СРПСКИ

Система Сибирски Казак је етно-музиколошка (користи се балалајка), развојно-корективна методика развијена са благословом РПЦ од стране проф. Андреја Каримова из Новосибирска, са групом стручњака из области неуропсихијатрије, психологије, педагогије, дефектологије, физиологије и музикологијe, која се препоручује од стране руског академика педагогије, Ј.Г. Марченка и других стручњака из наведених области.

Србско-руско удружење ''Православна породица'' основано је 1.9.2012. л.Г.(с.с.) са благословом свештетнослужитеља СПЦ, са циљем очувања и развоја православно-хришћанских вредности у области породице и породичног живота народа србског и руског говорног подручја и свих оних који то желе.

Беше то у Бањи Јунаковић код мог родног Апатина, дана 15. јула 2012. године, када је на изаиста примерен и достојанствен начин отворен трећи Међународни омладински васпитни камп "Сабор 2012".

На платоу испред Храма св. Саве траје скуп "Буна против границе" у организацији Иницијативе Никад граница на ком је више хиљада људи. МУП је непосредно пред почетак протеста доставио забрану протестне шетње која је била планирана до председништва.

У временима тешких друштвених и социјалних криза сусрећу се два најчешћа и битно различита односа људи према животу: један који се може представити еластичнијим, трпљивим, и срачунатим ставом у смислу: „Ко не уме да се претвара не уме да живи”, и други који је достојанственији и часнији а испољава се кроз мишљења и тврдње које одговарају духу: „Боље је умрети него живети под тешким условима”.

Преговори о Косову између Београда и Приштине, изгледа, ушли су у одлучујућу фазу. Како схватамо, они трају већ неколико година и никако не могу да се заврше одлуком која би задовољила Србију. Београд се брани, истина, не превише снажно. Данас је већ јасно да од Београда међународни посредници захтевају признање независности Косова. Србију примамљују датумом почетка преговора о ступању у ЕУ.

КОСОВО ЈЕ СРБИЈА! НИКАД ГРАНИЦА!

„Извaди нaс из Eгиптa нeзнaњa“, вaпиo je српски митрoпoлит Мojсej Пeтрoвић 1721. гoдинe у писму Пeтру Првoм, импeрaтoру jeднoвeрнe и, тaдa сe вeрoвaлo, jeднojeзичнe Русиje. Измeђу двe вeликe сeoбe Србa у Угaрску прeд турским зулумoм, испуњeнe нajдубљoм трaгикoм нaрoдa-збeгa, митрoпoлит oд цaрa ниje трaжиo ни руски бaрут ни рускe дукaтe. „Нe прoсим тeлeснoj нo душeвнoj пoмoћи“, писao je, зa „прoтивљeниja врaгoм нaшим“.

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Старешина Југословенског сокола др. М. Градојевић сматрао је да у Југославији 1928. живи око 50.000 Руса и Рускиња. Избеглице су из Цариграда стизале бродовима у Дубровник и Боку.

Ратни херој, био је у групи Гојка Ненадова – МЕЏИКА у Херцеговине, учествовао у евакуацији касарни у Чаплине, прошао је цело мостарско-невисињско ратиште. Ишао у све акције, не само по наређењу већ и као добровољац. Више пута спасао српску нејач и жене од балијског и усташког ножа. Његов број телефона: +381 64 173 23 10

Тетка Зорки – сестри свих наших мајки – с поштовањем сам пољубила руку, захвална што нас је, затомивши сопствену муку, без имало мржње, својим сведочењем подсетила на то ко је у злосрећном 20. веку заиста био Жртва.

"Захвалан сам патријарху српском и целом народу Србије, која има улогу искреног чувара православља. Нека Бог чува Србију и Русију, веза између наших земаља је посебна", истакао је Карељин.

Војин Вучићевић, председник Управног одбора ХО „Стара Рашка” о мисији чувања националног идентитета, борби за село, породицу, о очувању језгра Српства

Дугогодишњи југословенски дипломата и брат бившег предсједника Србије Слободана Милошевића, Борислав Милошевић, сахрањен је данас у породичној гробници у Лијевој Ријеци, код Колашина.

Косовска криза и НАТО агресија 1999. на СРЈ дугорочно су шокирали Русију, постали су главни разлог антиамериканизма у руском друштву и општег великог разочарања у Запад као у неки „вредносни центар”- каже Георги Енгелхардт

Руски православни цртаћи (године 1980.- 2012.)

Са најбољим жељама за даљи плодоносан и успешан рад „СРПСКЕ РУ“ и организације „СТЕГ“, обавештавам Вас да је крајем 2012. године изашла из штампе моја књига о Александру Суворову. У вези са њом ево неколико детаља.

У поводу Дана Светога Саве широм Српства како овде тако и у дијаспори одржане су бројне манифестације од свечаних академија, приредби, школских слава, одговарајућих других садржаја и балова до литургија у нашим храмовима, а све у циљу изражавања достојне захвалности овом нашем Светитељу и Просветитељу које му српски народ, а посебно просветни радници и наша Црква исказују.

Да би млади српски нараштаји могли изабрати праве орјентире и уопште опстати у овом времену када “западни хуманисти са бичем у руци” (израз П. Д. Кијука) после последњег геноцида над Србима од 24. марта до 10. јуна 1999. године, настављају са кажњавањем Срба до њиховог потпуног или уништења или преумљења, они морају познавати своју историју, не као пуки збир некаквих фактографских чињеница, већ као духовни садржај због којег су се надимале груди и снажиле мишице у непрекидној борби за Крст Часни и слободну златну, током векова крстоносне српске историје.