Када вода у самовару проври и он почне да испушта прве звуке («запева»), с њега треба скинути димњак, вратити на место круницу и на њу ставити чајник да се загреје. Када самовар зашишти, може се попарити чај у чајнику (тзв. «заварка»), и однети самовар на сто. Пошто се самовар стави на сто, на њега се одозго ставља чајник и све треба да одстоји извесно време. (Потом се из чајника у шољу налије прст «заварке», па се допуни врелом водом из самовара)
Наравно, најбоље је чај из самовара пити на свежем ваздуху – у вењаку, на веранди итд. Управо та особеност омогућава самовару да и дан-данас опстаје као прибор за чај. Ако живите у граду, али сте у могућности да одлазите у природу, просто понесите самовар са собом. И уживајте! Узгред, нису самовари случајно у Москви средином XIX века често заузимали средишње место на народним весељима.
Узгред, суштина самовара је таква да се идеално уклапа у расположење чајопија у разно доба дана. И са тог становишта се могу издвојити три варијанте «самоварног» пијења чаја (увек се подразумева да се чај пије на свежем ваздуху).
Јутарњи самовар несумњиво има соларну функцију. Како у буквалном тако и преносном смислу. С једне стране он једноставно, али задивљујуће меко и пријатно одражава сунчеве зраке, пунећи сто око себе сјајем. С друге стране, управо се око чајног сточића током лаганог јутарњег разговора људи коначно буде и јутро благо прелази у дан.
Самовар током дана, који обично прати ручак, символ је неужурбаности, опуштености и одмора – својеврсне руске сијесте. Чак и ако се ручавало унутра, обавезно треба изаћи напоље и на свежем ваздуху пити чај. И сама чињеница изласка на свеж ваздух, и могућност да се завалите у фотељу с високим наслоном, и неочекивана свест о томе да су наредних двадесет минута – бесконачно твоји, не треба нигде да трчиш и ужурбаност је непотребна – све то настројава на пријатне мисли и добро душевно стање. Наравно, сличан учинак може се постићи и обичним чајником, ако се држите свих осталих услова (веранда, фотеља, неколико слободних минута). Међутим, самовар је већи од чајника. Он је уопште, по правилу, велики. А крај великих предмета време спорије тече – што је посебно важно током поподневне сијесте.
Најизврсније вечерње самоварско пијење чаја је у сутон или после заласка сунца – за то је веома важна извесна сумрачност околног света. У тим минутима самовару се враћају његова јутарња соларна својства – али се враћају у новом облику. Самовар који стоји на столу одише благу топлину која у лаким таласима стиже до свих окупљених за столом, мешајући се с аромом чаја, вечерњим мирисима и звуцима и уплићући се у нит полаганог разговора...
Обично када говоре или пишу о «самоварском» пијењу чаја, обавено саопштавају о посебној присности разговора за столом. И ништа више не додају. Природно, сасвим је бесмислено уводити било каква правила за тематику самоварских разговора за столом – ма на коју тему говорили, ништа неће представљати скретање са теме.
Ипак на основу сопственог далеког искуства можемо рећи да се за самоваром најбоље присећати нечега пријатног...
Како загрејати самовар
Природно, самовар се ложи дрвима. Може и дрвеним угљом. Никакви нафтини деривати се, наравно, не смеју користити. Борове шишарке су наизглед врло привлачно гориво за самовар – али никакве вредности осим естетике и задовољства у њиховом прикупљању шишарке немају. Јако брзо сагоре, често пре него што вода узаври.
Паљење самовара је, свакако, највећа пријатност и највећа потешкоћа у коришћењу тог уређаја. Неискусног потпаљивача често натоциља тежња да се држи упутства да се одоздо ставља нешто лако запаљиво (иверје и гранчице), а одозго – већи комади дрвета. Пошто се таквом «конструкцијом» затрпа средишња цев самовара (оно место где све гори), остаје само да се она потпали – и управо ту почињу проблеми. Ништа не помаже убацивање запаљених шибица и папирића, лучевине или каминских шибица, пошто то може само да опрљи горњи део «дрвљаника». А потпаљивати га, дабоме, треба одоздо. Самовари већине конструкција не омогућавају да се то изведе.
