Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату је изјавио: Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде "руских плаћеника". Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи".

Његово Преосвештенство Епископ липљански Јован (Ћулибрк) одликован је у Москви „Орденом за заслуге другог реда", који му је, поводом његовог 200-ог падобранског скока, додијелила Сверуска друштвено-државна војна и патриотска организација (ДОСААФ).

Бугарски добровољац из Софије, који је дошао да помогне српском народу, и прикључио се ВРС. Ратовао у саставу 4. озренске лпбр ВРС-Возућа. Погинуо у завршним операцијама напада тзв. АРБиХ на Возућу и Озрен 10. септембра 1995. године у с. Лозна у борбама са припадницима Одреда "Ел Муџахид".

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Космету 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница

Шуљга Фјодор је рођен 20. јануара 1963. године. За врeме агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију борио се као добровољац у саставу 125. моторизоване бригаде.Био је војник стрелац.

Дана 20.5./2.6.2013., у манастиру Рукумија, одржано је свечано полагање заклетве шесторице нових козака, припадника Светосавске Амбасадорске Козачке Станице, представника Централне Козачке Војске у Србији.

Године 2013. навршава се 20 година од дана једног од незаборавних догађаја у историји Отаџбинских ратова српског народа од 1991. до 1999. године – боја за узвишицу Заглавак у источној Босни између јединица Војске Републике Српске (ВРС) и оружаних формација босанских муслимана. За руски покрет „Косовски фронт“ та историјска страница је посебно значајна зато што бој за Заглавак представља сјајан пример руско-српског борбеног братства.

12.априла 2013 године у Вишеграду

Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање

У Русији је 23. фебруара обележен Дан Браниоца Отаџбине, док се 9. маја слави Дан Победе у Отаџбинском рату. Ми Дан Браниоца Отаџбине немамо, као ни Отаџбинске ратове, зато 9. маја славимо дан Европе!? Које то Европе? Исте оне која је надирала (и даље надире) на Исток...

Двадесетог марта ове године навршиће се 20 година од како је у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац ВРС.

Ратни херој, био је у групи Гојка Ненадова – МЕЏИКА у Херцеговине, учествовао у евакуацији касарни у Чаплине, прошао је цело мостарско-невисињско ратиште. Ишао у све акције, не само по наређењу већ и као добровољац. Више пута спасао српску нејач и жене од балијског и усташког ножа. Његов број телефона: +381 64 173 23 10

Са најбољим жељама за даљи плодоносан и успешан рад „СРПСКЕ РУ“ и организације „СТЕГ“, обавештавам Вас да је крајем 2012. године изашла из штампе моја књига о Александру Суворову. У вези са њом ево неколико детаља.

Небројени су примери испољавања српског војничког генија током читаве наше крстоносне историје. У временима која нам не уливају наду да се нова велика страдања могу избећи без рата, добро би било да неки зналац мало више пажње посвети српском православном војинству кроз векове.

Након вишемесечног рада, бројних консултација и састанака, израде предлога закона о ратним ветеранима, његове јавне промоције и усвајања у јединственој асоцијацији „Савезу ратних ветерана Србије“, јуче је Народној скупштини Републике Србије предан овај акт као званичан „Предлог закона о правима ратних ветерана и чланова њихових породица“. Претходно је одржана конференција за штампу у београдском „Медија центру“.

Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь, 10. март 1963. год. Валга - 27 април 2012.год. Москва) по чину је био Гардијски потпуковник и служио је у 45. независном Гардијском пуку посебних намена (Спец наз), као део ваздушних снага. Учествовао је у рату у Авганистану, Србији (Косово и Метохија), Другом чеченском рату, Дагестану и у рату у Јужној Осетији.

У поводу двестоте годишњице Бородинске битке којом је сломљена кичма освајашко-пљачкашке француске војске при походу на Царску Русију, желим да се кроз овакво поређење Суворова и Наполеона, виде битне разлике духа етичких, моралних, духовних, војничких и политичких вредности између не само два народа, већ условно речено и две цивилизације, западно европске и руске.

Где се налази најсевернији споменик српском војнику? Очигледно, у Русији - на Кољском полуострву, у лучком граду Кандалакша, на обалама Белог мора. Овде, на територији, где се некада налазило гробље помораца, чудом је преживео једини спомен доказ о присуству српског добровољачког корпуса на овим просторима, споменик војнику Гојку Томићу.

Никакве негативне тенденције овог света нису способне да убију у људима морални однос према ближњима.

Мир је доба у коме синови сахрањују очеве, рат је доба у коме очеви сахрањују синове. Иако званично нисмо учествовали у рату, наша земља је пуна ратних ветерана и ратних војних инвалида из ратова деведесетих година.