Рубрика

Симбол наше недовршености, Храм Светог Саве на Врачару, ове године добија своју круну. Седамнаест хиљада квадрата бетона унутрашњости највеће цркве на Балкану прекриће мозаик. Биће то поклон руске државе, цркве и народа Србији, вредан око 30 милиона евра.Идеја да се руска црква, народ и држава укључе у градњу храма Светог Саве постојала је већ у првом конкурсу за изградњу храма 1905. године. На њему је учествовала Империјална Художествена Академија, институција која је век касније победила на конкурсу за израду мозаика.

Реч је о сукобу између Републике Српске Крајине и Хрватске од 1991. до 1995. године. Хрвати су под вођством Фрање Туђмана прогласили независност од Југославије, одбили да признају право на самоопредељење крајишким Србима, и на крају, уз пуну подршку САД, поразили своје непријатеље и повратили свој "територијални интегритет - после договореног "прекида ватре".

Острвце Бешка у Скадарском језеру, крај водене границе Црне Горе и Албаније, било је тесно у суботу за вернике који су стизали бродом и чамцима. На неколико стотина квадратних метара питомине око средњовековних српских црквица тискали су се поклоници пристигли из свих крајева – од Крушевца до Скадра.

Чињеница је да Запад и данас окреће главу од стравичних злочина,најстрашнијег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ.Од „случаја Сребреница”, напротив!Траже,налажу, захтевају, притискају, наређују. Понижавају! Запад не бира средства да Србе прогласи за геноцидан народ! Исти онај народ над којим се вековима спроводи систематско и брутално уништавање православља.

Српска радикална странка се залаже за блиску сарадњу православних народа,посебно за сарадњу Србије и Руске Федерације.Залажемо се за примену Споразума о слободној трговини са Русијом,што би дало позитивне ефекте за српску економију,поготово пољопривреду.

Србија је војно неутрална држава на основу члана Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије. Ова резолуција донета је 26. децембра 2007. године у Народној скупштини Србије.

О томе колико су чврсте везе које спајају наша два братска народа сведочи готово невероватан пример руских бораца и ратника из Новорусије,који су у тренутку када пушакама бране своју слободу организовали акцију прикупљања помоћи за српски народ на Косову и Метохији.

Два непозната мушкарца с фантомкама на глави су у видео-снимку направљеном у Кијеву испричали да знају да су српски четници на страни проруса, да се надају да ће их видети на бојном пољу како би могли да их „на њихов начин“ поздраве.

Листа са именима за одстрел је једна од највећих тајни Француске Републике. Од када је ступио на власт, Франсоа Оланд даје „дозволу за убијање“ одлучније од својих претходника, резултат је трогодишњег истраживања француског новинара и публицисте Венсана Нузила.

Хуманитарна помоћ која долази, долази само из Русије. Сваку државну установу коју смо посетили, на питање да ли Црвени крст или нека друга међународна хуманитарна организација помаже Доњецк, одговор је био негативан.

О судбини државе Руске било ми је у молитви откривено, о три љута ига: татарски, пољски и онај који ће доћи – јеврејски. Јевреји ће као шкорпијоном бичевати земљу руску, грабити њене светиње, затварати цркве Божије, побити најбоље људе руске.

Говор Ђурђине Турковић на округлом столу: „Да се не заборави – Не у НАТО“ који је одржан у Сава Центру у Београду, 23. марта 2015-те, поводом 16. годишњице агресије НАТО против Србије (СРЈ).

Дефиле америчких војника у борбеним возилима и са наоружањем кроз земље Источне Европе, који уствари више личи на марш „победничке војске“, пре свега је политичка порука Европи и упозорење да Америка нема намеру да одустане од контроле над старим континентом.

Само што сам стигао из Србије: управо су у ове мартовске дане пре 16 година започета чудовишна НАТО бомбардовања српских градова и села. Амерички бомбардери прилазили су границама Србије и, не улазећи у зону дејства ПВО, испуштали гроздове крилатих ракета.

Већ неколико дана размишљам како и да ли да Вам пишем, не само као генералу, бившем претпостављеном, него и као човеку из чијег сам састава отишао у пензију, односно из генералштаба. Као што видите поштујем ред, па тако нећу да пишем ни команданту Ваздухопловства и ПВО, а посебно не вишим или нижим инстанцама. Што би рекао наш сељачки војнички народ, пишем по ПС.

Аутор овог текста је сачувао примерак војностручног интервидовског часописа Војске Југославије „Нови Гласник“, из септембра 2000.године, који ће најверодостојније послужити да се, макар и тим путем, у скраћеној верзији али изворно, освежи заборављени, практично сублимирани Извештај Генералштаба и извештаји команди стратегијских и оперативних групација, који су у том заборављеном часопису, кроз одговарајуће текстове незнатно прилагођени и обелодањени домаћој и иностраној јавности, и то у реалном времену. Да се подсетимо, односно да многи први пут прочитају оно што никада није смело да буде препуштено забораву, да се подсетимо зашта смо све способни, а од чега непријатељ, очигледно, и дан-данас страхује.

Списак је сачињен од стране бивших руских официра КГБ, страних и домаћих извора. Сви подаци преузети са руског интернет сајта.

Навршило се 16 дугих година од злочиначке НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. 24. марта увече агресорски авиони су кренули да сеју смрт народима Србије и Црне Горе из ваздуха и са мора.

Ако је кућа лоша, ми је можемо вратити. И ако је слуга лењ послаћемо га натраг продавцу. Но, када узмемо жену, не можемо је поново вратити у род, него је морамо задржати све до краја.

Историјски исходи показали су да ни Србија ни Русија у оно време нису прочитале умне и добронамерне савете Хомјакова. Актуелност његовог писма, међутим, данас је таква да се са готово сваким његовим делом и сваком опоменом брутално суочавају и нападнута Русија и окупирана Србија. Кад није онда када је написано (1860), можда је данас, ако не право, а оно последње време да овај вредни Хомјаковљев спис буде прочитан на начин који заслужује.