Један од основних и најјачих постулата историјског моралног кодекса руске војске и њених официра дивно је истакао генерал Драгомиров следећим заветним императивом који гласи: „Спасти част Русије, образ отаџбине и не посрамити руску земљу. То је идеја светог војничког братства од чега ничег узвишенијег на земљи не може бити. ”

У Подмосковљу се одржава збор друштвене организације за помоћ војно-спортском и родољубивом васпитавању деце и омладине „Асоцијација Витезова“.

Катихизис православног војника

Бавећи се око двадесет година феноменом части, посебно војничке и официрске, са научног, историјског, националног и професионалног аспекта, и објављене три књиге из ове области, сматрам се позваним да У ИМЕ ВОЈНИЧКЕ ЧАСТИ на ову тему дам једно кратко и стручно мишљење, са искреном жељом да допринесем бољем расветљавању случаја генерала Ратка Младића пре свега код нашег народа и његових политичких представника, али и других часних, честитих, поштених или добронамерних људи. Уосталом, овај чланак пре свега ПИШЕ ЧАСТ по свом култу, законима и заветној вредности у Српству, а не ја као Раде Рајић. Ја само дајем њено виђење проблема.

Војска Русије се у свим вековима састојала не само од регуларних снага. Тако је било и током руско-турских ратова, током рата за ослобођење Словена од османлијског јарма 1877-78. године, и у Првом светском и у Грађанском рату, тако је и дан-данас.

Владимир Александрович Ирманов, рођен 18. октобра 1852. године, припадник pуског племства Кијевске губерније, блиски рођак Сузане Јакшић, супруге протојереја др Душана Јакшића, матурирао је у Московском кадетском корпусу и завршио познату Трећу александровску војну школу у Москви, био је у 134. феодосијском пешадијском пуку у чину потпоручника када прелази у артиљерију.

У недељу 03. 10. 2010. године у Орашцу одржана је Прва национална смотра Српског Oдбрамбеног Пса

25. септембра 2010. године је у граду Кузњецку Пензенске области отворен и освећен споменик ратнику Јевгенију Родионову кога су чеченски бандити мучењем усмртили. Деветнаестогодишњи момак је заједно са тројицом сабораца заробљен у зиму 1996. г.

Поводом 12. априла - Дана сећања на руске добровољце

Сомбор,24.03.2010. – Једанаеста годишњица НАТО агресије на СРЈ обележена је данас комеморацијама широм земље.

Возило је било још новопечено када су га уврстили у строј, а у Првом светском рату су га већ оденули у оклоп и послали на прву линију фронта. Отад је постало неизоставни учесник свих борбених дејстава, а по свему судећи ни у догледној будућности неће бити „пензионисано“. Схватајући то, Камски ауто-заводи (КамАЗ) су се латили за себе нове ствари - производње оклопних возила звучног назива „Вистрел“ (пуцањ).

О српским добровољцима у Русији и борбама 1. српске добровољачке дивизије у Добруџи је доста писано. Али личност која је командовала руским корпусом у чијем саставу се српска дивизија борила у Добруџи остала је у сенци. У Војној енциклопедији и издањима посвећеним добруџанској епопеји тек је успут споменуто његово име – генерал Андреј Зајончковски.

Хиљаде Московљана журећи том централном магистралом Замоскворечја (део Москве на супротној обали реке Москве од Кремља) највероватније и не слуте због чега је та улица чувена и славна. Заиста, године су пролазиле, улица је мењала свој облик, пролепшавала се, читавом дужином обрастала кућама, дворцима, светим Божјим црквама... Заувек је сачувала сећање на оне славне и трагичне догађаје који су се у њој одиграли пре скоро четиристо година.

Од тренутка своје појаве на историјској позорници, руски козаци су себе називали витезовима православља, борцима за чистоту вере.

Ових дана се навршава 90 година од бојева за Казањ током грађанског рата у Русији. Казањ, који је био важан стратешки центар и кључна тачка у Поволжју, имао је велики значај за обе сукобљене стране.

ноћи између 11. и 12. јуна 1999. године руски ваздушно-десантни батаљон је за неколико сати извео одважно пребацивање из Босне на Косово, претекавши тенковске колоне јединица НАТО.

Данас обележавамо славни јубилеј велике Победе над фашистичком Немачком у Великом Отаџбинском рату

Руски добровољачки покрет у Југославији представља уистину хришћанско и православно дело Руса током 90-их година ХХ века.

Тројица наших бораца - два Руса и Србин - била су у патроли по околним положајима и напуштеном селу и упала у заседу. Ја сам у том тренутку био близу штаба.

А онда сам још дуго одозго гледао на сутонску панораму Армавира и на разрушено село, на мештане и војску како обнављају живот…