Рубрика

У манастиру Жича код Краљева, у цркви Светог Саве, неколико фресака је први пут угледало светлост дана, након што су деценијама биле сакривене од јавности. Црква никад није отворена за јавност, јер је после Другог светског рата у њој дуго чуван у тајности портрет цара Николаја Романова.

Већ с експлозијом првог Томахавка, с првим бомбама које су пале на Југославију, постало је јасно да ће службени пут, пре тога недељама одлаган, ноћас бити одобрен. Ствари су већ одавно спаковане – преостало је да чекам. Продуцент службе новости, вадећи из штампача вести новинских агенција, очито узрујан, правио је од њих папирне авиончиће.

Ево већ више од годину дана свакодневно слушамо о гибељи и мукама деце из Донбаса - Новорусије. Нажалост, већ смо огуглали последњих година на такве вести због сличних мука србске деце из Крајине, преко БиХ и коначно, у самој Косметској души Србије. Ваљда зато до сада нисмо наишли на покушај да се пружи икаква конкретна подршка тој деци. Макар и симболична. Чак ни када се има у виду да су наша браћа из тих крајева увек била уз нас и уз нашу децу.

Овај, по мишљењу многих, добро осмишљен сценарио етничког чишћења, добио је повод дан раније када су електронски медији на албанском језику нетачно, непрофесионално и неетично извештавали о погибији тројице албанских дечака који су се утопили у Ибру у албанском селу Чабра. Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира.

Мама, тата и једно, евентуално двоје деце, стереотип је породице у Србији. Али то није био циљ Небојше и Јасмине Ристић из Врњачке Бање, чијом кућом се свакодневно пролама смех и граја њихових тринаесторо малишана! Ову необичну и вероватно најбројнију породицу у нашој земљи осим родитеља чини девет синова и четири кћерке – Иван (18), Никола (15), Петар (13), Павле (11), Бранко (10), Сара (8) , Тамара (7), Лука (6), Марко (5), Ђорђе (4), Ивона (3), Матеја (20 месеци) и Јана (6 месеци). Сви здрави, прави, насмејани и вољени.

Кроз Ставе недељно прођу стотине верника – младих, старих болесних и здравих, а годишње више хиљада њих. Долазе и људи са Косова, из Републике Српске, Хрватске… Чак постоји и организован аутобуски превоз из многих градова до цркве у Ставама, посебно када су празници. Службе се врше сваки дан, па и суботом.

Рођен је у потиском граничарском шанцу у Бачкој, 1. септембра на дан Светог Симеона Столпника, у сељачкој српској породици са војничком граничарском традицијом. Отац му је био Гаврило Неранџић, а мајка Стефанија, кћер Јована Зорића. Имао је свега 11 година када се 1. маја 1754. године уписао у српски хусарски пук у Славеносербији. Његов славни деда и ктитор, Максим Зорић, који је опеван у песми Тиса се мути, није имао директно потомство сем ћерке Јулијане, тако да је Симеон уписан у школу као Зорић ратничког кова, а његов рођени брат Давид као Неранџић. Прво ратно искуство стекао је са 17 година учествујући у Седмогодишњем рату када је и први пут заробљен у тешким борбама против Пруса. Био је страшно храбар, али пуки сиромах без кошуље испод униформе. Те 1760. године 16. децембра примио је официрски чин корнета, а истог дана произведен је у потпоручника. Млади Симеон Гаврилович Зорич потом учествује у руској војној интервенцији у Пољској, када су се сељаци побунили због увођења крепосног права у Русији.

Оригинални 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у 19. веку истргнуто и однео са собом руски духовник Порфирије Успенски, први пут је у Србији! Овај драгоцени спис приказан је у Музеју Вука и Доситеја, у склопу изложбе „Путевима Мирослављевог јеванђеља“, која је отворена у недељу вече, а за посетиоце од 10. марта до 5. априла.

