СРПСКИ

„Наш проблем се зове Младић, а не саучесници. Све речи су већ изречене. Без епилога је бескорисно било шта објашњавати“. И ово говори онај исти Љајић који је обећао да неће рећи ни речи о Младићу до његовог хапшења.

Искуство глумице Наталије Захарове која је постала жртва тог система у Француској показује да то што се прећуткују подробности рада система јувенилног правосуђа никако није случајно.

''Руски народ је посебан народ на свету, који се одликује досетљивошћу, умом, снагом. Бог је Русима дао посебна својства...''-овако је некада о нама писала царица Екатерина II. А шта данас нама и вама, поштовани читаоци, значи бити Рус?

У руинираној школи „Бранко Радичевић” у Косовској Митровици избегличке породице препуштене суровој судбини

О тренутном стању у Србији говори академик др Василије Крестић

Хардбол (енг. „hard“-груб, „ball“-лопта) је војно-теренска тактичка тимска игра с применом ваздушног оружја различите намене, која је раширена у Русији, а по принципу подсећа на страјкбол.

Током последње недеље октобра изложба ”Писмо другу” обишла је и Косово и Метохију, након што су је видела деца у Београду, Сремским Карловцима, Сремској Митровици и Прокупљу.

Петар Милатовић, наш угледни интелектуалац из Беча, борац за српску истину о својој књизи „Уловљени ловци”

О српским добровољцима у Русији и борбама 1. српске добровољачке дивизије у Добруџи је доста писано. Али личност која је командовала руским корпусом у чијем саставу се српска дивизија борила у Добруџи остала је у сенци. У Војној енциклопедији и издањима посвећеним добруџанској епопеји тек је успут споменуто његово име – генерал Андреј Зајончковски.

Још тиња нада у срцима људи, још гори и греје срце пламичак Свете и Неуништиве Православне Вере. И сва очекивања српске браће везана су за нас - Русе! С надом и вером они изнова и изнова окрећу своје погледе, уморне од удараца судбине, ка нама - својој браћи.

Разговор са митрополитом Зимбабвеанским Георгијем.

Мирослав Ивановић аутор књиге „ Идеологија у доба велике прекретнице”

Који народи су насељавали земљу? Шта је остало од њих у историји? А остало је само оно што је записано.А није записано било како него мудро и непристрасно. 09.новембар 1114 године.Почетак почетака.

Посета председника Русије Д.А. Медведева Србији била је врло успешна и с економског и с политичког становишта.

Кинчев, који себе отворено назива националистом, сада не пева о „плесању на пијаним столовима“, већ о „небу Словена“.

Споменик Мињину и Пожарском био је први споменик у Москви подигнут не у част господара, већ у част народних јунака.

Хиљаде Московљана журећи том централном магистралом Замоскворечја (део Москве на супротној обали реке Москве од Кремља) највероватније и не слуте због чега је та улица чувена и славна. Заиста, године су пролазиле, улица је мењала свој облик, пролепшавала се, читавом дужином обрастала кућама, дворцима, светим Божјим црквама... Заувек је сачувала сећање на оне славне и трагичне догађаје који су се у њој одиграли пре скоро четиристо година.

Тројица Руса „Сибирјака“из руске организације „Косовски фронт“ – двојицом Сергеја и једним Игором, али вредним, Саша Лазаревић из српског „Косовског фронта“ у оснивању и ја, кренули смо из Београда у два ујутру да би у 7 сати стигли на литургију у манастиру Бањска, задужбину краља Милутина

После десетогодишњег активног рада са младима , многобројних трибина и акција како у земљи тако и иностранству Дверјани, а и ми заједно са њима, смо се заиста уверили да је сада последњи тренутак да се пробудимо из тешкога сна.

Москву је стигао рођак моје другарице Душан Блаженовић, онколошки болесник, у нади да ће га овде исцелити извесни доктор Б.