјабинушки, оскоруши са Урала, таквој – да су је у пјесми опјевали… о зими страшној која ти све, доли мисли, заледи. Једине једине мисли – да мораш напријед! о градовима и селима спаљеним, без живе душе у њима; о брату који је погинуо, негдје код Стаљинграда; о мајци и сестрама које су Нијемци убили… Ту стаде. Заћута.

Један од успешних командира козачких јединица био је донски козак Генадиј Котов. Између осталог, спомиње га Михаил Поликарпов који је систематизовао хронологију југословенске епопеје. Котова се сећа на следећи начин: „... И међу козацима који су остали у Вишеграду дошло је до раскола док је Загребов био одсутан. Издвојила се група на челу са одважним Генадијем Котовом, која је извела неколико дрских и успешних операција. Али, историја котовског одреда није дуго потрајала. Котов је 29. јануара извео испад ка селу Стражбеница и тамо набасао на одред муслимана који су водили стоку. Козаци су у борби убили шесторицу противничких бораца и неколицину ранили. Осокољени успехом, козаци су постављали мине и прочешљавали терен. А другог фебруара четворица козака на челу са Геном Котовом, дошавши на положај муслимана, тако успешно су кориговала минобацачку ватру да су у експлозијама мина погинула четворица противничких бораца.

Вишеградом кружи неколико необичних прича са сахране козачког атамана и преноса његових посмртних остатака у далеки Волгодонск.Земља га није хтела,тог 11.фебруара 1993. Ковчег је у раку легао тек у четвртом покушају.

Сибир уопште није неподесно место за живот, како се код нас мисли, а у то се увериле и четири српске студенткиње руског језика. Андреа Јањић, Тијана Радосављевић, Слађана Маринковић и Драгана Оборина провеле су пола године у најхладнијем делу Русије.

Ове емисије су одлично урађене и топло их препоручујемо као једноставно средство и начин да се упознате са руским православљем, које је кључ за разумевање Русије - нарочито у овим временима.

Решетњиков: После распада СССР-а и изнуђеног одласка Русије из Источне Европе, Бугарска и Србија нашле су се, у ствари, под окупацијом САД. Генерални директор Руског института за стратешке студије (РИСИ), генерал потпуковник Спољне обавештајне службе у пензији Леонид Решетњиков, дао је интервју Сергеју Правосудову.

Сергеј Кара-Мурза објавио је под тим насловом прерађено поглавље о језику из своје књиге „Манипулација свешћу“ (посрбљен чланак постоји у „светској паучини“). Шта томе, петнаестак година касније и гледано из српског угла, можемо да додамо?

За мене је Србија продужетак моје Русије. Тешко је рећи одакле потиче та љубав. Чини ми се да је Балкан са мном одувек. Али било је неколико „кључних момената“ који су створили моју Србију.

Одличан филм о историји и важности ћирилице данас, о најтврђем бедему и чувару верског и културног идентитета православних Словена кроз векове.

Није лоше умрети у мају. Гробар ће да копа лако, вредно, И славуји ће да запевају Последњи пут, тако изванредно.

Руска Федерација донирала је Србији 14 ватрогасних кола у вредности од 9,2 милона динара. Премијер Србије Александар Вучић захвалио је председнику Русије Владимиру Путину и Влади Руске Федерације на овом за Србију изетно значајном поклону.

Војна парада, одржана у Москви на седамдесетогодишњицу пада Трећег рајха, несумњиво је успела да испуни очекивања. Све је заиста деловало величанствено.

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.

У Доњецку се ове недеље одржао форум „Донбас: јуче, данас, сутра“, којем је присуствовало више десетина домаћих и страних политичара и политичких научника, укључујући и европске. Они су имали прилику да се упознају са ситуацијом у ДНР и граду, да изразе своје мишљење и предвиђања о будућности региона, као и да размене мишљења са колегама.

Француски пуковник Жак Огар, искусни ратник из афричких сукоба и падобранац Легије странаца сматра да је најважније то што није ратовао против Срба и што је "осветлао образ" Француза и своје породице, у којој је он 12. генерација официра.

Могло се поуздано израчунати да ће 2020-2025, без било каквог сучељавања, с америчком хегемонијом еволуционо бити свршено. Радује то што „патриоте“ нису муњевито окривиле Путина за током јануара-фебруара неостварено потпуно сатирање украјинских јединица у Донбасу, као ни за московске консултације са Меркеловом и Оландом.

Евроинтеграције Србије неће бити препрека за очување добрих односа са Русијом, верује председница Савета Федерације руског парламента Валентина Матвијенко.

Настасија Чорнаја у Суботици пронашла место где је сахрањен њен прадеда црвеноармејац. Са многим црвеноармејцима борио се за ослобођење наше земље.

Свети отац наш Василије, назван Острошки, роди се у Хумској земљи, данашњој Херцеговини, којом раније владаше Свети Сава пре свог одласка у Свету Гору. А по повратку из Свете Горе, када установи Српску Архиепископију, Свети Сава у тој земљи основа Захумску епископију, којом касније управљаше и овај свети отац наш Василије као митрополит њен. Али треба прво изложити по реду његово свето житије.

Иако се о томе незванично доста писало у руској публицистици, ипак је представљао својеврсну сензацију недавни јавни наступ Андреја Сахарова, доктора историјских наука и дописног члана РАН и директора Историјског института РАН, као и историчара Владимира Лаврова, на коме су познати историчари утврдили да су англосаксонци већ више од 200 година умешани у све гадости, атентате и смутње у Русији