Главная страница   >>   СРПСКИ sr

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии








............. .....
.......................
/27.3.2015/ Војнички рапорт о агресији НАТО
Аутор овог текста је сачувао примерак војностручног интервидовског часописа Војске Југославије „Нови Гласник“, из септембра 2000.године, који ће најверодостојније послужити да се, макар и тим путем, у скраћеној верзији али изворно, освежи заборављени, практично сублимирани Извештај Генералштаба и извештаји команди стратегијских и оперативних групација, који су у том заборављеном часопису, кроз одговарајуће текстове незнатно прилагођени и обелодањени домаћој и иностраној јавности, и то у реалном времену. Да се подсетимо, односно да многи први пут прочитају оно што никада није смело да буде препуштено забораву, да се подсетимо зашта смо све способни, а од чега непријатељ, очигледно, и дан-данас страхује.
/26.3.2015/ Списак летилица избачених из строја у току Нато бомбардовања 1999 год.
Списак је сачињен од стране бивших руских официра КГБ, страних и домаћих извора. Сви подаци преузети са руског интернет сајта.
/24.3.2015/ Шеснаест година од НАТО агресије
Навршило се 16 дугих година од злочиначке НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. 24. марта увече агресорски авиони су кренули да сеју смрт народима Србије и Црне Горе из ваздуха и са мора.
/22.3.2015/ Свети Јован Златоусти: Како изабрати жену?
Ако је кућа лоша, ми је можемо вратити. И ако је слуга лењ послаћемо га натраг продавцу. Но, када узмемо жену, не можемо је поново вратити у род, него је морамо задржати све до краја.
/21.3.2015/ Алексеј Хомјаков: Московске поруке Србима из 1860.
Историјски исходи показали су да ни Србија ни Русија у оно време нису прочитале умне и добронамерне савете Хомјакова. Актуелност његовог писма, међутим, данас је таква да се са готово сваким његовим делом и сваком опоменом брутално суочавају и нападнута Русија и окупирана Србија. Кад није онда када је написано (1860), можда је данас, ако не право, а оно последње време да овај вредни Хомјаковљев спис буде прочитан на начин који заслужује.
/20.3.2015/ Фреска руског цара Николаја у цркви Светог Саве у манастиру Жича
У манастиру Жича код Краљева, у цркви Светог Саве, неколико фресака је први пут угледало светлост дана, након што су деценијама биле сакривене од јавности. Црква никад није отворена за јавност, јер је после Другог светског рата у њој дуго чуван у тајности портрет цара Николаја Романова.
/19.3.2015/ Косово. Како је то било
Већ с експлозијом првог Томахавка, с првим бомбама које су пале на Југославију, постало је јасно да ће службени пут, пре тога недељама одлаган, ноћас бити одобрен. Ствари су већ одавно спаковане – преостало је да чекам. Продуцент службе новости, вадећи из штампача вести новинских агенција, очито узрујан, правио је од њих папирне авиончиће.
/18.3.2015/ Васкршња приложничка акција прикупљања помоћи деци Новорусије,Космета и србским многодетним породицама
Ево већ више од годину дана свакодневно слушамо о гибељи и мукама деце из Донбаса - Новорусије. Нажалост, већ смо огуглали последњих година на такве вести због сличних мука србске деце из Крајине, преко БиХ и коначно, у самој Косметској души Србије. Ваљда зато до сада нисмо наишли на покушај да се пружи икаква конкретна подршка тој деци. Макар и симболична. Чак ни када се има у виду да су наша браћа из тих крајева увек била уз нас и уз нашу децу.
/17.3.2015/ 17. март 2004.: Погром за који нико није одговарао – убијање и гоњење Срба на Космету
Овај, по мишљењу многих, добро осмишљен сценарио етничког чишћења, добио је повод дан раније када су електронски медији на албанском језику нетачно, непрофесионално и неетично извештавали о погибији тројице албанских дечака који су се утопили у Ибру у албанском селу Чабра. Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа, као и 35 православних цркава и манастира.
/15.3.2015/ Најбројнија породица у Врњачкој Бањи
Мама, тата и једно, евентуално двоје деце, стереотип је породице у Србији. Али то није био циљ Небојше и Јасмине Ристић из Врњачке Бање, чијом кућом се свакодневно пролама смех и граја њихових тринаесторо малишана! Ову необичну и вероватно најбројнију породицу у нашој земљи осим родитеља чини девет синова и четири кћерке – Иван (18), Никола (15), Петар (13), Павле (11), Бранко (10), Сара (8) , Тамара (7), Лука (6), Марко (5), Ђорђе (4), Ивона (3), Матеја (20 месеци) и Јана (6 месеци). Сви здрави, прави, насмејани и вољени.
/14.3.2015/ Хиљаде људи је нашло спас у цркви у селу Ставе код Ваљева
