Наталија Унгерова је рођена 23. јануара 1987, у Москви.Дипломирала је на Филолошком факултету Руског Православног Универзитета. Своју прву збирку песама издала је 2007. години у Москви. Након дипломирања,Наталија се селиу Црну Гору где ради као наставник руског и српског језика.У Црној Гори 2014. године је објавила књигу 'Крстоносна Румија' у сарадњи са српским писцем Невенoм Милаковићем.Прошле године је учествовала на 15. Међународном Форуму младих писаца Русије и других земаља.

Говорити о богатству и љепоти руског Православља и величини руске духовности скоро да је немогуће а да се у исто вријеме не обрати достојна пажња на вјерне руске бабушке.

Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу.

Рускојезички Интернет је пренеражен: Бугарска је на дан свог ослобођења од Турске позвала... Ердогана, председника Турске. А Русију није позвала. Зашто? Са тим питањем дописник Федералне новинске агенције обратио се Александру Кравченку, руководиоцу пројекта СРПСКА.Ру

Министарство образовања и науке Русије и Руски центар за науку и културу у Србији отворили су конкурс за пријем српских држављана на школовање на институцијама за високо образовање у Руској Федерацији.

Патриотски Покрет Србије позвао је на АНТИ-НАТО протест, који организују, заједно са Заветницима, Покретом за Србију и Покретом Јака Србија, дана 04.03. (петак) у Нишу, на Тргу Краља Милана, са почетком у 16.00 часова.

Ако се зна да је Наполеон прегазивши Њемен рекао за Русију: «Нека се оствари њена судбина,» да ли се може говорити о најезди тадашње Европске уније на Русију? Како год, осим Балкана, који је био под Турцима, цела остала Европа је била увучена у ову кампању.

Аутор Завјештања је даровит и сугестиван писац. Али успех његове књиге, код неупућених читалаца, је толики да морамо рећи да је већ одавно „враг однео шалу“. Лаковерни богомољци увелико урамљују ове Медићеве поуке са лажним потписом Стефана Немање.

О томе како је служити у овом роду војске, каква је улога свештеника у армији, у чему је специфика проповеди упућене војницима, треба ли и како се супротстављати култу силе, који сад наилази на погодно тле у армији, како се супротставити неопаганима – разговарамо с оцем Алексијем.

Догађаји који су се за последње две године одиграли, приметно су убрзали промену односа грађана ка будућности Русије. Расте не само патриотско расположење, већ и осећај одговорности за своју земљу.

Овај човек, ипак, не спада у групу Путинових пријатеља и интимуса. Они су углавном родом из Санкт Петербурга. Ипак, Рогозин јесте његов човек за најважније задатка.

Хоће ли бити рата са Турском у блиској будућности? На ово питање одговара Игор Иванович Стрелков.

"Очев завет" - песма посвећена хероју Русије, пилоту Олегу Пешкову (8.01.1963. – 24.11.2015., Сирија)

Како је и било најављено, у подгоричком саборном храму одржана је трибина под називом „Памтимо“, коју је пратила истоимена изложба фотографија из периода НАТО агресије над Савезном републиком Југославијом.

Скоро две године су прошле откако су се Крим и Севастопољ вратили у састав Русије. Од марта 2014. године «нови Руси» су поднели много искушења везаних за економске, правне и финансијске потешкоће, а однедавно и за потешкоће везане за свакодневни живот, због редовних прекида у снабдевању енергијом.

Данима су стизали су конвоји туге до Малог Зејтинлика, други пут у вечност су одлазили они што животе уградише у темеље РС

У пролеће 1570. године поглавар пољско-литванског престола Сигисмунд-Август упутио је Ивану Грозном своје посланство са циљем да закључи примирје између Русије и Пољске. Међу посланицима се налазио и проповедник Јан Рокита, који је позван да би вршио богослужења за протестанте у саставу дипломатске свите.

Пријатељским братским вековним везама Срба и Руса бавили су се многи аутори, али та тема ни издалека није исцрпљена. Поготово ако имамо у виду период наше комунистичке историје, када се...

Академик, историчар др Јелена Гускова о приликама у Србији, о улози руске политике у свету и војној помоћи сиријском народу, о емигрантској криз и енглеској подвали

Јелена Пономарјова – професор МГИМО (Московског државног универзитета за међународне односе), доктор политичких наука, у интервјуу за „Геополитику“