Друштво

Треба да начинимо сопствени избор – или савест, или новац. Треба да радимо и боримо се, поштено износећи свој циљ – или да се одрекнемо борбе и престанемо да се правимо да се боримо.

Албански плаћени лобисти у свету растрчали су се да «још пораде у међународној заједници» и тако, коначно, стигну «до циља», то јест стварања друге етнички чисте албанске државе на Балкану.

Како се сазнаје, у Москву ће крајем новембра стићи садашњи председник владе самопроглашене републике Косово Агим Чеку

Интервjу са саветником аташеа за културу Амбасаде Руске Федерациjе у Србиjи + фото.

Велика Русија и мала Србија су и даље две «дежурне мете» које многа западна гласила (штампана и електронска) готово свакодневно «разапињу на крст».

Понедељак 11. септембра 2006. у Србији је био јако важан дан, јер је, помало изненада, у Београд стигла вест из Москве...

Ако сребренички крвник успе да избегне освету оних који теже васпостављању правде, чека га другачији Трибунал. А на том Трибуналу неће више бити никога да се заузме за њега.

Србија ће до краја ове године поново бити изложена страховитом притиску Америке и њених европских сателита, а све у циљу добровољног пристанка на отимање Косова и Метохије.

Новија српска трагедија, започета пре 15 година распадом тадашње Југославије, траје и сада.

«Истина је прва жртва рата!»

У родном граду Пожаревцу – 80 километара од Београда, по нашим мерилима близу – упокојило се тело Слободана Милошевића.

За нас Србе као да је март неки судбински месец. Много датума у том месецу је испуњено значајним догађајима, па је судбина остала верна тој тужној традицији.

Некада сам мислио да је психичко здравље америчких, па и свих западних посленика културе уопште, испољено у њиховом манијачком стремљењу да све Србе прикажу као кољаче и параноичаре, врло сумњиво. Нисам дуго тако мислио.

Руско козаштво није ништа друго до делотворно практично оличење руске идеје у одупирању околним непријатељским снагама.

Петооктобарске промене, на горе.

У Русији је завршено величанствено славље посвећено једном од највећих историјских датума – 625. годишњици Куликовске битке. У читавој земљи – од Калињинграда до Владивостока – одржане су масовне приредбе: народна весеља са хиљадама учесника, митинзи, концерти, такмичења учесника војно-родољубивих клубова. Тим поводом је указом Председника 21. септембар проглашен нерадним даном.

Од ове љубави нико нема веће, до ко
живот свој положи за пријатеље своје.
Јн. 15, 13

Разговарајући са странцима о Русији, сваки веран руски родољуб мора им објаснити да Русија не представља случајно нагомилане територије и племена нити вештачки обликован «механизам» «области», већ живи ОРГАНИЗАМ који је историјски израстао и културно се оправдао и не може се самовољно распарчавати.