Средином 30-их година, због велике популарности романа Михаила Шолохова «Тихи Дон» и «Узорана ледина», учесташе козаци из Вешенског рејона са посетама Москви. И то не просто зарад шетње, већ да у саставу ансамбла песама и игара наступају пред совјетском владом и трудбеницима престонице.

Руско козаштво није ништа друго до делотворно практично оличење руске идеје у одупирању околним непријатељским снагама.

У Русији је завршено величанствено славље посвећено једном од највећих историјских датума – 625. годишњици Куликовске битке. У читавој земљи – од Калињинграда до Владивостока – одржане су масовне приредбе: народна весеља са хиљадама учесника, митинзи, концерти, такмичења учесника војно-родољубивих клубова. Тим поводом је указом Председника 21. септембар проглашен нерадним даном.

Од ове љубави нико нема веће, до ко
живот свој положи за пријатеље своје.
Јн. 15, 13

Монголски војсковођа Субутај је фебруара 1221. године до ногу потукао грузијску војску и потом кренуо у половецке степе. Монголи су на Северном Кавказу наишли на обједињену војску Половаца, Лезгина, Черкеза и Алана. Дошло је до битке која није имала пресудне последице.

Бој између руске војске предвођене Великим кнезом Владимирским и Московским Димитријем Ивановичем и монголско-татарске војске који се одиграо 8. септембра 1380. године на Куликовом пољу (сада Куркинска општина Тулске области) представља једну од највећих битака средњовековља и прекретницу у борби руског народа против монголско-татарског ига.

У Отаџбинским ратовима Срба од 1990. до 2001. године учествовало је отприлике од 529 до 614 добровољаца из Русије, Бугарске, Грчке, Румуније и других земаља. Притом је њих око 40 погинуло.

Словенска племена која су насељавала опширну територију Средишње и Источне Европе, представљала су за Источну Римску империју ратоборне суседе. У византијским изворима из VI и VII века помињу се савези словенских племена као што су Анти и Склавини. Управо су они били међу првим Словенима који су се у својим војним походима обрушили на границе Византије.

Нада мном су пловили облаци. Снено и очарано сам их посматрао. Просто сам лежао и посматрао облаке. Лева рука ми је утрнула, али нисам могао ништа да урадим по том питању. ...

У Београду, на Сењаку, има једна улица која носи име генерала Черњајева. Мало Београђана зна ко је био човек који је имао ту част да добије овакво знамење у нашем главном граду.

Широј јавности је мало познато да је приликом НАТО агресије на СРЈ у одбрани од (математичари су израчунали) око 600 пута снажније НАТО алијансе, Војсци Југославије помагало и неколико стотина страних добровољаца из двадесет земаља света.

По мишљењу А. Буђаковског, најбољи марш Чајковског, бравурозно-помпезног карактера, јесте марш посвећен ослобођењу Срба од турског ига.

Сећам се како су почетком рата наши тенкови и авиони горели као да су од шпер-плоче. Само што искрсне месершмит и испали рафал, наши авиони падају. Беше болно и жалосно то гледати.

6 маја 1945. године на празник Христовог Васкрса и дан сећања на великомученика и победоносца Георгија фактички је завршен Велики Отаџбински рат  фашистичка армија је до ногу потучена.

После активирања албанске сведозвољености на Косову, из те српске покрајине били су принуђени да побегну не само Срби, већ и представници других националности

Хитлер веровао је у то да се Совјетски Савез налази на ивици катастрофе, веровао да Руси више немају ни људских резерви, ни техничких. Али...
“Руси су се - запазио је немачки историчар, генерал Курт Типелскирх - држали с неочекиваном чврстином и упорношћу, чак и када би их заобишли и опколили. Тиме су добијали на времену и прикупљали за противударе стално нове резерве, које су уз то биле јаче него што се претпостављало... противник је показао сасвим невероватну способност за пружање отпора”.

Сваки народ своје овоземаљско битисање гради у складу с оним представама и оним духом који у дотичном народу преовладавају. Тај дух је по правилу условљен и условљава овоземаљску мисију свакога народа. Мисију Русије су свети оци дефинисали као силу која задржава ширење зла у Васељени. Према сведочењима истих тих светих отаца, Русија ће ту мисију имати све док траје света и века.

У пролеће 1992. године, када је започео рат у Босни, испало је да су већи градови већином подељени међу супротстављеним странама.

Тачно два месеца пре почетка руско-јапанског рата, 11. децембра 1903. године, у Кијевско-Печерску лавру је, у Удаљене пећине, из Бесарабске губерније стигао ради поста старац-морнар, учесник одбране Севастопоља.

“Звезданим тренутком” свог живота Демуренко сматра онај дан када му се указала прилика да дигне глас у одбрану Срба током рата у Босни и Херцеговини.