Главная страница   >>   СРПСКИ sr   >>   Култура

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







............. .....
.......................

Култура

/5.12.2005/ Деца и савремени цртани филмови
Сваки цртани филм је заснован на бајки. Јер, бајка је та која у дечјој свести обликује модел околног света, ликове маме и тате, пријатеља и непријатеља, добра и зла, свега онога на шта ће се читавог живота оријентисати као на духовни компас.
/5.12.2005/ Материнство и цртани филмови
Ликови жена – то су ликови будуће жене и мајке». И управо тако треба да се урежу у сећање, и не само у свест, него и у подсвест детета. Како дечака тако и девојчице. За девојчицу је то узор за подражавање, а за дечака је узор који у будућности треба да одабере.
/30.11.2005/ Жостово
Историја жостовског заната почиње почетком XIX века, када у низу подмосковских села бивше Тројицке општине (сада Митишчински рејон Московске области) – Жостову, Осташкову
/28.11.2005/ У српском граду Призрену, новембра, 2010
Биљана Живковић из збирке Узидано време
/24.10.2005/ «Први ће показати!» И то тако да ће вам бити сасвим доста!
Некада сам мислио да је психичко здравље америчких, па и свих западних посленика културе уопште, испољено у њиховом манијачком стремљењу да све Србе прикажу као кољаче и параноичаре, врло сумњиво. Нисам дуго тако мислио.
/17.5.2005/ Српско-Руски марш
По мишљењу А. Буђаковског, најбољи марш Чајковског, бравурозно-помпезног карактера, јесте марш посвећен ослобођењу Срба од турског ига.
/15.11.2004/ Живе традиције Поморјана1
У децембру на Белом мору сунце једва стигне да се уздигне над обзорјем, и већ му је време да залази. Дан је кратак бљесак што цепа маглу. Дува северац  “полуночник”2. И чини се да снег који је све унаоколо прекрио белим брдима акумулира светлост и помало је сада одаје.
/12.10.2004/ Раjдан
Када смо тe годинe стигли да наставимо чишћeњe фрeсака усамљeнe манастирскe црквe у планини, са узвишeња насупрот манастирскe капиje дочeкао нас je лавeж у баритону од коjeг je одjeкивала клисура. ...
Ружица Росић
/25.8.2004/ “Човек као Шукшин рађа се једном у сто година...”
Споменик В.М. Шукшину, рад В.М. Кликова, отворен је 24. јула 2004. године на Алтају.
/17.8.2004/ Горска вило, сестрице уздана,


 

............. ..... .......................