Култура

Велика дворана 19. oктобар, 20:00 Цена улазница: 1200, 1600 и 2000 дин

Изложба „Непрекидност уметности Лепенског Вира и Винче” догађај за памћење у српској престоници

У галерији Прогрес – Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји”

Др Момчило Суботић говори о српско-муслиманском питању, препороду српског националног бића, очувању језика

Упустили смо се у озбиљан поход: покренули смо три староруске лађе и запловили са севера Русије ...путем дугим 5000 километара , од језера Онега па даље воденим путевима на југ до Дунава и до Београда.

Долазим из света у коме су синоними за брзу храну гигантски ланци ресторана попут „Мекдоналдса“, „Тако бела“ и „Бургер кинга“. У Москви ствари стоје потпуно другачије, и то говорим из искуства будући да сам изузетно активан потрошач ове специфичне врсте хране.

У склопу пројекта СРПСКО-РУСКА САРАДЊА, а у сарадњи са Амбасадом Руске Федерације у Србији, Руским домом из Београда, Домом руског зарубежја из Москве, Општином Бачка Паланка, Друштвом чланова Матице српске Бачкe Паланке и Гимназијом "20. октобар", на згради гимназије 14. јуна 2012. биће ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА шесторици руских просветних радника, који су између два светска рата нашли уточиште у Бачкој Паланци, где су радили и преносили своје богато знање тадашњим ученицима бачкопаланачке гимназије.

Однедавно се на телевизији приказује серија „Сулејман Величанствени“ која је изазвала бурне расправе међу гледаоцима. Опсег гледишта је врло широк - од одушевљења па све до одвратности. О чему се ту заправо ради?

Пројекат «Музички салон» је никао, као препород најбољих културних традиција Русије 18 и 19 века. Популарност таквих салона била је условљена високом просвећеношћу културних слојева руске аристократије. Предвидевши даљи развој музике и литературе, руски салони су остали симболи своје епохе.

Концерти ће се одржати у следећим градовима: ВАЉЕВО, Дом културе, 28.05.2012, у 20 ч. БЕОГРАД, РУСКИ ДОМ, 30.05 2012. у 19 ч. CРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, ГИМНАЗИЈА, 31.05.2012 у 18-30 ч

Вукодав Марије Семјонове - четири романа жанра епске фантастике - појавио се међу Србима неприметно, без рекламе, без приказа у јавним гласилима, при том заодевен латиницом. Али, глас о њему је кренуо - сељакајући се из једног форума на интернету у други. Читаоци су у Вукодаву непогрешиво препознали нешто своје: жељно очекиваног госта из завичајне забити, јунака из бакиних бајки, зов предака - без обзира на сва обележја научне фантастике.

Тешко је описати и сагледати величину губитка, која је данас задесила српску православну патриотску средину. Остали смо без интелектуалне громаде, великог патриоте, брижног православца, неустрашивог борца, човека који је нештедимице помагао свакоме ко му се обратио за помоћ, човека који никада није био спреман на компомис са лажју.

Удружење „Српско-руска веза“ , Пројекат „Руска култура у Србији“, издало је у Србији књигу аутора и уметника Миливоја Иштоковића у дуплекс варијанти: на српском и руском језику. Специјално издање, за оне који уче руски језик.

Група Ас Вентура је тренутно једини састав у Руској Федерацији који свира „жестоки козачки фолк рок“, не користећи при томе козачку стилистику само као уметнички поступак.

У Београду је пре годину дана у осамдесетој години преминуо велики српски научник Александар Младеновић

Имајући у виду додатно интересовање читалаца за значење ове слике на основу мог претходног тумачења, сматрам да је неопходно да објавим њено потпуније објашњење. Ово тим пре што је од стране читалаца било додатних питања и нејасноћа уз низ коментара па и дилема узрокованим недовољним познавањем части.

Ових дана је изишла из штампе књига с наведеним насловом, у издању „Свете Русије“ у Београду, Србија. Садржи 13 научних радова, прочитаних на „Међународној богословско-историјској конференцији“ у Санкт Петербургу, у Русији, 28. октобра 2010. године.

Пресуду је донела хрватска интелектуална елита у деветнаестом столећу, кад је одлучила да се одрекне свог матерњег (хрватског) језика и у државну администрацију уведе српски језик – као службени.

Пројекат „Митови народа света очима деце“