У Министарству спољних послова кажу да су упознати с наводима које је објавио Курир да је амбасадорка Србије у Русији Јелица Курјак учествовала у рушењу председника Владимира Путина и актуелног режима. Тачније, да је током председничке кампање у званичне посете примала опозиционе лидере, док је њена ћерка чак учествовала у протестима. Сада због њених поступака нико од руских званичника не жели да је прими.

Почетком августа 2012 у Москви у порти храма Рођења Христова у селу Рождественом, општина Митино, одржан је Словенски војно-родољубиви збор уз учешће представника војно-родољубивих покрета Русије и Словачке. То је посебан догађај, а истовремено има и дубоке историјске корене.

Изложба „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче” догађај за памћење у српској престоници

У галерији Прогрес – Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји”

Елитса Куриак, амбасадор Србије у Русији изазвала невиђен дипломатски ред, омогућавајући њена ћерка учествује у уличним демонстрацијама против руског председника Владимира Путина - лист "Куриер". Поред тога, амбасадор Србије у кампањи у јануару 2012, преузела званичну посету свим лидерима руске опозиције.

Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црној Гори, архимандрит Хризостом, дошао је на идеју да у свом родном граду Ћуприји сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручју бивше Југославије 90-тих година прошлог века.

Има разних чуда. Али то је било некакво посебно чудо. Десило се у косовском манастиру Зочиште.

Др Момчило Суботић говори о српско-муслиманском питању, препороду српског националног бића, очувању језика

Године 2012. навршава се 100 година од ослобођења Косова и Метохије од турске владавине. Пре сто година – 1912. године, српска војска до ногу је потукла Турке и заузела територију покрајине. Српски народ и читав православни свет пет векова су чекали на тај догађај. Покрајина Косово и Метохија је срце Србије, стара српска област, средиште главних духовних светиња српског народа.

Некако се не стиче утисак да је последњег дана августа прошло већ три месеца откако је нови председник Србије, Томислав Николић, положио заклетву пред посланицима Народне скупштине Србије.

Председник Русије тражи стварање амбијента како би се Србија стратешки окренула Русији. Русима важно да Јужни ток буде и војно обезбеђен.

Руски пуковник Рајевски погинуо је у српско-турском рату. Сваке године, почетком септембра Срби и Руси окупљају се на месту погибије пуковника, у Горњем Адровцу код Алексинца, где је 1903. године подигнута Руска црква. Рајевски је Толстоја инспирисао за лик грофа Вронског.

И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.

17. августа 1977. нуклеарни ледоломац „Арктик“ дошао је до Северног пола, поставши први брод који је стигао до ове тачке пловећи површином мора.

Срби постали глобални стручњаци у рушењу сопствене историје и духовности

По својим размерама, по ангажованим снагама и средствима, по интензитету, резултатима и војнополитичким последицама Курска битка је једна од кључних битака Другог светског рата.

Савест наша нас приморава да плачемо, када Руси плачу, и да се радујемо, када се Руси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914 године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења.

Краљево – Последњих година све већи број савремених руских миграната, досељава се у Србију а, чини се – понајвише на подручје Краљева. Од 2009. године доселило се двадесетак руских породица, са педесетак чланова! Трагали су за бољим, мирнијим и природнијим животом и населили се углавном у напуштена села око Краљева, откупили празне куће и запуштена имања.

Пре 121 годину у Владивостоку је почела изградња Транссибирске железнице, најдуже пруге на свету. Ова магистрала повезује 2 дела света, 12 области и 87 градова, и дуга је 9288,2 km.

Одмах после завршетка Другог светског рата пред руководећим групацијама САД и Енглеске у свој својој величини се појавила претња ширења социјализма у многим деловима света. Схватајући тај процес као претњу сопственој будућности они су приступили мобилизацији свих јавних и тајних ресурса који су им били доступни, обезбеђујући помоћу њих доктрину „Roll back“ – стратешки програм „одбацивања комунизма“.