Члан Старешинства Покрета Двери Владан Глишић позвао је данас, на конференцији за медије, патриотске странке (ДСС и СРС) и личности да се придруже протесту који ће Двери организовати у суботу, 21.марта ове године, у 13 сати испред Владе Србије у Београду.

ДОЊЕЦК – Претходних дана у медијима се појавила фотографија прве Српкиње која је као добровољац приступила снагама Новрусије. Снајпериста Дејан Берић испричао је за Правду пар детаља о њеном доласку у Новорусију.

Поштовани читаоци, настављамо са текстовима о многодетним породицама које су, по речима В. Путина - будућност човечанства. Уместо трагичног лика саможиве, усамљене и вечито незадовољне жене која је највише и настрадала од пропаганде безбожне Интернационале под маском '8. марта - Дана Жена' - којим је утрт пут чедоморном геноциду србског народа, овде доносимо лик пожртвоване Србкиње, супруге и мајке, која је, као што је то пречесто било у нашој историји, на својим плећима изнела сву тежину трагичног времена у коме живимо. Из пера наше сараднице Славице Ђукић.

Оно што Руси нарочито воле код Срба је српска гостопримљивост и посебан однос домаћина према њима. Чак је и руско издање америчког часописа „Форбс" својевремено оценило да „не постоји много места на свету на којима се Руси, а не њихови новчаници, дочекују широм раширених руку", а да је Србија управо таква земља.

Не мислим да ће се САД и ЕУ одлучити на отворен рат са Русијом. То би им било глупо. Али, оне имају могућности да измуче и Украјину и Русију, оне ће се својски потрудити да све те могућности искористе

Имао је уносан менаџерски посао, али је оставио све и одазвао се призвању. На највишем нивоу сјединио је занатско и сакрално, практично и естетско. Свет метала, потпомогнут значајем и симболиком драгог камења, уздигао је до причесног. Лепотом га очистио од пролазности и греха. Под племенитом чипком, обновио је смисао украшавања. Не понављајући се, никада није направио два иста предмета. Његова дела налазе се у храмовима десетак земаља, па чак и у Цркви Христовог Рођења у Витлејему

Крстарења београдским рекама биће атрактивнија него икад. Хит вожња средњовековним бојним бродом "Славјана". Поново излети до Ђердапа, Румуније, али и Бугарске

Заштитник (изгледа, само одређених) грађана, Саша Јанковић, одлучио је да геј идеолозима на поклон да наше школство и нашу децу. Такорећи, на тацни. Нови закон под именом „Закон о родној равноправности“,...

Без обзира на то колико је у животу тешко, увек треба имати на уму да сте породицу створили због радости, среће и љубави, а не да бисте гледали ко је у праву а ко није, ко је коме шта дужан или како боље зарадити новац. Све то је другоразредно. Главна ствар је љубав, тј. ваши односи. Њих треба да чувате и штитите једно друго од међусобних увреда, оптужби и непријатељства. Јер управо са свакодневним звоцањима, незадовољствима и љутњама почињу велики конфликти и свађе. Када је тешко, увек имајте на уму како вам је било добро у почетку. Јер стварајући породицу људи желе да њихова срећа из периода заљубљености и удварања остане за цео живот.

Новорусија је постала симбол борбе за слободу против империјализма и глобалног капитала са Вол Стрита. Носиоци Георгијевске ленте представљају дуго тражену алтернативу неолиберализму, што је недостајало свету свих ових година

Лав Толстој је у свом роману „Рат и мир” написао „да је уочи 1812. године дошло до концентрисања западноевропских снага које су кренуле са Запада на Исток, ка границама Русије”. Не знам шта би рекао велики писац и мислилац да може данас да баци поглед на Европу с почетка 21. века, али као да је још тада предвидео „натоизацију” Европе, опкољавање Русије и политичко-психолошке притиске на неутралне државе да се прикључе НАТО-у.

Троцевни пиштољ руског космонаута у комбинацији са секиром (© Wikipedia/ One half 3544) Популарни мит да су руски космонаути путујући у свемир били опремљени оружјем уствари је истина, а питање зашто...