Кроз Ставе недељно прођу стотине верника – младих, старих болесних и здравих, а годишње више хиљада њих. Долазе и људи са Косова, из Републике Српске, Хрватске… Чак постоји и организован аутобуски превоз из многих градова до цркве у Ставама, посебно када су празници. Службе се врше сваки дан, па и суботом.
/12.3.2015/ Генерал руске царске војске Симеон Зорић
Рођен је у потиском граничарском шанцу у Бачкој, 1. септембра на дан Светог Симеона Столпника, у сељачкој српској породици са војничком граничарском традицијом. Отац му је био Гаврило Неранџић, а мајка Стефанија, кћер Јована Зорића. Имао је свега 11 година када се 1. маја 1754. године уписао у српски хусарски пук у Славеносербији. Његов славни деда и ктитор, Максим Зорић, који је опеван у песми Тиса се мути, није имао директно потомство сем ћерке Јулијане, тако да је Симеон уписан у школу као Зорић ратничког кова, а његов рођени брат Давид као Неранџић. Прво ратно искуство стекао је са 17 година учествујући у Седмогодишњем рату када је и први пут заробљен у тешким борбама против Пруса. Био је страшно храбар, али пуки сиромах без кошуље испод униформе. Те 1760. године 16. децембра примио је официрски чин корнета, а истог дана произведен је у потпоручника. Млади Симеон Гаврилович Зорич потом учествује у руској војној интервенцији у Пољској, када су се сељаци побунили због увођења крепосног права у Русији.
/10.3.2015/ Лист Мирослављевог Јаванђеља који недостаје стигао из Русије у Србију
Оригинални 166. лист Мирослављевог јеванђеља, који је у 19. веку истргнуто и однео са собом руски духовник Порфирије Успенски, први пут је у Србији! Овај драгоцени спис приказан је у Музеју Вука и Доситеја, у склопу изложбе „Путевима Мирослављевог јеванђеља“, која је отворена у недељу вече, а за посетиоце од 10. марта до 5. априла.
/9.3.2015/ Двери позивају на протест против Владе Србије – 21.марта
Члан Старешинства Покрета Двери Владан Глишић позвао је данас, на конференцији за медије, патриотске странке (ДСС и СРС) и личности да се придруже протесту који ће Двери организовати у суботу, 21.марта ове године, у 13 сати испред Владе Србије у Београду.
/7.3.2015/ Прозвали су је Багира- црни пантер: Прва Српкиња добровољац распоређена у Дебаљцеву
ДОЊЕЦК – Претходних дана у медијима се појавила фотографија прве Српкиње која је као добровољац приступила снагама Новрусије. Снајпериста Дејан Берић испричао је за Правду пар детаља о њеном доласку у Новорусију.
/7.3.2015/ Пример за углед: многодетна породица Трифовић из Пећи
Поштовани читаоци, настављамо са текстовима о многодетним породицама које су, по речима В. Путина - будућност човечанства. Уместо трагичног лика саможиве, усамљене и вечито незадовољне жене која је највише и настрадала од пропаганде безбожне Интернационале под маском '8. марта - Дана Жена' - којим је утрт пут чедоморном геноциду србског народа, овде доносимо лик пожртвоване Србкиње, супруге и мајке, која је, као што је то пречесто било у нашој историји, на својим плећима изнела сву тежину трагичног времена у коме живимо. Из пера наше сараднице Славице Ђукић.
/6.3.2015/ Све више Руса у Србији
Оно што Руси нарочито воле код Срба је српска гостопримљивост и посебан однос домаћина према њима. Чак је и руско издање америчког часописа „Форбс" својевремено оценило да „не постоји много места на свету на којима се Руси, а не њихови новчаници, дочекују широм раширених руку", а да је Србија управо таква земља.
/4.3.2015/ Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: Талас буђења запљуснуће свет
Не мислим да ће се САД и ЕУ одлучити на отворен рат са Русијом. То би им било глупо. Али, оне имају могућности да измуче и Украјину и Русију, оне ће се својски потрудити да све те могућности искористе
/4.3.2015/ Васкрс заборављене уметности: Горан Ристовић Покимица,мајстор филиграна
Имао је уносан менаџерски посао, али је оставио све и одазвао се призвању. На највишем нивоу сјединио је занатско и сакрално, практично и естетско. Свет метала, потпомогнут значајем и симболиком драгог камења, уздигао је до причесног. Лепотом га очистио од пролазности и греха. Под племенитом чипком, обновио је смисао украшавања. Не понављајући се, никада није направио два иста предмета. Његова дела налазе се у храмовима десетак земаља, па чак и у Цркви Христовог Рођења у Витлејему
/2.3.2015/ Пловидба лађом са витезовима!
Крстарења београдским рекама биће атрактивнија него икад. Хит вожња средњовековним бојним бродом "Славјана". Поново излети до Ђердапа, Румуније, али и Бугарске



............. ..... .......................