После тридесетоминутне мучне петљавине око потпаљивања одозго успевате да опрљите горњи део дрва, али самовар и не мисли да проври! (Ал` смо накитили…) После тако неуспешне потпале сви се људи деле на два дела – на оне који греше и оне који не греше. Људи који греше, у средишњу цев самовара сипају бензин и запале га (узгред, чак и после тога незгодно сложена дрва могу и да се не запале). Они други пак ваде сва дрва и почињу све изнова, али људски. То јест, на следећи начин.
Изнад сасвим празне средишње цеви самовара запалите један ивер – и то не онај најмањи – од кога ће се потом запалити и остали. Мало гурните у цев (да ветар не угаси пламен), запалите и пошто се распламса, убаците у цев. Пошто се уверите да он гори и на дну цеви, убаците још један ивер. Када се и други распламса, можете набацати иверја (боље да је прилично дугачко) негде до половине цеви или мало више. Можете, наравно, набацати и шишарки ако баш хоћете. Главно је да не загушите пламен. После тога на самовар можете натакнути димњак. И по жељи распирити ватру кроз отворе на грлићу. Понекад је то заиста потребно, а понекад се ради из штоса. Самовар може проврити од једног «пуњења» дрва, а и не мора – све зависи. Природно, ако нема довољно дрва, треба их додати.
Узгред, врло је раширен још један начин потпаљивања самовара. На дно цеви се прво убаци жар (узет, на пример, из пећи), после чега се одмах слажу дрва, а онда се самовар интензивно распирује. Сликовита самоварска чизма користи се управо у том случају. Овај начин је унеколико једноставнији и, све у свему, бржи. Ако интензивно распирујете. И ако имате одакле да узмете жар. У моди је да се чизма или било који други мех користи и код обичног потпаљивања самовара – без жара. Ако живо радите чизмом – самовар ће брже проврети. Премда то сада није актуелно – главна драж самовара је управо у томе што се све ради натенане.
Узгред, идеалан димњак за самовар (и он ће нешто убрзати кључање) мора имати ручку. Једноставно, тако је згодније. И, природно, можете потпаљивати само самовар у који сте сипали воду. Чекање да самовар проври може поприлично потрајати – и до сат времена, поготово ако се ложи без димњака и чизме.
Врлине самоварског пијења чаја
Уз све наше поштовање према разноврсним чајним традицијама, поносно и задовољно изјављујемо да за припрему воде за чај не постоји бољи прибор од самовара.
Као прво, самовар је најчешће велики комад. Сећате се, код Иљфа и Петрова: «Удовица је почела полагано да се пали као велики манастирски самовар». Полагано стизање до кључања воде је изузетно важно својство самовара, зато што оно омогућава да се лако улови тренутак «белог кључа», тј. онај стадијум кључања у коме је температура воде идеална за закувавање црног чаја. Штавише, самовар ради као резонатор, појачавајући звуке који се из њега разлежу. Чак и неприпремљен човек лако може одредити када самовар пева, када хучи, а када кључа. (Треба закувавати у стадијуму хучања).
Као друго, самовар добро држи топлоту и вода се у њему дуго не хлади, што је веома пријатно, поготово тамо где је чешће хладно него топло. Узгред, управо та особеност самовара довела је до још једног руског обичаја – пијења чаја из тацне са «сербањем» (својеврсно сркање да се охлади). Када је у чајнику стално кипућа вода, тако је и у шољи. Таквог чаја не можеш много попити, ако га претходно не охладиш.
Као треће, ако се правилно користи, самовар не троши много горива. То сада уопште није актуелно, али је таква штедљивост у прошлости била добродошла.
Као четврто, самовар је јако леп, он украшава сто, и то је предмет око кога се за разговором окупљају људи. Такву функцију не може остварити ниједан други грејач воде. У самовару се необично одражавају лица, одвртати његову славиницу – прави је празник, на њега се може ставити чајник са «заварком» и уопште, можемо га назвати средиштем руске чајне васељене.
До самовара се много држало. Често су младе породице управо од самовара започињале своје домаћинство – то је било нарочито раширено у Сибиру (што је клима суровија, самовар више поштују). Број самовара у домаћинству могао је служити као показатељ имућности породице.
Укратко, самовар је чудо кога смо се лишили (нарочито жалим децу што расту без самовара), пошто сада није једноставно набавити нормалан самовар на дрва. А и покушај да га наложите на балкону може довести до тога да суседи позову ватрогасце.
Ако пак имате нормалан самовар и услове за његово коришћење, затребаће вам даљи савети...
